POKRET “PRAVO NA ŽIVOT – MERI” u okviru projekta “Reci glasno da ne bude kasno” insistira na donošenju zakona o hitnoj pomoći.
Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema ni zakon ni podzakonski akt koji reguliše ovu oblast usled čega je rad između zavoda neujednačen, a najveće posledice nedefinisanih protokola koje pritom nisu zakonski obavezujući, trpe sami građani. Zakon o zdravstvenoj zaštiti se odnosi na hospitalno zbrinjavanje i u slučajevima gde je u pitanju prehospitalno zbrinjavanje podložno je dvostrukom tumačenju, i po pravilu na štetu građana.
Projekat se realizuje u okviru inicijative “vratimo se na početak, parlament kao osnovna vladavina prava” koji realizuje Otvoreni parlament u saradnji i uz podršku Evropske delegacije u Srbiji.
“Govoriti o odgovornosti onih koji za svoj cilj u obavljanju posla kojim se bave imaju zaštitu zdravlja i života ljudi, ublažavanje patnji i “utehu” svake vrste, izaziva osećaj koji verovatno vernici imaju kad na Bogove hule. Pomoć se pruža od srca, bezrezervno, a dovoditi u pitanje plemenitost čina pružanja pomoći, ispitivati način i juriti grešku, može izazvati samo gnev. Međutim, ovakav romantičarski odnos poštovanja prema vršiocima lekarskih usluga, 21. vek više ne toleriše. U savremenom svetu, lekari i medicina više ne uživaju ugled kakav su imali ranije. Kritika njima ne izriče se više normalno, artikulisanim glasom. Jednostavno, svi bi je prečuli. Zato je važno vikati na sav glas, da bi svi shvatili da u toj “svetoj medicini”, tom božanstvu novog vremena, doista, toliko toga prečesto nanosi štetu umesto da pomaže.”
Pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite.
Pacijent ima pravo na sve vrste informacija o stanju svoga zdravlja, zdravstvenoj službi i načinu kako je koristi, kao i na sve informacije koje su na osnovu naučnih istraživanja i tehnoloških inovacija dostupne.
Pacijent ima pravo na odgovarajuće zdravstvene usluge radi očuvanja i unapređenja zdravlja, sprečavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti i drugih poremećaja zdravlja.
Pacijent ima pravo na blagovremenu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu, u skladu sa zdravstvenim stanjem i utvrđenim stručnim standardima.
Pacijent ima pravo na bezbednost u ostvarivanju zdravstvene zaštite, u skladu sa savremenim dostignućima zdravstvene struke i nauke, s ciljem postizanja najpovoljnijeg ishoda lečenja i smanjenja rizika za nastanak neželjenih posledica po zdravlje pacijenta, na najmanju moguću meru.
Pacijent ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obaveštenje, koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloženu medicinsku meru.
Pacijent, odnosno njegov zakonski zastupnik ima pravo na kopiju medicinske dokumentacije i snosi neophodne troškove izrade kopije medicinske dokumentacije.
Načelo pristupačnosti zdravstvene zaštite podrazumeva obezbeđivanje odgovarajuće zdravstvene zaštite građanima, koja je fizički, komunikacijski, geografski i ekonomski dostupna, odnosno kulturološki prihvatljiva, a posebno osobama sa invaliditetom.