U petak, 29. aprila, predsednik pokreta Pravo na život “Meri” Dejan Zejnula grubo je verbalno napadnut od strane lekarke Gradskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd.
Na ovu temu nismo puno pisali već samo osudili u tekstu koji možete pročitati na ovom linku , nadajući se da će nadležni ovakvo ponašanje sankcionisati, ako ni zbog čeg drugog, onda bar zbog činjenice da je napad izvršen pred malim detetom.
Prvi korak je bio zahtev za pokretanjem disciplinskog postupka protiv lekarke koji je podnet Gradskom zavodu za urgentnu medicinu Beograd.
Bez i malo trunke stida i srama, direktor zavoda za urgentnu medicinu Beograd odbija da sprovede postupak. Obrazloženje koje je dato je da je uzeta izjava od lekarke i ostatka ekipe, i da nema osnova za pokretanje disciplinskog postupka. Iako smo tražili da nam se dostave izjave, one do danas nisu dostavljene, a kontradiktornosti i nelogičnosti u izjavama uočite sami. Iznenađujuće je da ni jednog trenutka nisu tražili snimak koji sam spomenuo, ali su zato napomenuli da je neovlašćeno snimanje kažnjivo zakonom. Dakle svesni su da bi snimak dokazao istinu, ali očigledno direktora istina ne zanima već samo podobni i poslušni koji su spremni da gaze čast i ugled svoje profesje. Da ih istina ne zanima dokazuje i činjenica da su mogli pogledati i nadzorne kamere DZ koje bi pokazale da su izjave zaposlenih neistinite.
Nakon što smo shvatili da se i na ovaj slučaj zatvaraju oči, rešili smo da podnesemo prijavu Lekarskoj komori Beograd, koja ujedno i ima svoj statut i kodeks, i koja je zadužena da sankcioniše ovakve stvari s obzirom da izdaje licence lekarima.
Lekarska komora Beograd, odnosno predsednik Suda časti Regionalne lekarske komore Beograd spec. dr. med. Snežana Kuzmanović donosi rešenje o obustavljanju postupka jer lekarka nije sa podnosiocem prijave bila u odnosu lekar-pacijent!?
Kako se navodi, “lekar odgovara pred sudom časti samo onda ako u vršenju medicinske delatnosti, pružanjem medicinske mere činjenjem/nečinjenjem povredi profesionalnu dužnost. Pošto u konkretnom slučaju imenovana doktorka nije obavljala nikakvu medicinsku delatnost, niti je pružala bilo kakvu zdravstvenu zaštitu, protiv nje za činjenje koje je opisano u predlogu, nije dozvoljeno vođenje postupka pred Sudom časti…”
Da li je vreme da se zapitamo kakvo obrazovanje imaju ljudi koji vode institucije? Nakon što je i apelacioni prekršajni sud utvrdio da direktor Gradskog zavoda za urgentnu medicinu Beograd ne zna posnovne elementarne stvari, a to je da je fono zapis medicinska dokumentacija, sada smo se uverili da i predsednik Suda časti ne poznaje statut i kodeks svoje komore.
Član 7. statuta LKS propisuje načelo staranja o ugledu i dostojanstvu profesije, gde je propisano:
Lekar je dužan da čuva ugled i dostojanstvo svoje profesije.
Etičkim ponašanjem prema pacijentima, njihovim bližnjim, svojim kolegama i drugim licima i u profesionalnom i privatnom životu, čuva plemenitu tradiciju lekarskog poziva.
Dakle, etičko ponašanje prema pacijentima i DRUGIM LICIMA ne ograničava odgovornost samo kad je u pitanju odnos lekar-pacijent, čak se navodi da i u privatnom životu lekar mora postupati etički čuvajući dostojanstvo i ugled.
Statut LKS u svom članu 195. predviđa u kojim slučajevima lekar disciplinski odgovara i tu se navodi:
Povrede profesionalne dužnosti i/ili ugleda člana Komore postoje ako član Komore svojim činjenjem ili nečinjenjem:
1. postupa u suprotnosti sa odredbama zakona kojim se uređuje zdravstvena zaštita i zakona kojim se uređuje zdravstveno osiguranje u pružanju zdravstvene zaštite pacijentima;
2. povredi etički kodeks LKS;
3. obavlja zdravstvenu delatnost nestručno, odnosno u suprotnosti sa savremenim dostignućima medicinske nauke i prakse, ili ako načini stručnu grešku;
4. svojim ponašanjem prema pacijentima, drugim članovima komore ili trećim licima povredi ugled profesije;
5. u obavljanju zdravstvene delatnosti zloupotrebi sredstva zdravstvenog osiguranja;
6. ne ispunjava obaveze člana komore utvrđene zakonom, statutom i drugim opštim aktima komore.
Krivična ili prekršajna odgovornost, odnosno odgovornost člana komore iz radnog odnosa kod poslodavca, ne isključuje disciplinsku odgovornost člana komore po ovom statutu te se svi ovi postupci mogu paralelno voditi.
Povrede profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore Sudovi časti klasifikuju se kao: lake i teške povrede i kvalifikuju se srazmerno težini učinjene povrede profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore i težini nastale posledice u svakom konkretnom slučaju.
Iz tumačenja predsednika suda časti proizilazi da sukob u kome građanin verbalno napadne ili fizički ugrozi lekara koji ga nije pregledao i nije bio u odnosu pacijent-lekar, treba smatrati kao sukob dva građanina. Ako se ide tom logikom onda LKS nema pravo da se uključuje i ističe napade na medicinske radnike jer je to sukob između dva građanina, a ne pacijenta i lekara.
Očigledno je da se pokušava sprečiti suočenje Dejana Zejnule sa lekrakom, a to je sve što je potrebno jer bi samim suočenjem i ukrštanjem iskaza, a potom i pitanja koje bi Dejan Zejnula imao pravo da postavlja, dokazalo da su lekarkini navodi, kao i navodi ekipe koji su dati direktoru Gradskog zavoda za urgentnu medicinu Beograd lažni. Ipak, ovakvo suočenje treba sprečiti, pa makar gazeći sopstveni statut.
Sigurni smo da većina lekara ne podržava ovakav stav predsednika Suda časti kao što ga ni mi kao udruženje ne podržavamo, ali činjenica da se na sve načine pokušava izbeći utvrđivanje odgovornosti lekara ukazuje da LKS ne čini ništa kako bi se žito odvojilo od kukolja i svojim nepostupanjem doprinosi gnevu građana i generalizovanju. Možda je razlog nepostupanja i to što je sa ucenjenim osobama kojima ste pružili zaštitu lakše manipulisati.
Ipak, verujemo i ubeđeni smo da suze koje je lekarka naterala detetu na oči dovoljno govore o moralu svih koji na ovakav način pokušavaju da sakriju oholost i bezobrazluk pojedinaca. Bestijalni navodi u obrazloženju direktora Gradskog zavoda za urgentnu medicinu Beograd da je dete uz odobravanje pitalo “ko je ubio moju mamu” sam snimak demantuje jer dete ni jednog trenutka nije izgovorilo nikad da mu je mama ubijena, čak i u videu kaže da je mama umrla. Isto to dete se susrelo sa više desetina medicinskih radnika i ni jednog trenutka nije spomenulo ništa slično, ali treba nekako zaštiti lekarku, pa makar to bilo i ovako sramnim obrazloženjem u kome zloupotrebljavaju bol koju su svojim ćutanjem i nepostupanjem, zataškavanjem i skrivanjem fono zapisa, već naneli porodici.
Video ispod je napravljen iste večeri, 15-ak minuta nakon napada lekarke.
Snimak samog napada i vikanja ćemo objaviti, i pored upozorenja direktora Gradskog zavoda za urgentnu medicinu Beograd, ali prvo da sačekamo odgovor na podnetu žalbu. Pitamo se samo da li će iko odgovarati za sva zataškavanja i prikrivanja?
I ne, nije lekarka kriva što nije vaspitana na pravi način, to je njena stvar. Krivi su rukovodioci koji dozvoljavaju i odobravaju takvo ponašanje svojih zaposlenih, kao i LKS koja nema snage, hrabrosti i interesa da radi u skladu sa svojim statutom.
Apelujemo na sve odgovorne da prekinu sa praksom okretanja i zabijanja glave u pesak jer posledice njihovog (ne)činjenja osećaju svi građani Srbije, kako živi tako i pokojni.
Predsenik pokreta – Meri
Dejan Zejnula
