U Republici Srbiji, zdravstvena zaštita ima svoje uporište u više pravnih propisa. Na prvom mestu definisana je Ustavom Republike Srbije1, zatim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti2 i Zakonom o zdrvstvenom osiguranju3 i na kraju Uredbom o planu mreže zdravstvenih ustanova4.
Prema Uredbi, na republičkom nivou postoje četiri Zavoda za urgentnu medicinu koji se nalaze u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu koji nosi naziv Zavod za hitnu medicinu.
Za potrebe ovog projekta svim Zavodima je upućen Zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja (od 07.07. 2023. godine) u kome potražujemo sledeće informacije:
1. Finansijski plan za 2022. godinu;
2. Kopiju završnog računa za 2022. godinu;
3. Izvršenje finansijskog plana za 2022. godinu;
4. Bruto iznos isplaćenih zarada za sve zaposlene u 2022. godini (posebno iz sopstvenih sredstava i posebno iz sredstava osnivača);
5. Kadrovsku strukturu za 2022. godinu;
6. Informacije o voznom parku, odnosno ukupan broj vozila (putnički, sanitetski i dr.)
Na osnovu pristiglih odgovora, uočava se princip tumačenja, odnosno, svaki od Zavoda je poslao ono što je smatrao da treba, a ne ono što smo tražili, što ukazuje na nepostojanje adekvatnih sistematičnih i proceduralnih pravila postupanja u vezi sa Zahtevima o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja5 – Zaključak 1.
Što se tiče finansijskih planova, prema dobijenim odgovorima – najviše izmena i dopuna u 2022. godini imao je Zavod za hitnu medicinu Novi Sad (5), zatim ZUM Beograd (3) i ZUM Kragujevac (3), dok od ZUM Niš nismo dobili tražene informacije.
1 „Sl. glasnik RS“, br. 98/2006 i 115/2021
2 „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019
3 „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019
4 „Sl. glasnik RS“, br. 5/2020, 11/2020, 52/2020, 88/2020, 62/2021, 69/2021, 74/2021 i 95/2021
U okviru kopija završnih računa6, unutar ovog dokumenta uočavaju se evidentne razlike koje sam završni račun obuhvata. Više o razlikama u tabeli koja sledi.
Tabela 1. Završni račun
6 Jedino Niš i Kragujevac su poslali, Beograd i Novi Sad su nas uputili na zvanični sajt, odnosno na deo koji se tiče finansija – Finansijki izveštaji.
Kao što se iz prve tabele može videti, najveći broj dokumenata sadrži završni račun Zavoda za hitnu medicinu Novi Sad, zatim ZUM Kragujevac, zatim ZUM Niš i na kraju ZUM Beograd.
U nastavku sledi detaljna analiza Izveštaja o izvršenju budžeta sva četiri zavoda, budući da je to dokument koji u sebi objedinjuje podatke o 1) ukupnim prihodima i primanjima, 2) ukupnim rashodima i izdacima i 3) utvrđivanje rezultata.
Tabela 2. Iznos ostvarenih prihoda i primanja (iznos u hiljadama)
Na osnovu tabele 2., na prvom mestu se uočava da je osim Beogradu, svim zavodima dato manje od planiranih sredstava. Na drugom mestu, među prihodima i primanjima iz budžeta Novom Sadu je dato iz svih raspoloživih izvora (Republika/Ministarstvo zdravlja, Autonomna pokrajina, Grad/ Opština i Republički fond za zdravstveno osiguranje), zatim Kragujevcu (Republika/ Ministarstvo zdravlja, Grad/ Opština i Republički fond za zdravstveno osiguranje) i na kraju Beogradu i Nišu (Republika/ Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje). Zanimljivo je da je samo Niš u odnosu na ostale zavode imao prihode/primanja iz donacija.
Kako su Republika/ Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje jedina dva raspoloživa izvora koja su pristutna u sva četiri zavoda, u nastavku sledi dalja analiza.
Republički fond za zdravstveno osiguranje je najveći udeo sredstava opredelio beogradskom zavodu (55%), zatim novosadskom (17%), niškom (15%) i najmanji udeo kragujevačkom (13%). Zapravo, Republički fond je beogradskom zavodu opredelio više sredstava nego za ostala tri zavoda zajedno. – Zaključak 2.
Republika, odnosno Ministarstvo zdravlja takođe je najveća sredstva opredelio za beogradski zavod (83%), zatim novosadski (6,8 – (7)), zatim niški sa istim udelom kao i novosadskom (6,9 – (7)) i najmanji kragujevački (2,9 – (3)).
Republika je takođe, beogradskom zavodu opredelila više sredstava nego za ostala tri zajedno s tim što je odnos sredstava opredeljenih beogradskom zavodu u odnosu na ostale zavode skoro pet puta veći. – Zaključak 3.
Na dalje bavimo se analizom zajedničkih izvora prihoda, a to su iz budžeta: 1) sredstva iz Republike i 2) Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i 3) analizom ostalih izvora prihoda.
Tabela 3. Sredstva Republike (iznos u hiljadama)
Na tabeli 3. vidimo da su u svim zavodima sredstva iz Republike evidentirana kao prihod iz budžeta, osim u Beogradu gde je ovaj iznos evidentiran kao transfer od drugih nivoa vlasti (koji se inače odnosi na sredstva Autonomne pokrajine i Grad/opštinu). – Neadekvatno evidentiranje sredstava iz Republike – Beograd – Zaključak 4.
Tabela 4. Sredstva Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (iznos u hiljadama)
Na tabeli 4. vidimo da su sredstva RFZO u odnosu na zavode evidentirana na najviše 4 mesta (Niš), zatim 2 (Beograd) i 1 (Novi Sad i Kragujevac). Niš i Beograd su imali prihode od imovine koji pripada imaocima polisa osiguranja, dok Novi Sad i Kragujevac nisu imali. Zanimljivo je da je Niš sredstva evidentirao i među mešovite i neodređene prihode, što je vrlo degutantno, jer su u ovim prihodima ostali zavodi evidentirali sredstva iz ostalih izvora prihoda, što se može videti u sledećoj tabeli 5. – Neadekvatno evidentiranje sredstava RFZO – Niš – Zaključak 4 – 1.
Tabela 5. Sredstva iz ostalih izvora prihoda (iznos u hiljadama)
7 Donacija
Na tabeli 5. vidimo da prihode od prodaje dobara i usluga ili zakupa od strane tržišnih organizacija ostvarila nije ostvario samo jedan zavod (Kragujevac) dok ostali jesu. Primanja od prodaje pokretne imovine ostvarili su zavodi u Novom Sadu i Beogradu, dok zavodi u Kragujevcu i Nišu nisu. Zanimljivo je da je jedino zavod u Kragujevu ostavrio prihod od sporedne prodaje dobara i usluga koje vrše državne netržišne jedinice. Zanimljivo je da je tekući dobrovoljni transfer od fizičkih i pravnih lica evidentiran u Kragujevcu i Nišu, međutim, postavlja se pitanja zašto ovaj prihod u Kragujevcu nije evidentiran kao donacija kao u slučaju zavoda u Nišu. – Neadekvatno evidentiranje donacija – Kragujevac – Zaključak 5.
U nastavku sledi analiza rashoda i izdataka u odnosu na sve posmatrane zavode.
Tabela 6. Tekući rashodi i izdaci za nefinansijske imovine (iznos u hiljadama)
Na osnovu tabele 6. vidi se da je iznos odobrenih aproprijacija manji od ukupnog u zavodima Beograd i Novi Sad, dok je Nišu i Kragujevcu veći od ukupnog. U zavodu u Nišu nisu evidentirana u prihodima sredstva iz Grada/opštine, ali su evidentirana u rashodima. Ostaje nejasno na koji način su imali rashode ako nisu evidentirali prihode. – Neadekvatno evidentiranje rashoda iz Grada – Niš – Zaključak 6.
8 Nema evidentirane prihode iz Grada/ opštine, ali ima evidentirane rashode.
Pre nego analiziramo rashode za zaposlene, ovde ćemo se osvrnuti na kadrovsku strukturu i ukupan kadar u posmatranim zavodima na dan 31.12. 2022. godine.
Tabela 7. Kadrovska struktura
Na tabeli 7. vidimo da beogradski zavod ima najviše zaposlenih (863), zatim novosadski (276 iako ima sistematizovanih 272 radnih mesta), zatim niški (234) i na kraju kragujevački (188). Udeo svih radnika izražen u % izgleda ovako: beogradski (55), novosadski (18), niški (15) i kragujevački (12). Ono što je zanimljivo u pristiglim odgovorima je da u zavodima ne postoji usaglašenost u vezi informacija o stručnom kadru. U nekim dokumentima klasifikacija zaposlenih vrši u odnosu na medicinske odnosno na nemedicinske radnike, zatim na klasifikaciju prema vrsti Ugovora o radu, u smislu da li je na određeno ili neodređeno vreme. S tim u vezi, pohvalna je jedino klasifikacija u ZUM Kragujevac koja obuhvata sve napred navedene kriterijume, čak i normative, ali i njihova odstupanja, što nije slučaj u ostalim zavodima.
9 Broj zaposlenih prema Završnom računu na dan 31. 12. 2022 je ukupno 195 od kojih 178 na neodređeno i 17 na određeno. Prema istom dokumentu ukupan broj zaposlenih na bazi ostavarenih časova rade je 171, ostaje nejasno na koji način je obračunat broj zaposlenih na bazi ostvarenih časova rada koji je manji od ukupnog broja zaposlenih za 24 radnika.
10 Broj zaposlenih prema Završnom računu za dan 31. 12. 2022 je ukupno 279, od kojih na neodređeno 263, a na određeno 16. Prema istom dokumentu ukupan broj zaposlenih na bazi ostavarenih časova rade je 281, takođe ostaje nejasno na koji način je obračunat broj zaposlenih na bazi ostvarenih časova rada koji je veći od ukupnog broja zaposlenih za 2 radnika.
Tabela 7 / 1 – Ukupan broj radnika prema Zavodima na dan 31.12.2022 11
Na tabeli 7 / 1 vidimo da je ukupan broj radnika na dan 31.12. 2022. godine u Zavodima 1 595. U odnosu na ukupan broj radnika, (%) udeo radnika u Zavodima je sledeći: beogradski (56 %), novosadski (17 %), niški (15 %) i kragujevački (12 %). Udeo radnika u beogradskom zavodu veći je nego u ostala tri zavoda zajedno. – Zaključak 7.
11 Izvor podataka: Beograd – Informator o radu; Novi Sad – Završni račun; Kragujevac – Završni račun; Niš – Odgovor na dopis
U nastavku sledi analiza ukupnih rashoda za zaposlene i materijala za saobraćaj (gorivo) u odnosu na sve posmatrane zavode.
Tabela 8. Ukupni rashodi za zaposlene prema svim izvorima (iznos u hiljadama)
Kada govorimo o svim izdacima za zaposlene, beogradski zavod je imao najveće u svim posmatranim kategorijama, osim u naknadama u naturi gde je najveće izdatke imao novosadski zavod, beogradski (skoro duplo manji u odnosu na novosadski), kragujevački (skoro deset puta manji u odnosu na novosadski) i na kraju niški (skoro 41 puta manji u odnosu na novosadski).
Kada govorimo o platama, najveće izdatke imao je beogradski zavod, budući da ima i najveći broj radnika (udeo 55%), zatim novosadski (udeo 18%), niški (udeo 15%) i kragujevački (udeo 12%), ipak zanimljivo je da su izdaci za plate u kragujevačkom i niškom zavodu približno iste iako u niškom zavodu radi 3% više radnika nego u kragujevačkom zavodu.
U nastavku sledi prikaz voznog parka svakog od zavoda i rashodi za materijal za saobraćaj (gorivo).
Tabela 9. Vozni park
12 U vezi sa novosadskim zavodom zanimljivo je da su u Informatoru od 18.07. naveli da poseduju 9 putničkih vozila, dok su u najnovijoj verziji naveli da poseduju 8 putničkih vozila, tako da ostaje nejasno koliko vozila imaju i na koji period se odnosi, jer su više puta ažurirali Informator o radu.
13 U odgovorima koji su nam dostavljeni navodi se da je ukupan broj vozila 103, međutim u Izveštaju o radu, navodi se da je stanje voznog parka na dan 31.12. 2022. ukupno 113 vozila, od toga sanitetskih 70, dijaliza 39 i spec. i rež 4, što je za 10 vozila više u odnosu na odgovor koji su nam dali putem Zahteva, ostaje nejasno takođe koliko su vozila imali u toku 2022. godine.
Budući da je beogradski zavod imao najviše vozila u 2022. godini, ne čudi da su rashodi za ovu vrstu materijala najveći u ovom zavodu, zatim u niškom i novosadskom (udeo vozila je sličan 43/41) i na kraju najmanji izdaci u kragujevačkom (najmanji udeo vozila 38).
U nastavku sledi detaljnija analiza rashoda iz izvora – Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Rashodi prema Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje mogu se grupisati na: 1) rashode za zaposlene; 2) rashodi za korišćenje roba i usluga i 3) ostali rashodi i 4) izdaci za nefinansijsku imovinu.
U okviru rashoda za zaposlene razlikujemo:
1. Plate, dodatke i naknade;
2. Socijalne doprinose na teret poslodavca;
3. Naknade u naturi;
4. Socijalna davanja zaposlenima;
5. Naknada troškova za zaposlene;
6. Nagrade zaposlenima.
Tabela 11. Rashodi za zaposlene u Zavodima prema izvoru: RFZO
Na tabeli 11. vidimo da je Republički fond za zdravstveno osiguranje najviše sredstava opredelio za plate, dodatke i naknade (77%), zatim za socijalne doprinose (16 %), nagrade zaposlenima (4 %), dok je za naknade u naturi, socijalna davanja i naknade troškova za zaposlene zajedno opredelio ukupno (4 %) sredstava.
Kada govorimo o udelima sredstava za plate radnika u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je sledeći: beogradskom (53%), novosadskom (17 %), niškom (16 %) i kragujevačkom (14 %).
Kada govorimo o udelima sredstava za socijalne doprinose u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je sledeći: beogradskom (56 %), novosadskom (17 %), niškom (14 %) i kragujevačkom (13 %).
14 Plate zdravstvenih radnika uređene u Uredbom o koeficijentima za obračun plata zaposlenih u javnim službama („Sl. glasnik RS“, br. 44/2001, 15/2002 – dr. uredba*, 30/2002, 32/2002 – ispr., 69/2002, 78/2002, 61/2003, 121/2003, 130/2003, 67/2004, 120/2004, 5/2005, 26/2005, 81/2005, 105/2005, 109/2005, 27/2006, 32/2006, 58/2006, 82/2006, 106/2006, 10/2007, 40/2007, 60/2007, 91/2007, 106/2007, 7/2008, 9/2008, 24/2008, 26/2008, 31/2008, 44/2008, 54/2008, 108/2008, 113/2008, 79/2009, 25/2010, 91/2010, 20/2011, 65/2011, 100/2011, 11/2012, 124/2012, 8/2013, 4/2014, 58/2014, 113/2017 – dr. zakon i 95/2018 – dr. zakon, 86/2019 – dr. zakon, 157/2020 – dr. zakon, 19/2021, 48/2021, 123/2021 – dr. zakon, 73/2023 i 83/2023) prema kome je iznos koeficijenata za poslove u zdravstvenoj zaštiti sledeći: 1) Specijalistički poslovi u službama hitne pomoći – 28, 24; 2) Rad u hitnoj pomoći (VI stepen) – 15, 32; 3) Medicinski tehničari ( V stepen ) – 13, 78; Zdravstvena nega (IV) – 13, 57; 6) Vozači u hitnoj – 12, 05. Za zdravstvene saradnike koji dolaze u neposredan kontakt sa pacijentima, rade na odeljenju, odnosno učestvuju u zdravstvenoj dijagnostici i terapiji, na istraživanjima u laboratorijama dodatni koeficijent na koeficijent naveden u tabeli iznosi – 0, 36. Zanimljivo je da Uredbom nije predviđen koeficijent za direktore ustanove kao što je to slučaj u oblasti socijalne zaštite. Cena rada – odnosno osnovica za obračun plata u 2022. godini u zdravstvenoj zaštiti: 1) doktor medicine – 4 252, 38; 2) medicinska sestra / tehničar, druga lica – 4 526, 49; 3) ostale zaposlene (ne medicinsko osoblje) – 4 061, 18; za zdravstvene saradnike sa stečenim sedmim nivoom kvalifikacija – 4 175, 06; zdravstveni saradnici sa stečenim od trećeg do šestog niova kvalifikacija – 4 250, 97.
Zanimljiv je i podatak da je mesečna plata direktora u Zavodu u Novom Sadu koja iznosi 155 381, 72 manja od plate direktora u Kragujevcu koja iznosi 166 519, 29 dinara mesečno. – Zaključak 8
Kada govorimo o udelima sredstava naknada u naturi prvo se uočava da se naknade zaposlenima u naturi finansiraju u novosadskom (udeo 81 %) i kragujevačkom (19%)15, dok se u beogradskom i niškom ne finansiraju iz ovog izvora.
Kada govorimo o udelima sredstava naknada troškova za zaposlene u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je sledeći: beogradskom (62 %), novosadskom (17 %), niškom (13 %) i kragujevačkom (8 %).
I na kraju kada govorimo o udelima sredstava naknada troškova za nagrade zaposlenima u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je sledeći: beogradskom (90 %), novosadskom (4 %), niškom (3 %) i kragujevačkom (3 %).
15 Zanimljivo je da su u Drugom dopisu napomenuli: „da Zavod ne isplaćuje naknade u naturi“, s tim u vezi ostaje nejasno i postavlja se pitanje, da li je ovde u pitanju nedovljno znanje rukovaoca podacima da u službenim dokumentima postoji ovaj podatak ili su sredstva namenjena naknadama u naturi opredeljena za druge namene? – Zaključak 9.
Tabela 11 / 1 . Rashodi za zaposlene u Zavodima prema izvoru: RFZO %
Na tabeli 11/ 1 prikazana je raspodela sredstava rashoda za zaposlene prema zavodima izražena u procentima (%). Kada na ovaj način posmatramo, udeo opredeljenih sredstava za plate, dodatke i naknade najveći je u kragujevačkom (81%), zatim niškom (80%) i novosadskom (80%), a najmanji u bgeogradskom (75 %). Udeo sredstava za socijalne doprinose identičan je u sva četiri posmatrana zavoda sa udelom (16%). Ono što se posebno izdvaja, jeste raspodela sredstava za nagrade zaposlenima koja je najveća u beogradskom (6%) i ujedno šest puta veća nego u svim ostalim zavodima – Zaključak 10.
15 Zanimljivo je da su u Drugom dopisu napomenuli: „da Zavod ne isplaćuje naknade u naturi“, s tim u vezi ostaje nejasno i postavlja se pitanje, da li je ovde u pitanju nedovljno znanje rukovaoca podacima da u službenim dokumentima postoji ovaj podatak ili su sredstva namenjena naknadama u naturi opredeljena za druge namene? – Zaključak 9.
U nastavku sledi prikaz i analiza rashoda za korišćenje roba i usluga. U okviru rashoda za korišćenje roba i usluga razlikujemo:
1. Stalne troškove (ovi troškovi objedinjuje sledeće: 1) platnog prometa, energetskih usluga, komunalnih usluga, komunikacijskih usluga, osiguranja, zakupa imovine i opreme i ostale troškove);
2. Troškove putovanja (ovi troškovi objedinjuju sledeće: službena putovanja u zemlji, u inostranstvo, u okviru redovnog rada, putovanja učenika, ostali troškovi transporta);
3. Usluge po ugovoru (ovi troškovi objedinjuju sledeće: administrativne usluge, kompjuterske usluge, usluge obrazovanja i stručnog usavršavanja, usluge informisanja, stručne usluge, usluge domaćinstva i ugostiteljstva, reprezentaciju, ostale opšte usluge);
4. Specijalizovane usluge (ovi troškovi obuhvataju medicinske usluge);
5. Tekuće popravke i održavanje (ovi troškovi objedinjuju sledeće: troškove popravke i održavanje zgrada i objekata, tekuće popravke i održavanje opreme);
6. Materijal (ovi troškovi objedinjuju sledeće: administrativni, materijali za obrazovanje i usavršavanje zaposlenih, saobraćaj (gorivo), materijali za očuvanje životne sredine i nauku, materijali za obrazovanje, kulturu i sport, medicinski i laboratorijski material, materijali za održavanje hijene i ugostiteljstvo i materijali za posebne namene;
Tabela 12. Rashodi za korišćenje roba i usluga u Zavodima prema izvoru: RFZO
Na tabeli 12. vidimo da je Republički fond za zdravstveno osiguranje najviše sredstava opredelio za materijale (62 %), zatim stalne troškove (21 %), tekuće popravke i održavanje (10 %), usluge po ugovoru (6 %) i najmanje za troškove putovanja (1 %).
Kada govorimo o udelima sredstava za stalne troškove u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je sledeći: najveći je beogradskom (49%), novosadskom (18 %), niškom (26 %) i najmanji u kragujevačkom (7 %).
Kada govorimo o udelima sredstava za troškove putovanja u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je sledeći: najveći je u niškom (41%), kragujevačkom (40 %) beogradskom (12 %), i najmanji u novosadskom (7 %).
Kada govorimo o udelima sredstava za usluge po ugovoru u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je sledeći: najveći u beogradskom (43%), novosadskom (42 %), kragujevačkom (10 %) i najmanji niškom (5%).
Kada govorimo o udelima sredstava za specijalističke usluge u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je sledeći: najveći u kragujevačkom (53 %), niškom (30 %), beogradskom (10 %) i najmanji u novosadskom (7 %).
Kada govorimo o udelima sredstava za tekuće popravke i održavanja u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je sledeći: najveći u beogradskom (45%), novosadskom (28 %), niškom (24 %) i najmanji u kragujevačkom (3 %).
I na kraju kada govorimo o udelima sredstava za materijale u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je sledeći: najveći u beogradskom (59%), novosadskom (17 %), niškom (16 %) i najmanji u kragujevačkom (8 %).
Tabela 12 /1. Rashodi za korišćenje roba i usluga u Zavodima prema izvoru: RFZO u %
Na tabeli 12 / 1 prikazana je raspodela sredstava rashoda za korišćenje roba i usluga u zavodima izražena u procentima (%). Kada na ovaj način posmatramo, udeo opredeljenih sredstava za stalne troškove najveći je u niškom (30), zatim beogradskom i novosadskom sa identičnim udelom od 19 % i najmanji u kragujevačkom sa udelom od 17% sredstava. Udeo sredstava za troškove putovanja u kragujevačkom zavodu veći su nego u ostala tri zajedno. – Zaključak 11. Udeo sredstava za usluge po ugovoru najveći su u novosadskom sa udelom od 12 % što je jednako udelu sredstava za isti izdatak u beogradskom i kragujevačkom zajedno, a najmanji je u niškom zavodu. – Zaključak 12. Udeo sredstava za tekuće popravke i održavanje
najveći su u novosadskom sa udelom od 14 % što je više od udela sredstava za isti izdatak u beogradskom i kragujevačkom zajedno, a najmanji je u niškom zavodu. – Zaključak 13.
U nastavku prikaz i analiza pojedinačnih izdataka u okviru ove vrste.
Tabela 13. Pojedinačni rashodi iz grupe rashoda – korišćenje roba i usluga u zavodima prema izvoru: RFZO
Na tabeli 13. uočavaju se mnogi rashodi koji zavređuju posebnu pažnju.
Na prvom mestu, kada su u pitanju stalni troškovi – troškovi usluga komunikacija u beogradskom zavodu su najveći, što je više nego u ostala tri zavoda zajedno. Ipak ono što je posebno zanimljivo jeste da su ovi troškovi u beogradskom zavodu skoro 4 puta veći nego u niškom, odnosno 4 puta veći nego u novosadskom i čak 17 puta veći nego u kragujevačkom zavodu. – zaključak 14
Dalje, troškovi komunalnih usluga su najveći u niškom zavodu, što je više nego u ostala tri zavoda zajedno. Takođe, ono što je posebno zanimljivo jeste da su ovi troškovi u niškom zavodu skoro 3 puta veći nego u beogradskom, 4 puta veći nego u novosadskom i čak 13 puta veći nego u kragujevačkom zavodu. – zaključak 15
Dalje, troškovi osiguranja su takođe najveći u beogradskom zavodu, i takođe su veći nego u ostala tri zajedno. Takođe, ono što je posebno zanimljivo jeste da su ovi troškovi u
beogradskom zavodu skoro 3 puta veći nego u niškom, 3 puta veći nego u novosadskom, i čak 35 puta veći nego u kragujevačkom zavodu. – zaključak 16
Na drugom mestu, troškovi putovanja, ovde treba obratiti pažnju na evidentiranje ovih troškova u rashodima. Kao što se iz tabele 13. može videti, u beogradskom zavodu evidentirani su troškovi putovanja u zemlji (65) i ostali troškovi transporta (398), inače, ostali troškovi transporta nisu evidentirani ni u jednom drugom zavodu. U novosadskom zavodu ovi troškovi su evidentirani kao troškovi u zemlji (222) i troškovi u okviru redovnog rada (46). U kragujevačkom su evidentirani samo troškovi u okviru redovnog rada (1 579), dok su u niškom evidentirani i troškovi putovanja u zemlji (375), troškovi putovanja u inostranstvo (10) i u okviru redovnog rada (1 229). U vezi sa ovakvim evidentiranjem ostaje nejasno zašto postoji ovolika razlika, jer se negde pretpostavlja da će u okviru zavoda svaki od ovih troškova biti zastupljen, ali to ipak nije slučaj i s tim u vezi treba utvrditi način evidentiranja ovih troškova u svakom od posmatranih zavoda. – zaključak 17
Kada govorimo o troškovima putovanja u zemlji najveće troškove imao je niški zavod (375), zatim novosadski (222) i beogradski (65). Troškovi niškog zavoda veći su nego u druga dva zavoda zajedno – zaključak 18.
Dalje, rashode za troškove putovanja u inostranstvo imao je samo niški zavod i to svega 10 000 dinara, zbog čega se nameće pitanje – u koju zemlju u okruženju je moguće otići i vratiti se po ovoj ceni? Ako znamo da je cena goriva u toku 2022. godine variriala na nedeljnom nivou. – zaključak 19
Dalje, troškove putovanja u toku redovnog rada imali su svi zavodi, osim beogradskog i to kragujevački najviše, zatim niški i ns kraju novosadski. – zaključak 20
Na trećem mestu, troškovi usluga po ugovoru – za kompjuterske usluge i usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih beogradski zavod imao je najveće rashode, zatim novosadski, kragujavački i na kraju niški zavod. Najveće troškove usluge informisanja imao je niški zavod (306) što je skoro 7 puta više u odnosu na novosadski, skoro 10 puta više u odnosu na beogradski i čak skoro 14 puta više nego u kragujevačkom zavodu. – zaključak 21
I na kraju troškovi za materijale, za administrativni najveće troškove imao je novosadski zavod (4 346), zatim beogradski (2 150) što je dva puta manje, zatim niški (942) što je skoro 5 puta manje od novosadskog, dok je najmanje troškove imao kragujevački (373) što je skoro 12 puta manje od novosadskog. Troškove za materijale za obrazovanje usavršavanje radnika evidentirani su samo u kragujevačkom i novosadskom zavodu. Rashod novosadskog zavoda za ovu namenu veći su skoro tri puta od istih rashoda u kragujevačkom zavodu. Rashodi za materijal za održavanje higijene najveći su beogradskom (2 249), zatim u niškom (1 772) koji su skoro duplo manji od troškova beogradskog i skoro duplo veći od troškova novosadskog, dok su najmanji u kragujevačkom zavodu koji su skoro 6 puta manji nego u beogradskom. – zaključak 22
U nastavku sledi prikaz i analiza ostalih rashoda. U ostale rashode spadaju: 1) porezi i 2) takse.
Tabela 14. Ostali rashodi u Zavodima prema izvoru: RFZO
Na tabeli 14. vidimo da su najveći ukupni ostali rashodi u beogradskom (1 353), zatim novosadskom, niškom i najmanji u kragujevačkom. Ipak, samo u beogradskom nema evidentiranih rashoda u porezima, dok ih u drugim zavodima ima, i to je najveći u novosadskom (1 043), zatim niškom (637), a najmanji u kragujevačkom (134) zavodu. U beogradskom zavodu ostali troškovi se evidentiraju samo kroz takse koje su najveće u odnosu na ostala tri zavoda. Odnos ovih troškova u ostalim zavodima u odnosu na beogradski: 340 puta manji u odnosu na iste rashode u novosadskom i niškom zavodu, i čak 681 puta manji u odnosu na kragujevački zavod. – zaključak 23
Što se poslednje grupe rashoda tiče – dotacije i transferi, ovi rashodi evidentirani su u novosadskom i niškom zavodu, dok u beogradskom i kragujevačkom nisu. Rashodi ( iznos u hiljadama) za ove namene u novosadskom su veći (3 002) nego u niškom (2 742).
U nastavku sledi utvrđivanje rezultata rada zavoda u odnosu na izvor RFZO i ostale izvore.
Tabela 15. Utvrđivanje rezultata u Zavodima prema izvoru: RFZO
Na tabeli 15. vidimo da je najveći suficit u odnosu na sredstva RFZO imao novosadski zavod (8 992), zatim beogradski (2 950) koji je 30 puta manji u odnosu na novosadski, zatim kragujevački (330) koji je 27 puta manji i niški (8) koji je čak 1000 puta manji u odnosu na novosadski – zaključak 24
I na kraju, utvrđivanje rezultata na osnovu prihoda i rashoda posmatranih zavoda. U 2022. godini tri zavoda su ostvarila suficit (višak prihoda i primanja) novosadski, beograski i kragujevački, a samo niški je bio u deficitu (manjak prihoda i primanja). Najveći suficit imao je:
1) novosadski zavod (9 318 (iznos u hiljadama)), zatim 2) beogradski (2 834 (iznos u hiljadama)) i na kraju 3) kragujevački (212 (iznos u hiljadama)). Samo je niški zavod imao deficit 641 (iznos u hiljadama).
REZIME
Cilj analize je dvostruki, s jedne strane: utvrditi budžetsku potrošnju sredstava, zatim utvrditi stručni kadar i opremu (vozila) kojima raspolažu Zavodi za urgentnu medicinu u Beogradu, Kragujevcu i Nišu i Zavod za hitnu pomoć u Novom sadu, a sa druge strane: izvršiti komparativnu analizu ovih pokazatelja kako bi utvrdili uzročno – posledičnu vezu između nivoa efikasnosti koji su zavodi ostvarili u 2022. godini sa napred navedenim pokazateljima.
Ovako definisan cilj podrazumevao je više faza:
1) pripremu istraživanja – u periodu pripreme radilo se na prikupljanju informacija o relevantnim dokumentima koji obuhvataju pokazatelje.
2) prikupljanje relevantnih dokumenata – nakon što smo utvrdili koji relevantni dokumenti obuhvataju pokazatelje, Zavodima za urgentnu medicinu: Beograd, Niš i Kragujevac i Zavodu za hitnu pomoć Novi Sad upućen je Zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja (od 07.07. 2023. godine) u kome potražujemo sledeće informacije: 1) Finansijski plan za 2022. godinu; 2) Kopiju završnog računa za 2022. godinu; 3) Izvršenje finansijskog plana za 2022. godinu; 4) Bruto iznos isplaćenih zarada za sve zaposlene u 2022. godini (posebno iz sopstvenih sredstava i posebno iz sredstava osnivača); 5) Kadrovsku strukturu za 2022. godinu; 6) Informacije o voznom parku, odnosno ukupan broj vozila (putnički, sanitetski i dr.).
3) analiza pristiglih odgovora:
Na osnovu pristiglih odgovora, ono što se prvo uočava jeste princip tumačenja, odnosno, svaki od Zavoda je poslao ono što je smatrao da treba, a ne ono što smo tražili, što ukazuje na nepostojanje adekvatnih sistematičnih i proceduralnih pravila postupanja u vezi sa Zahtevima o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Kada govorimo o finansijskim planovima, prema dobijenim odgovorima – najviše izmena i dopuna u 2022. godini imao je Zavod za hitnu medicinu Novi Sad (5), zatim ZUM Beograd (3) i ZUM Kragujevac (3), dok od ZUM Niš nismo dobili tražene informacije.
Kopije završnog računa dostavili su nam: ZUM Niš i Kragujevac, dok su nas ZUM Beograd i Novi Sad uputili na zvanični sajt – deo finansijski izveštaji. Ono što se uočava jeste nejednak broj dokumenata unutar Završnog računa, u smislu, Završni račun ZHP Novi Sad obuhvata 19 dokumenata, ZUM Kragujevac 15 dokumenta, ZUM Niš 6 dokumenata, dok ZUM Beograd obuhvata svega 4 dokumenta. U vezi sa ZUM Beograd posebno je zanimljivo što obavezni deo Završnog računa – Bilans stanja se nalazi kao zaseban dokument, a ne u okviru Završnog računa kao kod ostalih.
Dokumenta: Izveštaj o izvršenju budžeta, kadrovsku strukturu i vozni park, dostavili su nam svi zavodi i u nastavku slede glavni nalazi analize ovih dokumenata.
IZVEŠTAJ O IZVRŠENJU BUDŽETA – GLAVNI NALAZI
1. Disproporciona raspodela sredstava – Republički fond je beogradskom zavodu opredelio više sredstava nego za ostala tri zavoda zajedno. Republika je takođe, beogradskom zavodu opredelila više sredstava nego za ostala tri zajedno s tim što je odnos sredstava opredeljenih beogradskom zavodu u odnosu na ostale zavode skoro pet puta veći;
2. Neadekvatno evidentiranje prihoda iz Republike – ZUM Beograd;
3. Neadekvatno evidentiranje prihoda iz RFZO – ZUM Niš;
4. Neadekvatno evidentiranje donacija – ZUM Kragujevac;
5. Neadekvatno evidentiranje rashoda – ZUM Niš;
6. Uredbom o koeficijentima za obračun plata zaposlenih u javnim službama nije predviđen koeficijent za direktore ustanove kao što je to slučaj u oblasti socijalne zaštite – čime se može objasniti razlika u platama direktora zavoda u HMP Novi Sad i ZUM Kragujevac. Zanimljivo je da je plata direktora u Kragujevačkom zavodu veća od od direktora zavoda u Novom Sadu;
7. Kontradiktorne informacije o naknadama u naturi u ZUM Kragujevac;
8. Disproporciona raspodela rashoda za usluge komunikacija i troškova osiguranja u ZUM Beograd u odnosu na ostale zavode;
9. Disproporciona raspodela rashoda za komunalne usluge u ZUM Niš u odnosu na ostale zavode;
10. Disporporciona raspodela rashoda za usluge informisanja u ZUM Niš u odnosu na ostale zavode;
11. Disporporciona raspodela rashoda za takse u ZUM Beograd u odnosu na ostale zavode.
KADROVSKA STRUKTURA
1. Kontradiktorni podaci o kadrovskoj stukturi u ZUM Kragujevac i Beograd i ZHP Novi Sad – jedne podatke smo dobili u odgovorima na Zahtev o pristupu informacijama od javnog značaja, a druge podatke smo našli analizirajući Informatore o radu i Završne račune.
VOZNI PARK
2. Kontradiktorni podaci o voznom parku u ZUM Beograd i ZHP Novi Sad – jedne podatke smo dobili u odgovorima na Zahtev o pristupu informacijama od javnog značaja, a druge podatke smo našli analizirajući Informatore o radu.
OSTALO
3. Zavod za urgentnu medicinu Niš nam nije dostavio Informator o radu, niti je isti objavljen na zvaničnom sajtu, čime je direktno prekršen član 39. Zakona o informacijama od javnog značaja („Sl. glasnik RS“ br. 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010 i 105/2021)
Iz svega navedenog krajnji zaključak je da smo ovom analizom uočili mnoge nepravilnosti, stekli saznanja da pokrenemo rešavanje mnogih pitanja koja se tiču organizacije i načina rada Zavoda za urgentnu medicinu na republičkom nivou što će biti jedan od narednih koraka Pokreta “Pravo na život . Meri”.
