U toku 2022. godine, na ime paušalnog iznosa od strane različitih privatnih klinika i ordinacija, ZUM Beograd je prihodovao na račun sopstvenih sredstava nešto više od 500.000 dinara, dok je taj iznos u tekućoj godini do dana pisanja ovog posta već premašio 500.000 dinara. Ovakve i slične ugovore ZUM Beograd je sklopio sa više desetina privatnih klinika i ordinacija.
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti propisano je da je obaveza zdravstvene ustanove da ukaže hitnu medicinsku pomoć, te se laiku nameće pitanje zašto bi neko potpisivao ovakav ugovor i nametao obavezu paušalnog plaćanja svaki mesec za uslugu koja je zakonska obaveza?
U članu 1. ovog ugovora možemo videti da se davalac usluga odnosno Zavod za urgentnu medicinu Beograd obavezao da korisniku usluga, PO POZIVU ukaže hitnu medicinsku pomoć i hitan sanitetski transport bez naknade jer te usluge spadaju u obavezno zdravstveno osiguranje i pokriva ih RFZO.
Da li građani mogu dobiti ove usluge PO POZIVU, ili po proceni lekara na prijemu poziva o hitnosti?
Zakonske odredbe inače propisuju da je dužnost zdravstvene ustanove da ukaže hitnu medicinsku pomoć, a da opravdanost ukazane pomoći procenjuju stručno medicinski organi Republičkog fonda. Ipak, građani koji nisu potpisali ovakve ugovore nemaju mogućnost da po pozivu dobiju hitnu medicinsku pomoć, već po proceni zdravstvenog radnika na prijemu poziva koji uzgred, i nema obavezujući protokol niti standardizovane procedure te se procena vrši na osnovu iskustva i intuicije lekara na prijemu poziva, a veoma verovatno i na osnovu trenutne raspoloživosti mobilne lekraske ekipe.
Koliko je samo građana neretko moralo da zove po više puta i da moli lekara na prijemu poziva da se ekipa pošalje, znaju oni koji su iskusili blagodeti ovakvog rukovođenja Zavodom, a mnogi koji bi mogli da posvedoče o iskustvu i mukama kroz koje su prolazili su na žalost davno pod zemljom.
Ipak, neko je odlučio da zbog 2000 dnara paušalnog mesečnog iznosa omogući pojedincima da PO POZIVU dobiju uslugu bez preterano objašnjavanja.
Član 2. ovog ugovora definiše obavezu da će davalac usluge ukazati pomoć kada iz opravdanih razloga nije moguća intervencija ordinirajućeg lekara ili izabranog lekara doma zdravlja, čak iako intervencija nije hitna i ne predstavlja OSNOVNU DELATNOST MOBILNE LEKARSKE EKIPE?!
Da li se ovo može smatrati zloupotrebom položaja i trgovinom uticajem, mogao bi reći neko od pravnika, ali je očigledno da se mobilne lekarske ekipe zloupotrebljavaju.
Da li to građani plaćaju usluge za treća lica kojima se Zavod obavezao da ih pruži iako nisu njihova osnovna delatnost, ostavljajući tako određene delove grada bez mobilne ekipe za vreme intrevencije po ovakvim ugvorima? Da li zato neretko moramo pozivati i po više puta broj 194, dok se lekar na prijemu poziva dovija na sve načine da nas ubedi da poziv nije za intervenciju, da pokušamo sa nekom terapijom pa da pozovemo za pola sata ili sat, taman dok se ekipa koja je otišla na intervenciju koja ne spada u OSNOVNU DELATNOST ne vrati i ne obezbedi svojim rukovodiocima dodatni novac na račun sopstvenih sredstava?
I kakva je to definicija “kada iz opravdanih razloga nije moguća intervencija ordinirajućeg ili izabranog lekara”? Da li to građani koji pozivaju hitnu pomoć inače imaju mogućnost intervencije ordinirajućeg ili izabranog lekara, ali eto pozivaju broj 194 radi zabave?
Da li posle sazanja da postoje ovakvi ugovori možemo zaključiti da su rukovodioci ZUM Beograd procenili da život jedne osobe vredi 2000 dinara paušalnog iznosa na mesečnom nivou?
Da li će iko u državi reagovati?
Ministarstvo zdravlja?
Tužilaštvo?
Da li ćemo dozvoliti da moleći za pomoć, umiremo u tišini?
