Pokret – Meri sproveo je opsežno istraživanje koje ukazuje na ozbiljne probleme u načinu funkcionisanja hitne pomoći. Rezultate i zaključke predstavili smo na konferenciji za štampu koja je održana 02. 11. 2021. godine u Medija Centru.
Više od devedeset odsto ispitanika među zaposlenima u zavodima za hitnu medicinsku pomoć u Srbiji kaže da nemaju dovoljno terenskih ekipa, dve trećine da nema dovoljno izvršilaca na prijemu poziva i u dispečerskom centru, a 82 odsto da je manjak vozila. Više od 60 odsto smatra da nije dovoljno opremljena ni ambulanta u Hitnoj pomoći, a gotovo isto toliko da su medicinski uređaji i aparati zastareli i da ih nema dovoljno. Ovo su samo neki od pokazatelja šta “škripi” u zavodima za hitnu pomoć u zemlji, a do čega je kroz anketu među zaposlenima došao “Pokret pravo na život – Meri”, u okviru projekta “Da ne bude kasno”, koji su podržali USAID i BOŠ. Druga anketa sprovedena je među građanima, i ona je pokazala da je 76 odsto ispitanika u poslednje dve godine pozvalo broj 194, a da je 56 odsto ocenilo njihov rad jedinicom ili dvojkom. Najviše zamerki izrečeno je na račun opremljenosti, brzine reagovanja, manjka ljudstva…
– Srbiji je preko potreban zakon o Hitnoj pomoći – Beograd ima najmanje ekipa Hitne pomoći na 100.000 stanovnika – svega 1,37. Novi Sad ih ima 2,5, Niš 2,7 i Kragujevac 2,8. Takođe, Beograd ima najmanje intervencija godišnje na 1.000 stanovnika – 48, duplo manje nego Kragujevac. Prema statistici, u Beogradu se interveniše tek na svaki osmi poziv, dok se u kragujevačkom zavodu interveniše na svaki treći. Zato i ne čudi da je broj uspešnih reanimacija u Beogradu samo 26%, dok je u Kragujevcu 60%. Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti predviđa da Hitna pomoć mora da ima jednog lekara, jednu medicinsku sestru tehničara i jednog vozača na 6.000 stanovnika. U Beogradu bi to bilo 266 lekara, tehničara i vozača, a s obzirom na rad u pet smena, to je 53 ekipe po smeni, a ima ih samo 22. Najviše problema, kako je konstatovano, javlja se kod trijaže poziva i prilikom predaje pacijenta lekaru u bolnici, pošto lekar Hitne samo usmeno saopštava kolegi anamnezu, pa su moguće greške usled gužve i brzog postupanja.
Zakonom o Hitnoj pomoći trebalo bi definisati broj terenskih ekipa, broj sanitetskih vozila i lekara u ambulantama, kao i ujednačenu opremljenost vozila i posedovanje GPS navigacije. – Trebalo bi definisati i protokol za trijažu i primopredaju pacijenta, kaznene odredbe za zloupotrebu poziva 194, kao i status službenih lica za osoblje Hitne pomoći.
Hitna pomoć ne sme biti služba u kojoj građani umiru, kako su nam jednom prilikom saopštili iz zavoda. Želimo da hitna pomoć bude služba u kojoj se građanima spasavaju životi!