{"id":1527,"date":"2023-02-20T12:00:02","date_gmt":"2023-02-20T12:00:02","guid":{"rendered":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/?p=1527"},"modified":"2023-02-28T07:05:00","modified_gmt":"2023-02-28T07:05:00","slug":"analiza-efikasnosti-rada-zavoda-za-urgentnu-medicinu-beograd","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/2023\/02\/20\/analiza-efikasnosti-rada-zavoda-za-urgentnu-medicinu-beograd\/","title":{"rendered":"ANALIZA EFIKASNOSTI RADA ZAVODA ZA URGENTNU MEDICINU BEOGRAD"},"content":{"rendered":"\n

UVOD<\/strong><\/p>\n\n\n\n


Usled nepostojanja adekvatnog legislativnog okvira u oblasti dostupnosti usluga hitne zdravstvene za\u0161tite, vi\u0161e od milion gra\u0111ana i gra\u0111anki u Srbiji nema pristup adekvatnoj slu\u017ebi hitne pomo\u0107i. Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema zakon (ni podzakonski akt) koji ure\u0111uje rad slu\u017ebe hitne pomo\u0107i. Ovaj nedostatak uti\u010de na neujedna\u010denu praksu u pru\u017eanju hitne zdravstvene za\u0161tite i zavisi od zaposlenih u svakom konkretnom mestu\/naselju. Nepostojanje sistemskog pristupa i standardizacije usluga hitne zdravstvene za\u0161tite, umnogome doprinosi netransparentnom radu slu\u017ebe hitne pomo\u0107i koji se te\u0161ko mo\u017ee pratiti i unapre\u0111ivati od strane stru\u010dne zainteresovane javnosti. U kona\u010dnici, kao rezultat stihijskog postupanja \u010diji kvalitet zavisi od konkretnog zaposlenog ili konkretne medicinske jedinice, veliki broj gra\u0111ana i gra\u0111anki nema pristup hitnoj zdravstvenoj za\u0161titi odgovaraju\u0107eg kvaliteta.
Tako\u0111e, posledica nedostatka adekvatnog legislativnog okvira je i to \u0161to na skoro 40 odsto teritorije Srbije nisu organizovane adekvatne slu\u017ebe hitne pomo\u0107i. Zbog svega ovoga, Pokret \u201cPravo na \u017eivot \u2013 Meri\u201d predlo\u017eio je da Narodna skup\u0161tina usvoji Zakon o hitnoj pomo\u0107i. U saradnji sa lekarima, u okviru ACT projekta koji je trajao od 01. aprila do 30. septembra napisan je Predlog zakona koji je 29. septembra 2022. godine predat Narodnoj skup\u0161tini.<\/p>\n\n\n\n


Predmet i cilj istra\u017eivanja<\/strong><\/p>\n\n\n\n


Istra\u017eivanje \u201eEfikasnost rada Gradskog zavoda za urgentnu medicinu Beograd\u201c nastalo je kao deo \u0161ire inicijative zagovaranja za Zakon o hitnoj pomo\u0107i. Cilj ovog istra\u017eivanja je da uka\u017ee na proceduralna odstupanja ali i na propuste u radu ove insitucije, usled kojih dolazi do umanjenjene efikasnosti i dostupnosti hitne pomo\u0107i. Ovo istra\u017eivanje treba da potvrdi neophodnost dono\u0161enja Zakon o hitnoj pomo\u0107i kako bi se ova oblast regulisala.<\/p>\n\n\n\n


Metodologija<\/strong><\/p>\n\n\n\n


U periodu istra\u017eivanja (septembar, oktobar i novembar 2022), poslato je 17 razli\u010ditih zahteva i dopisa, i prikupljeno 1.200 razli\u010ditih dokumenata od institucija i dr\u017eavnih organa. Pored desk analize, poslato je 17 zahteva za informacije od javnog zna\u010daja i to od slede\u0107ih institucija: Ministarstvo zdravlja, Zavoda za urgentnu medicinu Beograd, Zavoda za urgentnu medicinu Novi Sad, Zavoda za urgentnu medicinu Kragujevac, Dom Zdravlja \u201eStari Grad\u201c kao i od zdravstvene inspekcije razli\u010ditih oblasti i nadle\u017enosti kontrole.
U svrhe istra\u017eivanja, kori\u0161\u0107ena su i prethodno prikupljena dokumenta, kao i javno dostupni podaci.<\/p>\n\n\n\n

Analiza efikasnosti rada Gradskog zavoda za urgentnu medicinu Beograd<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Prose\u010dan broj poziva gra\u0111ana i gra\u0111anki upu\u0107en slu\u017ebi hitne pomo\u0107i na nivou \u010ditave teritorije Republike Srbije prili\u010dno je ujedna\u010den. U Srbiji prema re\u0161enju Ministarstva zdravlja rade \u010detiri zavoda za urgentnu medicinu (Beograd, Kragujevac, Novi Sad i Ni\u0161). U Tabeli 1. dat je prikaz prose\u010dnog broj poziva u odnosu na broj stanovnika. Kao \u0161to je vidljivo iz tabele, prose\u010dan broj poziva na broj 194 u odnosu na broj stanovnika najve\u0107i je u Ni\u0161u gde je 62% gra\u0111ana pozivalo hitnu pomo\u0107 tokom 2021,dok je u ostala tri zavoda taj procenat 42%. Me\u0111utim, primetno je da Zavod za urgentnu medicinu Beograd ima veoma mali prosek intervencija kada se uporedi broj stanovnika.
Podaci o broju stanovnika preuzeti su sa sajta Republi\u010dkog zavoda za statistikuza statistiku . Za Grad Beograd dostupni su podaci za 11 op\u0161tina u kojima je beogradski zavod nadle\u017ean.
<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

TABELA 1<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

U tabeli 2 prikazani su dostupni podaci za 2021. godinu.<\/p>\n\n\n\n

TABELA 2<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Izvor podataka<\/a> – zavod za javno zdravlje “Milan Jovanovi\u0107 – Batut”<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Pravilnikom<\/a> o bli\u017eim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene slu\u017ebe, propisani su kriterijumi za osnivanje i obavljajne zdravstvene delatnosti. \u010clanom 12. propisano je da se Zavod za hitnu medicinsku pomo\u0107 mo\u017ee osnovati i obavljati zdravstvenu delatnost ako u pogledu kadra ima najmanje: jednog doktora medicine i jednu medicinsku sestru – tehni\u010dara sa vi\u0161om odnosno srednjom \u0161kolskom spremom i jednog voza\u010da na 6.000 stanovnika, a na dva ovakva tima – jo\u0161 jednu medicinsku sestru – tehni\u010dara sa vi\u0161om odnosno srednjom \u0161kolskom spremom. Prema kriterijumima propisanim ovim Pravilnikom, mo\u017ee se izra\u010dunati neophodan minimalni broj anga\u017eovanih doktora medicine po gradovima, kako bi se medicinska usluga mogla adekvatno pru\u017eiti gra\u0111anima i gra\u0111ankam. U slede\u0107oj, Tabeli 3. dat je prikaz ove ra\u010dunice. Prema njoj, Beograd sa najvi\u0161e stanovnika morao bi da ima najmanje 230 lekara, a sa tim brojem mogu\u0107nost organizovanja 46 ekipa po smeni. <\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Uzimaju\u0107i u obzir da Zavod usluge hitne zdravstvene za\u0161tite obavlja u pet operativnih smena (12-24-12-72), izra\u010dunat je broj ekipa kojima bi Zavod trebalo da raspola\u017ee kada se broj lekara podeli u pet operativnih smena. Veoma su mala odstupanja kada su u pitanju zavodi u Ni\u0161u, Kragujevcu i Novom Sadu, \u0161to se mo\u017ee posmatrati u granicama tolerancije, a imaju\u0107i u vidu to da se lekari dodeljeni na osnovu pomenutog Pravilnika raspore\u0111uju i na druga radna mesta kao \u0161to je rad u ambulanti zavoda i dispe\u010darski centar. Od navedenih zavoda, Beograd se izdvaja po izuzetno malom broju terenskih ekipa. Beogradski Zavod vi\u0161e od 50% lekara dodeljenih na osnovu uredbe, raspore\u0111uje na druga radna mesta. Upravo se ovaj nizak broj terenskih ekipa oslikava kroz tabelu 1. u kojoj se vidi da je efikasnost zavoda 40% manja u odnosu na ostala tri zavoda u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n

Dalja analiza prikupljenih podataka, pokaza je da je odre\u0111en broj lekara i tehni\u010dara uposlen na de\u017eurstva u \u010detiri ambulante na osnovu ugovora o poslovno tehni\u010dkoj saradnji, i to ambulante:<\/p>\n\n\n\n