2 \u201eSl. glasnik RS\u201c, br. 25\/2019 <\/em>
3 \u201eSl. glasnik RS\u201c, br. 25\/2019 <\/em>
4 \u201eSl. glasnik RS\u201c, br. 5\/2020, 11\/2020, 52\/2020, 88\/2020, 62\/2021, 69\/2021, 74\/2021 i 95\/2021<\/em><\/p>\n\n\n\n
U okviru kopija zavr\u0161nih ra\u010duna6, unutar ovog dokumenta uo\u010davaju se evidentne razlike koje sam zavr\u0161ni ra\u010dun obuhvata. Vi\u0161e o razlikama u tabeli koja sledi.<\/p>\n\n\n\n
Tabela 1. Zavr\u0161ni ra\u010dun<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/1-1.png\")
<\/figure>\n\n\n\n6 Jedino Ni\u0161 i Kragujevac su poslali, Beograd i Novi Sad su nas uputili na zvani\u010dni sajt, odnosno na deo koji se ti\u010de finansija \u2013 Finansijki izve\u0161taji.<\/em><\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to se iz prve tabele mo\u017ee videti, najve\u0107i broj dokumenata sadr\u017ei zavr\u0161ni ra\u010dun Zavoda za hitnu medicinu Novi Sad, zatim ZUM Kragujevac, zatim ZUM Ni\u0161 i na kraju ZUM Beograd.<\/p>\n\n\n\n U nastavku sledi detaljna analiza Izve\u0161taja o izvr\u0161enju bud\u017eeta sva \u010detiri zavoda, budu\u0107i da je to dokument koji u sebi objedinjuje podatke o 1) ukupnim prihodima i primanjima, 2) ukupnim rashodima i izdacima i 3) utvr\u0111ivanje rezultata.<\/p>\n\n\n\n Tabela 2. Iznos ostvarenih prihoda i primanja (iznos u hiljadama)<\/p>\n\n\n\n Na osnovu tabele 2., na prvom mestu se uo\u010dava da je osim Beogradu, svim zavodima dato manje od planiranih sredstava. Na drugom mestu, me\u0111u prihodima i primanjima iz bud\u017eeta Novom Sadu je dato iz svih raspolo\u017eivih izvora (Republika\/Ministarstvo zdravlja, Autonomna pokrajina, Grad\/ Op\u0161tina i Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje), zatim Kragujevcu (Republika\/ Ministarstvo zdravlja, Grad\/ Op\u0161tina i Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje) i na kraju Beogradu i Ni\u0161u (Republika\/ Ministarstvo zdravlja i Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje). Zanimljivo je da je samo Ni\u0161 u odnosu na ostale zavode imao prihode\/primanja iz donacija.<\/p>\n\n\n\n Kako su Republika\/ Ministarstvo zdravlja i Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje jedina dva raspolo\u017eiva izvora koja su pristutna u sva \u010detiri zavoda, u nastavku sledi dalja analiza.<\/p>\n\n\n\n Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje je najve\u0107i udeo sredstava opredelio beogradskom zavodu (55%), zatim novosadskom (17%), ni\u0161kom (15%) i najmanji udeo kragujeva\u010dkom (13%). Zapravo, Republi\u010dki fond je beogradskom zavodu opredelio vi\u0161e sredstava nego za ostala tri zavoda zajedno. \u2013 Zaklju\u010dak 2.<\/p>\n\n\n\n Republika, odnosno Ministarstvo zdravlja tako\u0111e je najve\u0107a sredstva opredelio za beogradski zavod (83%), zatim novosadski (6,8 \u2013 (7)), zatim ni\u0161ki sa istim udelom kao i novosadskom (6,9 \u2013 (7)) i najmanji kragujeva\u010dki (2,9 \u2013 (3)).<\/p>\n\n\n\n Republika je tako\u0111e, beogradskom zavodu opredelila vi\u0161e sredstava nego za ostala tri zajedno s tim \u0161to je odnos sredstava opredeljenih beogradskom zavodu u odnosu na ostale zavode skoro pet puta ve\u0107i. \u2013 Zaklju\u010dak 3.<\/p>\n\n\n\n Na dalje bavimo se analizom zajedni\u010dkih izvora prihoda, a to su iz bud\u017eeta: 1) sredstva iz Republike i 2) Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje i 3) analizom ostalih izvora prihoda.<\/p>\n\n\n\n Tabela 3. Sredstva Republike (iznos u hiljadama)<\/p>\n\n\n\n Na tabeli 3. vidimo da su u svim zavodima sredstva iz Republike evidentirana kao prihod iz bud\u017eeta, osim u Beogradu gde je ovaj iznos evidentiran kao transfer od drugih nivoa vlasti (koji se ina\u010de odnosi na sredstva Autonomne pokrajine i Grad\/op\u0161tinu). \u2013 Neadekvatno evidentiranje sredstava iz Republike \u2013 Beograd \u2013 Zaklju\u010dak 4.<\/p>\n\n\n\n Tabela 4. Sredstva Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje (iznos u hiljadama)<\/p>\n\n\n\n Na tabeli 4. vidimo da su sredstva RFZO u odnosu na zavode evidentirana na najvi\u0161e 4 mesta (Ni\u0161), zatim 2 (Beograd) i 1 (Novi Sad i Kragujevac). Ni\u0161 i Beograd su imali prihode od imovine koji pripada imaocima polisa osiguranja, dok Novi Sad i Kragujevac nisu imali. Zanimljivo je da je Ni\u0161 sredstva evidentirao i me\u0111u me\u0161ovite i neodre\u0111ene prihode, \u0161to je vrlo degutantno, jer su u ovim prihodima ostali zavodi evidentirali sredstva iz ostalih izvora prihoda, \u0161to se mo\u017ee videti u slede\u0107oj tabeli 5. \u2013 Neadekvatno evidentiranje sredstava RFZO \u2013 Ni\u0161 \u2013 Zaklju\u010dak 4 \u2013 1.<\/p>\n\n\n\n Tabela 5. Sredstva iz ostalih izvora prihoda (iznos u hiljadama)<\/p>\n\n\n\n 7 Donacija<\/em><\/p>\n\n\n\n Na tabeli 5. vidimo da prihode od prodaje dobara i usluga ili zakupa od strane tr\u017ei\u0161nih organizacija ostvarila nije ostvario samo jedan zavod (Kragujevac) dok ostali jesu. Primanja od prodaje pokretne imovine ostvarili su zavodi u Novom Sadu i Beogradu, dok zavodi u Kragujevcu i Ni\u0161u nisu. Zanimljivo je da je jedino zavod u Kragujevu ostavrio prihod od sporedne prodaje dobara i usluga koje vr\u0161e dr\u017eavne netr\u017ei\u0161ne jedinice. Zanimljivo je da je teku\u0107i dobrovoljni transfer od fizi\u010dkih i pravnih lica evidentiran u Kragujevcu i Ni\u0161u, me\u0111utim, postavlja se pitanja za\u0161to ovaj prihod u Kragujevcu nije evidentiran kao donacija kao u slu\u010daju zavoda u Ni\u0161u. \u2013 Neadekvatno evidentiranje donacija \u2013 Kragujevac \u2013 Zaklju\u010dak 5.<\/p>\n\n\n\n U nastavku sledi analiza rashoda i izdataka u odnosu na sve posmatrane zavode.<\/p>\n\n\n\n Tabela 6. Teku\u0107i rashodi i izdaci za nefinansijske imovine (iznos u hiljadama)<\/p>\n\n\n\n Na osnovu tabele 6. vidi se da je iznos odobrenih aproprijacija manji od ukupnog u zavodima Beograd i Novi Sad, dok je Ni\u0161u i Kragujevcu ve\u0107i od ukupnog. U zavodu u Ni\u0161u nisu evidentirana u prihodima sredstva iz Grada\/op\u0161tine, ali su evidentirana u rashodima. Ostaje nejasno na koji na\u010din su imali rashode ako nisu evidentirali prihode. \u2013 Neadekvatno evidentiranje rashoda iz Grada \u2013 Ni\u0161 \u2013 Zaklju\u010dak 6.<\/p>\n\n\n\n 8 Nema evidentirane prihode iz Grada\/ op\u0161tine, ali ima evidentirane rashode.<\/em><\/p>\n\n\n\n Pre nego analiziramo rashode za zaposlene, ovde \u0107emo se osvrnuti na kadrovsku strukturu i ukupan kadar u posmatranim zavodima na dan 31.12. 2022. godine.<\/p>\n\n\n\n Tabela 7. Kadrovska struktura<\/p>\n\n\n\n Na tabeli 7. vidimo da beogradski zavod ima najvi\u0161e zaposlenih (863), zatim novosadski (276 iako ima sistematizovanih 272 radnih mesta), zatim ni\u0161ki (234) i na kraju kragujeva\u010dki (188). Udeo svih radnika izra\u017een u % izgleda ovako: beogradski (55), novosadski (18), ni\u0161ki (15) i kragujeva\u010dki (12). Ono \u0161to je zanimljivo u pristiglim odgovorima je da u zavodima ne postoji usagla\u0161enost u vezi informacija o stru\u010dnom kadru. U nekim dokumentima klasifikacija zaposlenih vr\u0161i u odnosu na medicinske odnosno na nemedicinske radnike, zatim na klasifikaciju prema vrsti Ugovora o radu, u smislu da li je na odre\u0111eno ili neodre\u0111eno vreme. S tim u vezi, pohvalna je jedino klasifikacija u ZUM Kragujevac koja obuhvata sve napred navedene kriterijume, \u010dak i normative, ali i njihova odstupanja, \u0161to nije slu\u010daj u ostalim zavodima.<\/p>\n\n\n\n 9 Broj zaposlenih prema Zavr\u0161nom ra\u010dunu na dan 31. 12. 2022 je ukupno 195 od kojih 178 na neodre\u0111eno i 17 na odre\u0111eno. Prema istom dokumentu ukupan broj zaposlenih na bazi ostavarenih \u010dasova rade je 171, ostaje nejasno na koji na\u010din je obra\u010dunat broj zaposlenih na bazi ostvarenih \u010dasova rada koji je manji od ukupnog broja zaposlenih za 24 radnika. <\/em> Tabela 7 \/ 1 \u2013 Ukupan broj radnika prema Zavodima na dan 31.12.2022 11<\/em><\/p>\n\n\n\n Na tabeli 7 \/ 1 vidimo da je ukupan broj radnika na dan 31.12. 2022. godine u Zavodima 1 595. U odnosu na ukupan broj radnika, (%) udeo radnika u Zavodima je slede\u0107i: beogradski (56 %), novosadski (17 %), ni\u0161ki (15 %) i kragujeva\u010dki (12 %). Udeo radnika u beogradskom zavodu ve\u0107i je nego u ostala tri zavoda zajedno. \u2013 Zaklju\u010dak 7.<\/p>\n\n\n\n 11 Izvor podataka: Beograd \u2013 Informator o radu; Novi Sad \u2013 Zavr\u0161ni ra\u010dun; Kragujevac \u2013 Zavr\u0161ni ra\u010dun; Ni\u0161 \u2013 Odgovor na dopis<\/em><\/p>\n\n\n\n U nastavku sledi analiza ukupnih rashoda za zaposlene i materijala za saobra\u0107aj (gorivo) u odnosu na sve posmatrane zavode.<\/p>\n\n\n\n Tabela 8. Ukupni rashodi za zaposlene prema svim izvorima (iznos u hiljadama)<\/p>\n\n\n\n Kada govorimo o svim izdacima za zaposlene, beogradski zavod je imao najve\u0107e u svim posmatranim kategorijama, osim u naknadama u naturi gde je najve\u0107e izdatke imao novosadski zavod, beogradski (skoro duplo manji u odnosu na novosadski), kragujeva\u010dki (skoro deset puta manji u odnosu na novosadski) i na kraju ni\u0161ki (skoro 41 puta manji u odnosu na novosadski).<\/p>\n\n\n\n Kada govorimo o platama, najve\u0107e izdatke imao je beogradski zavod, budu\u0107i da ima i najve\u0107i broj radnika (udeo 55%), zatim novosadski (udeo 18%), ni\u0161ki (udeo 15%) i kragujeva\u010dki (udeo 12%), ipak zanimljivo je da su izdaci za plate u kragujeva\u010dkom i ni\u0161kom zavodu pribli\u017eno iste iako u ni\u0161kom zavodu radi 3% vi\u0161e radnika nego u kragujeva\u010dkom zavodu.<\/p>\n\n\n\n U nastavku sledi prikaz voznog parka svakog od zavoda i rashodi za materijal za saobra\u0107aj (gorivo).<\/p>\n\n\n\n Tabela 9. Vozni park<\/p>\n\n\n\n 12 U vezi sa novosadskim zavodom zanimljivo je da su u Informatoru od 18.07. naveli da poseduju 9 putni\u010dkih vozila, dok su u najnovijoj verziji naveli da poseduju 8 putni\u010dkih vozila, tako da ostaje nejasno koliko vozila imaju i na koji period se odnosi, jer su vi\u0161e puta a\u017eurirali Informator o radu. Budu\u0107i da je beogradski zavod imao najvi\u0161e vozila u 2022. godini, ne \u010dudi da su rashodi za ovu vrstu materijala najve\u0107i u ovom zavodu, zatim u ni\u0161kom i novosadskom (udeo vozila je sli\u010dan 43\/41) i na kraju najmanji izdaci u kragujeva\u010dkom (najmanji udeo vozila 38).<\/p>\n\n\n\n U nastavku sledi detaljnija analiza rashoda iz izvora \u2013 Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje.<\/p>\n\n\n\n Rashodi prema Republi\u010dkom fondu za zdravstveno osiguranje mogu se grupisati na: 1) rashode za zaposlene; 2) rashodi za kori\u0161\u0107enje roba i usluga i 3) ostali rashodi i 4) izdaci za nefinansijsku imovinu.<\/p>\n\n\n\n U okviru rashoda za zaposlene razlikujemo:<\/p>\n\n\n\n 1. Plate, dodatke i naknade;<\/p>\n\n\n\n 2. Socijalne doprinose na teret poslodavca;<\/p>\n\n\n\n 3. Naknade u naturi;<\/p>\n\n\n\n 4. Socijalna davanja zaposlenima;<\/p>\n\n\n\n 5. Naknada tro\u0161kova za zaposlene;<\/p>\n\n\n\n 6. Nagrade zaposlenima.<\/p>\n\n\n\n Tabela 11. Rashodi za zaposlene u Zavodima prema izvoru: RFZO<\/p>\n\n\n\n Na tabeli 11. vidimo da je Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje najvi\u0161e sredstava opredelio za plate, dodatke i naknade (77%), zatim za socijalne doprinose (16 %), nagrade zaposlenima (4 %), dok je za naknade u naturi, socijalna davanja i naknade tro\u0161kova za zaposlene zajedno opredelio ukupno (4 %) sredstava.<\/p>\n\n\n\n Kada govorimo o udelima sredstava za plate radnika u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je slede\u0107i: beogradskom (53%), novosadskom (17 %), ni\u0161kom (16 %) i kragujeva\u010dkom (14 %).<\/p>\n\n\n\n Kada govorimo o udelima sredstava za socijalne doprinose u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je slede\u0107i: beogradskom (56 %), novosadskom (17 %), ni\u0161kom (14 %) i kragujeva\u010dkom (13 %).<\/p>\n\n\n\n 14 Plate zdravstvenih radnika ure\u0111ene u Uredbom o koeficijentima za obra\u010dun plata zaposlenih u javnim slu\u017ebama (\u201eSl. glasnik RS\u201c, br. 44\/2001, 15\/2002 – dr. uredba*, 30\/2002, 32\/2002 – ispr., 69\/2002, 78\/2002, 61\/2003, 121\/2003, 130\/2003, 67\/2004, 120\/2004, 5\/2005, 26\/2005, 81\/2005, 105\/2005, 109\/2005, 27\/2006, 32\/2006, 58\/2006, 82\/2006, 106\/2006, 10\/2007, 40\/2007, 60\/2007, 91\/2007, 106\/2007, 7\/2008, 9\/2008, 24\/2008, 26\/2008, 31\/2008, 44\/2008, 54\/2008, 108\/2008, 113\/2008, 79\/2009, 25\/2010, 91\/2010, 20\/2011, 65\/2011, 100\/2011, 11\/2012, 124\/2012, 8\/2013, 4\/2014, 58\/2014, 113\/2017 \u2013 dr. zakon i 95\/2018 \u2013 dr. zakon, 86\/2019 \u2013 dr. zakon, 157\/2020 \u2013 dr. zakon, 19\/2021, 48\/2021, 123\/2021 \u2013 dr. zakon, 73\/2023 i 83\/2023) prema kome je iznos koeficijenata za poslove u zdravstvenoj za\u0161titi slede\u0107i: 1) Specijalisti\u010dki poslovi u slu\u017ebama hitne pomo\u0107i \u2013 28, 24; 2) Rad u hitnoj pomo\u0107i (VI stepen) \u2013 15, 32; 3) Medicinski tehni\u010dari ( V stepen ) \u2013 13, 78; Zdravstvena nega (IV) \u2013 13, 57; 6) Voza\u010di u hitnoj \u2013 12, 05. Za zdravstvene saradnike koji dolaze u neposredan kontakt sa pacijentima, rade na odeljenju, odnosno u\u010destvuju u zdravstvenoj dijagnostici i terapiji, na istra\u017eivanjima u laboratorijama dodatni koeficijent na koeficijent naveden u tabeli iznosi \u2013 0, 36. Zanimljivo je da Uredbom nije predvi\u0111en koeficijent za direktore ustanove kao \u0161to je to slu\u010daj u oblasti socijalne za\u0161tite. Cena rada \u2013 odnosno osnovica za obra\u010dun plata u 2022. godini u zdravstvenoj za\u0161titi: 1) doktor medicine \u2013 4 252, 38; 2) medicinska sestra \/ tehni\u010dar, druga lica \u2013 4 526, 49; 3) ostale zaposlene (ne medicinsko osoblje) \u2013 4 061, 18; za zdravstvene saradnike sa ste\u010denim sedmim nivoom kvalifikacija \u2013 4 175, 06; zdravstveni saradnici sa ste\u010denim od tre\u0107eg do \u0161estog niova kvalifikacija \u2013 4 250, 97. <\/em> Kada govorimo o udelima sredstava naknada u naturi prvo se uo\u010dava da se naknade zaposlenima u naturi finansiraju u novosadskom (udeo 81 %) i kragujeva\u010dkom (19%)15,<\/strong><\/em> dok se u beogradskom i ni\u0161kom ne finansiraju iz ovog izvora.<\/p>\n\n\n\n Kada govorimo o udelima sredstava naknada tro\u0161kova za zaposlene u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je slede\u0107i: beogradskom (62 %), novosadskom (17 %), ni\u0161kom (13 %) i kragujeva\u010dkom (8 %).<\/p>\n\n\n\n I na kraju kada govorimo o udelima sredstava naknada tro\u0161kova za nagrade zaposlenima u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je slede\u0107i: beogradskom (90 %), novosadskom (4 %), ni\u0161kom (3 %) i kragujeva\u010dkom (3 %).<\/p>\n\n\n\n 15 Zanimljivo je da su u Drugom dopisu napomenuli: \u201eda Zavod ne ispla\u0107uje naknade u naturi\u201c, s tim u vezi ostaje nejasno i postavlja se pitanje, da li je ovde u pitanju nedovljno znanje rukovaoca podacima da u slu\u017ebenim dokumentima postoji ovaj podatak ili su sredstva namenjena naknadama u naturi opredeljena za druge namene? \u2013 Zaklju\u010dak 9.<\/em><\/p>\n\n\n\n Tabela 11 \/ 1 . Rashodi za zaposlene u Zavodima prema izvoru: RFZO %<\/p>\n\n\n\n Na tabeli 11\/ 1 prikazana je raspodela sredstava rashoda za zaposlene prema zavodima izra\u017eena u procentima (%). Kada na ovaj na\u010din posmatramo, udeo opredeljenih sredstava za plate, dodatke i naknade najve\u0107i je u kragujeva\u010dkom (81%), zatim ni\u0161kom (80%) i novosadskom (80%), a najmanji u bgeogradskom (75 %). Udeo sredstava za socijalne doprinose identi\u010dan je u sva \u010detiri posmatrana zavoda sa udelom (16%). Ono \u0161to se posebno izdvaja, jeste raspodela sredstava za nagrade zaposlenima koja je najve\u0107a u beogradskom (6%) i ujedno \u0161est puta ve\u0107a nego u svim ostalim zavodima \u2013 Zaklju\u010dak 10.<\/p>\n\n\n\n 15 Zanimljivo je da su u Drugom dopisu napomenuli: \u201eda Zavod ne ispla\u0107uje naknade u naturi\u201c, s tim u vezi ostaje nejasno i postavlja se pitanje, da li je ovde u pitanju nedovljno znanje rukovaoca podacima da u slu\u017ebenim dokumentima postoji ovaj podatak ili su sredstva namenjena naknadama u naturi opredeljena za druge namene? \u2013 Zaklju\u010dak 9.<\/em><\/p>\n\n\n\n U nastavku sledi prikaz i analiza rashoda za kori\u0161\u0107enje roba i usluga. U okviru rashoda za kori\u0161\u0107enje roba i usluga razlikujemo:<\/p>\n\n\n\n 1. Stalne tro\u0161kove (ovi tro\u0161kovi objedinjuje slede\u0107e: 1) platnog prometa, energetskih usluga, komunalnih usluga, komunikacijskih usluga, osiguranja, zakupa imovine i opreme i ostale tro\u0161kove);<\/p>\n\n\n\n 2. Tro\u0161kove putovanja (ovi tro\u0161kovi objedinjuju slede\u0107e: slu\u017ebena putovanja u zemlji, u inostranstvo, u okviru redovnog rada, putovanja u\u010denika, ostali tro\u0161kovi transporta);<\/p>\n\n\n\n 3. Usluge po ugovoru (ovi tro\u0161kovi objedinjuju slede\u0107e: administrativne usluge, kompjuterske usluge, usluge obrazovanja i stru\u010dnog usavr\u0161avanja, usluge informisanja, stru\u010dne usluge, usluge doma\u0107instva i ugostiteljstva, reprezentaciju, ostale op\u0161te usluge);<\/p>\n\n\n\n 4. Specijalizovane usluge (ovi tro\u0161kovi obuhvataju medicinske usluge);<\/p>\n\n\n\n 5. Teku\u0107e popravke i odr\u017eavanje (ovi tro\u0161kovi objedinjuju slede\u0107e: tro\u0161kove popravke i odr\u017eavanje zgrada i objekata, teku\u0107e popravke i odr\u017eavanje opreme);<\/p>\n\n\n\n 6. Materijal (ovi tro\u0161kovi objedinjuju slede\u0107e: administrativni, materijali za obrazovanje i usavr\u0161avanje zaposlenih, saobra\u0107aj (gorivo), materijali za o\u010duvanje \u017eivotne sredine i nauku, materijali za obrazovanje, kulturu i sport, medicinski i laboratorijski material, materijali za odr\u017eavanje hijene i ugostiteljstvo i materijali za posebne namene;<\/p>\n\n\n\n Tabela 12. Rashodi za kori\u0161\u0107enje roba i usluga u Zavodima prema izvoru: RFZO<\/p>\n\n\n\n Na tabeli 12. vidimo da je Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje najvi\u0161e sredstava opredelio za materijale (62 %), zatim stalne tro\u0161kove (21 %), teku\u0107e popravke i odr\u017eavanje (10 %), usluge po ugovoru (6 %) i najmanje za tro\u0161kove putovanja (1 %).<\/p>\n\n\n\n Kada govorimo o udelima sredstava za stalne tro\u0161kove u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je slede\u0107i: najve\u0107i je beogradskom (49%), novosadskom (18 %), ni\u0161kom (26 %) i najmanji u kragujeva\u010dkom (7 %).<\/p>\n\n\n\n Kada govorimo o udelima sredstava za tro\u0161kove putovanja u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je slede\u0107i: najve\u0107i je u ni\u0161kom (41%), kragujeva\u010dkom (40 %) beogradskom (12 %), i najmanji u novosadskom (7 %).<\/p>\n\n\n\n Kada govorimo o udelima sredstava za usluge po ugovoru u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je slede\u0107i: najve\u0107i u beogradskom (43%), novosadskom (42 %), kragujeva\u010dkom (10 %) i najmanji ni\u0161kom (5%).<\/p>\n\n\n\n Kada govorimo o udelima sredstava za specijalisti\u010dke usluge u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je slede\u0107i: najve\u0107i u kragujeva\u010dkom (53 %), ni\u0161kom (30 %), beogradskom (10 %) i najmanji u novosadskom (7 %).<\/p>\n\n\n\n Kada govorimo o udelima sredstava za teku\u0107e popravke i odr\u017eavanja u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je slede\u0107i: najve\u0107i u beogradskom (45%), novosadskom (28 %), ni\u0161kom (24 %) i najmanji u kragujeva\u010dkom (3 %).<\/p>\n\n\n\n I na kraju kada govorimo o udelima sredstava za materijale u Zavodima u odnosu na ukupna sredstava opredeljena za ovu namenu odnos sredstava je slede\u0107i: najve\u0107i u beogradskom (59%), novosadskom (17 %), ni\u0161kom (16 %) i najmanji u kragujeva\u010dkom (8 %).<\/p>\n\n\n\n Tabela 12 \/1. Rashodi za kori\u0161\u0107enje roba i usluga u Zavodima prema izvoru: RFZO u %<\/p>\n\n\n\n Na tabeli 12 \/ 1 prikazana je raspodela sredstava rashoda za kori\u0161\u0107enje roba i usluga u zavodima izra\u017eena u procentima (%). Kada na ovaj na\u010din posmatramo, udeo opredeljenih sredstava za stalne tro\u0161kove najve\u0107i je u ni\u0161kom (30), zatim beogradskom i novosadskom sa identi\u010dnim udelom od 19 % i najmanji u kragujeva\u010dkom sa udelom od 17% sredstava. Udeo sredstava za tro\u0161kove putovanja u kragujeva\u010dkom zavodu ve\u0107i su nego u ostala tri zajedno. \u2013 Zaklju\u010dak 11. Udeo sredstava za usluge po ugovoru najve\u0107i su u novosadskom sa udelom od 12 % \u0161to je jednako udelu sredstava za isti izdatak u beogradskom i kragujeva\u010dkom zajedno, a najmanji je u ni\u0161kom zavodu. \u2013 Zaklju\u010dak 12. Udeo sredstava za teku\u0107e popravke i odr\u017eavanje <\/p>\n\n\n\n najve\u0107i su u novosadskom sa udelom od 14 % \u0161to je vi\u0161e od udela sredstava za isti izdatak u beogradskom i kragujeva\u010dkom zajedno, a najmanji je u ni\u0161kom zavodu. \u2013 Zaklju\u010dak 13.<\/p>\n\n\n\n U nastavku prikaz i analiza pojedina\u010dnih izdataka u okviru ove vrste.<\/p>\n\n\n\n Tabela 13. Pojedina\u010dni rashodi iz grupe rashoda \u2013 kori\u0161\u0107enje roba i usluga u zavodima prema izvoru: RFZO<\/p>\n\n\n\n Na tabeli 13. uo\u010davaju se mnogi rashodi koji zavre\u0111uju posebnu pa\u017enju.<\/p>\n\n\n\n Na prvom mestu, kada su u pitanju stalni tro\u0161kovi \u2013 tro\u0161kovi usluga komunikacija u beogradskom zavodu su najve\u0107i, \u0161to je vi\u0161e nego u ostala tri zavoda zajedno. Ipak ono \u0161to je posebno zanimljivo jeste da su ovi tro\u0161kovi u beogradskom zavodu skoro 4 puta ve\u0107i nego u ni\u0161kom, odnosno 4 puta ve\u0107i nego u novosadskom i \u010dak 17 puta ve\u0107i nego u kragujeva\u010dkom zavodu. \u2013 zaklju\u010dak 14<\/p>\n\n\n\n Dalje, tro\u0161kovi komunalnih usluga su najve\u0107i u ni\u0161kom zavodu, \u0161to je vi\u0161e nego u ostala tri zavoda zajedno. Tako\u0111e, ono \u0161to je posebno zanimljivo jeste da su ovi tro\u0161kovi u ni\u0161kom zavodu skoro 3 puta ve\u0107i nego u beogradskom, 4 puta ve\u0107i nego u novosadskom i \u010dak 13 puta ve\u0107i nego u kragujeva\u010dkom zavodu. \u2013 zaklju\u010dak 15<\/p>\n\n\n\n Dalje, tro\u0161kovi osiguranja su tako\u0111e najve\u0107i u beogradskom zavodu, i tako\u0111e su ve\u0107i nego u ostala tri zajedno. Tako\u0111e, ono \u0161to je posebno zanimljivo jeste da su ovi tro\u0161kovi u<\/p>\n\n\n\n beogradskom zavodu skoro 3 puta ve\u0107i nego u ni\u0161kom, 3 puta ve\u0107i nego u novosadskom, i \u010dak 35 puta ve\u0107i nego u kragujeva\u010dkom zavodu. \u2013 zaklju\u010dak 16<\/p>\n\n\n\n Na drugom mestu, tro\u0161kovi putovanja, ovde treba obratiti pa\u017enju na evidentiranje ovih tro\u0161kova u rashodima. Kao \u0161to se iz tabele 13. mo\u017ee videti, u beogradskom zavodu evidentirani su tro\u0161kovi putovanja u zemlji (65) i ostali tro\u0161kovi transporta (398), ina\u010de, ostali tro\u0161kovi transporta nisu evidentirani ni u jednom drugom zavodu. U novosadskom zavodu ovi tro\u0161kovi su evidentirani kao tro\u0161kovi u zemlji (222) i tro\u0161kovi u okviru redovnog rada (46). U kragujeva\u010dkom su evidentirani samo tro\u0161kovi u okviru redovnog rada (1 579), dok su u ni\u0161kom evidentirani i tro\u0161kovi putovanja u zemlji (375), tro\u0161kovi putovanja u inostranstvo (10) i u okviru redovnog rada (1 229). U vezi sa ovakvim evidentiranjem ostaje nejasno za\u0161to postoji ovolika razlika, jer se negde pretpostavlja da \u0107e u okviru zavoda svaki od ovih tro\u0161kova biti zastupljen, ali to ipak nije slu\u010daj i s tim u vezi treba utvrditi na\u010din evidentiranja ovih tro\u0161kova u svakom od posmatranih zavoda. \u2013 zaklju\u010dak 17<\/p>\n\n\n\n Kada govorimo o tro\u0161kovima putovanja u zemlji najve\u0107e tro\u0161kove imao je ni\u0161ki zavod (375), zatim novosadski (222) i beogradski (65). Tro\u0161kovi ni\u0161kog zavoda ve\u0107i su nego u druga dva zavoda zajedno \u2013 zaklju\u010dak 18.<\/p>\n\n\n\n Dalje, rashode za tro\u0161kove putovanja u inostranstvo imao je samo ni\u0161ki zavod i to svega 10 000 dinara, zbog \u010dega se name\u0107e pitanje \u2013 u koju zemlju u okru\u017eenju je mogu\u0107e oti\u0107i i vratiti se po ovoj ceni? Ako znamo da je cena goriva u toku 2022. godine variriala na nedeljnom nivou. \u2013 zaklju\u010dak 19<\/p>\n\n\n\n Dalje, tro\u0161kove putovanja u toku redovnog rada imali su svi zavodi, osim beogradskog i to kragujeva\u010dki najvi\u0161e, zatim ni\u0161ki i ns kraju novosadski. \u2013 zaklju\u010dak 20<\/p>\n\n\n\n Na tre\u0107em mestu, tro\u0161kovi usluga po ugovoru \u2013 za kompjuterske usluge i usluge obrazovanja i usavr\u0161avanja zaposlenih beogradski zavod imao je najve\u0107e rashode, zatim novosadski, kragujava\u010dki i na kraju ni\u0161ki zavod. Najve\u0107e tro\u0161kove usluge informisanja imao je ni\u0161ki zavod (306) \u0161to je skoro 7 puta vi\u0161e u odnosu na novosadski, skoro 10 puta vi\u0161e u odnosu na beogradski i \u010dak skoro 14 puta vi\u0161e nego u kragujeva\u010dkom zavodu. \u2013 zaklju\u010dak 21<\/p>\n\n\n\n I na kraju tro\u0161kovi za materijale, za administrativni najve\u0107e tro\u0161kove imao je novosadski zavod (4 346), zatim beogradski (2 150) \u0161to je dva puta manje, zatim ni\u0161ki (942) \u0161to je skoro 5 puta manje od novosadskog, dok je najmanje tro\u0161kove imao kragujeva\u010dki (373) \u0161to je skoro 12 puta manje od novosadskog. Tro\u0161kove za materijale za obrazovanje usavr\u0161avanje radnika evidentirani su samo u kragujeva\u010dkom i novosadskom zavodu. Rashod novosadskog zavoda za ovu namenu ve\u0107i su skoro tri puta od istih rashoda u kragujeva\u010dkom zavodu. Rashodi za materijal za odr\u017eavanje higijene najve\u0107i su beogradskom (2 249), zatim u ni\u0161kom (1 772) koji su skoro duplo manji od tro\u0161kova beogradskog i skoro duplo ve\u0107i od tro\u0161kova novosadskog, dok su najmanji u kragujeva\u010dkom zavodu koji su skoro 6 puta manji nego u beogradskom. \u2013 zaklju\u010dak 22<\/p>\n\n\n\n U nastavku sledi prikaz i analiza ostalih rashoda. U ostale rashode spadaju: 1) porezi i 2) takse.<\/p>\n\n\n\n Tabela 14. Ostali rashodi u Zavodima prema izvoru: RFZO<\/p>\n\n\n\n Na tabeli 14. vidimo da su najve\u0107i ukupni ostali rashodi u beogradskom (1 353), zatim novosadskom, ni\u0161kom i najmanji u kragujeva\u010dkom. Ipak, samo u beogradskom nema evidentiranih rashoda u porezima, dok ih u drugim zavodima ima, i to je najve\u0107i u novosadskom (1 043), zatim ni\u0161kom (637), a najmanji u kragujeva\u010dkom (134) zavodu. U beogradskom zavodu ostali tro\u0161kovi se evidentiraju samo kroz takse koje su najve\u0107e u odnosu na ostala tri zavoda. Odnos ovih tro\u0161kova u ostalim zavodima u odnosu na beogradski: 340 puta manji u odnosu na iste rashode u novosadskom i ni\u0161kom zavodu, i \u010dak 681 puta manji u odnosu na kragujeva\u010dki zavod. \u2013 zaklju\u010dak 23<\/p>\n\n\n\n \u0160to se poslednje grupe rashoda ti\u010de \u2013 dotacije i transferi, ovi rashodi evidentirani su u novosadskom i ni\u0161kom zavodu, dok u beogradskom i kragujeva\u010dkom nisu. Rashodi ( iznos u hiljadama) za ove namene u novosadskom su ve\u0107i (3 002) nego u ni\u0161kom (2 742).<\/p>\n\n\n\n U nastavku sledi utvr\u0111ivanje rezultata rada zavoda u odnosu na izvor RFZO i ostale izvore.<\/p>\n\n\n\n Tabela 15. Utvr\u0111ivanje rezultata u Zavodima prema izvoru: RFZO<\/p>\n\n\n\n Na tabeli 15. vidimo da je najve\u0107i suficit u odnosu na sredstva RFZO imao novosadski zavod (8 992), zatim beogradski (2 950) koji je 30 puta manji u odnosu na novosadski, zatim kragujeva\u010dki (330) koji je 27 puta manji i ni\u0161ki (8) koji je \u010dak 1000 puta manji u odnosu na novosadski \u2013 zaklju\u010dak 24<\/p>\n\n\n\n I na kraju, utvr\u0111ivanje rezultata na osnovu prihoda i rashoda posmatranih zavoda. U 2022. godini tri zavoda su ostvarila suficit (vi\u0161ak prihoda i primanja) novosadski, beograski i kragujeva\u010dki, a samo ni\u0161ki je bio u deficitu (manjak prihoda i primanja). Najve\u0107i suficit imao je:<\/p>\n\n\n\n 1) novosadski zavod (9 318 (iznos u hiljadama)), zatim 2) beogradski (2 834 (iznos u hiljadama)) i na kraju 3) kragujeva\u010dki (212 (iznos u hiljadama)). Samo je ni\u0161ki zavod imao deficit 641 (iznos u hiljadama).<\/p>\n\n\n\n REZIME<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n Cilj analize je dvostruki, s jedne strane: utvrditi bud\u017eetsku potro\u0161nju sredstava, zatim utvrditi stru\u010dni kadar i opremu (vozila) kojima raspola\u017eu Zavodi za urgentnu medicinu u Beogradu, Kragujevcu i Ni\u0161u i Zavod za hitnu pomo\u0107 u Novom sadu, a sa druge strane: izvr\u0161iti komparativnu analizu ovih pokazatelja kako bi utvrdili uzro\u010dno \u2013 posledi\u010dnu vezu izme\u0111u nivoa efikasnosti koji su zavodi ostvarili u 2022. godini sa napred navedenim pokazateljima.<\/p>\n\n\n\n Ovako definisan cilj podrazumevao je vi\u0161e faza:<\/p>\n\n\n\n 1) pripremu istra\u017eivanja \u2013 u periodu pripreme radilo se na prikupljanju informacija o relevantnim dokumentima koji obuhvataju pokazatelje.<\/p>\n\n\n\n 2) prikupljanje relevantnih dokumenata \u2013 nakon \u0161to smo utvrdili koji relevantni dokumenti obuhvataju pokazatelje, Zavodima za urgentnu medicinu: Beograd, Ni\u0161 i Kragujevac i Zavodu za hitnu pomo\u0107 Novi Sad upu\u0107en je Zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog zna\u010daja (od 07.07. 2023. godine) u kome potra\u017eujemo slede\u0107e informacije: 1) Finansijski plan za 2022. godinu; 2) Kopiju zavr\u0161nog ra\u010duna za 2022. godinu; 3) Izvr\u0161enje finansijskog plana za 2022. godinu; 4) Bruto iznos ispla\u0107enih zarada za sve zaposlene u 2022. godini (posebno iz sopstvenih sredstava i posebno iz sredstava osniva\u010da); 5) Kadrovsku strukturu za 2022. godinu; 6) Informacije o voznom parku, odnosno ukupan broj vozila (putni\u010dki, sanitetski i dr.).<\/p>\n\n\n\n 3) analiza pristiglih odgovora:<\/p>\n\n\n\n Na osnovu pristiglih odgovora, ono \u0161to se prvo uo\u010dava jeste princip tuma\u010denja, odnosno, svaki od Zavoda je poslao ono \u0161to je smatrao da treba, a ne ono \u0161to smo tra\u017eili, \u0161to ukazuje na nepostojanje adekvatnih sistemati\u010dnih i proceduralnih pravila postupanja u vezi sa Zahtevima o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna\u010daja.<\/p>\n\n\n\n Kada govorimo o finansijskim planovima, prema dobijenim odgovorima \u2013 najvi\u0161e izmena i dopuna u 2022. godini imao je Zavod za hitnu medicinu Novi Sad (5), zatim ZUM Beograd (3) i ZUM Kragujevac (3), dok od ZUM Ni\u0161 nismo dobili tra\u017eene informacije.<\/p>\n\n\n\n Kopije zavr\u0161nog ra\u010duna dostavili su nam: ZUM Ni\u0161 i Kragujevac, dok su nas ZUM Beograd i Novi Sad uputili na zvani\u010dni sajt \u2013 deo finansijski izve\u0161taji. Ono \u0161to se uo\u010dava jeste nejednak broj dokumenata unutar Zavr\u0161nog ra\u010duna, u smislu, Zavr\u0161ni ra\u010dun ZHP Novi Sad obuhvata 19 dokumenata, ZUM Kragujevac 15 dokumenta, ZUM Ni\u0161 6 dokumenata, dok ZUM Beograd obuhvata svega 4 dokumenta. U vezi sa ZUM Beograd posebno je zanimljivo \u0161to obavezni deo Zavr\u0161nog ra\u010duna \u2013 Bilans stanja se nalazi kao zaseban dokument, a ne u okviru Zavr\u0161nog ra\u010duna kao kod ostalih.<\/p>\n\n\n\n Dokumenta: Izve\u0161taj o izvr\u0161enju bud\u017eeta, kadrovsku strukturu i vozni park, dostavili su nam svi zavodi i u nastavku slede glavni nalazi analize ovih dokumenata.<\/p>\n\n\n\n IZVE\u0160TAJ O IZVR\u0160ENJU BUD\u017dETA \u2013 GLAVNI NALAZI<\/strong><\/p>\n\n\n\n 1. Disproporciona raspodela sredstava \u2013 Republi\u010dki fond je beogradskom zavodu opredelio vi\u0161e sredstava nego za ostala tri zavoda zajedno. Republika je tako\u0111e, beogradskom zavodu opredelila vi\u0161e sredstava nego za ostala tri zajedno s tim \u0161to je odnos sredstava opredeljenih beogradskom zavodu u odnosu na ostale zavode skoro pet puta ve\u0107i;<\/p>\n\n\n\n 2. Neadekvatno evidentiranje prihoda iz Republike \u2013 ZUM Beograd;<\/p>\n\n\n\n 3. Neadekvatno evidentiranje prihoda iz RFZO \u2013 ZUM Ni\u0161;<\/p>\n\n\n\n 4. Neadekvatno evidentiranje donacija \u2013 ZUM Kragujevac;<\/p>\n\n\n\n 5. Neadekvatno evidentiranje rashoda \u2013 ZUM Ni\u0161;<\/p>\n\n\n\n 6. Uredbom o koeficijentima za obra\u010dun plata zaposlenih u javnim slu\u017ebama nije predvi\u0111en koeficijent za direktore ustanove kao \u0161to je to slu\u010daj u oblasti socijalne za\u0161tite \u2013 \u010dime se mo\u017ee objasniti razlika u platama direktora zavoda u HMP Novi Sad i ZUM Kragujevac. Zanimljivo je da je plata direktora u Kragujeva\u010dkom zavodu ve\u0107a od od direktora zavoda u Novom Sadu;<\/p>\n\n\n\n 7. Kontradiktorne informacije o naknadama u naturi u ZUM Kragujevac;<\/p>\n\n\n\n 8. Disproporciona raspodela rashoda za usluge komunikacija i tro\u0161kova osiguranja u ZUM Beograd u odnosu na ostale zavode;<\/p>\n\n\n\n 9. Disproporciona raspodela rashoda za komunalne usluge u ZUM Ni\u0161 u odnosu na ostale zavode;<\/p>\n\n\n\n 10. Disporporciona raspodela rashoda za usluge informisanja u ZUM Ni\u0161 u odnosu na ostale zavode;<\/p>\n\n\n\n 11. Disporporciona raspodela rashoda za takse u ZUM Beograd u odnosu na ostale zavode.<\/p>\n\n\n\n KADROVSKA STRUKTURA<\/strong><\/p>\n\n\n\n 1. Kontradiktorni podaci o kadrovskoj stukturi u ZUM Kragujevac i Beograd i ZHP Novi Sad \u2013 jedne podatke smo dobili u odgovorima na Zahtev o pristupu informacijama od javnog zna\u010daja, a druge podatke smo na\u0161li analiziraju\u0107i Informatore o radu i Zavr\u0161ne ra\u010dune.<\/p>\n\n\n\n VOZNI PARK<\/strong><\/p>\n\n\n\n 2. Kontradiktorni podaci o voznom parku u ZUM Beograd i ZHP Novi Sad \u2013 jedne podatke smo dobili u odgovorima na Zahtev o pristupu informacijama od javnog zna\u010daja, a druge podatke smo na\u0161li analiziraju\u0107i Informatore o radu.<\/p>\n\n\n\n OSTALO<\/strong><\/p>\n\n\n\n 3. Zavod za urgentnu medicinu Ni\u0161 nam nije dostavio Informator o radu, niti je isti objavljen na zvani\u010dnom sajtu, \u010dime je direktno prekr\u0161en \u010dlan 39. Zakona o informacijama od javnog zna\u010daja (\u201eSl. glasnik RS\u201c br. 120\/2004, 54\/2007, 104\/2009, 36\/2010 i 105\/2021)<\/p>\n\n\n\n Iz svega navedenog krajnji zaklju\u010dak je da smo ovom analizom uo\u010dili mnoge nepravilnosti, stekli saznanja da pokrenemo re\u0161avanje mnogih pitanja koja se ti\u010du organizacije i na\u010dina rada Zavoda za urgentnu medicinu na republi\u010dkom nivou \u0161to \u0107e biti jedan od narednih koraka Pokreta “Pravo na \u017eivot . Meri”.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U Republici Srbiji, zdravstvena za\u0161tita ima svoje upori\u0161te u vi\u0161e pravnih propisa. Na prvom mestu definisana je Ustavom Republike Srbije1, zatim Zakonom o zdravstvenoj za\u0161titi2 i Zakonom o zdrvstvenom osiguranju3 i na kraju Uredbom o planu mre\u017ee zdravstvenih ustanova4. Prema Uredbi, na republi\u010dkom nivou postoje \u010detiri Zavoda za urgentnu medicinu koji se nalaze u Beogradu, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1756,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"site-sidebar-layout":"default","site-content-layout":"","ast-site-content-layout":"","site-content-style":"default","site-sidebar-style":"default","ast-global-header-display":"","ast-banner-title-visibility":"","ast-main-header-display":"","ast-hfb-above-header-display":"","ast-hfb-below-header-display":"","ast-hfb-mobile-header-display":"","site-post-title":"","ast-breadcrumbs-content":"","ast-featured-img":"","footer-sml-layout":"","theme-transparent-header-meta":"","adv-header-id-meta":"","stick-header-meta":"","header-above-stick-meta":"","header-main-stick-meta":"","header-below-stick-meta":"","astra-migrate-meta-layouts":"default","ast-page-background-enabled":"default","ast-page-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-4)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"ast-content-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-1734","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktivnosti"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1734","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1734"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1734\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1755,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1734\/revisions\/1755"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1756"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1734"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1734"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1734"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/2.png\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/3.png\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/4.png\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/5.png\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/6.png\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/7.png\")
<\/figure>\n\n\n\n
10 Broj zaposlenih prema Zavr\u0161nom ra\u010dunu za dan 31. 12. 2022 je ukupno 279, od kojih na neodre\u0111eno 263, a na odre\u0111eno 16. Prema istom dokumentu ukupan broj zaposlenih na bazi ostavarenih \u010dasova rade je 281, tako\u0111e ostaje nejasno na koji na\u010din je obra\u010dunat broj zaposlenih na bazi ostvarenih \u010dasova rada koji je ve\u0107i od ukupnog broja zaposlenih za 2 radnika. <\/em>
<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/8.png\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/9.png\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/10.png\")
<\/figure>\n\n\n\n
13 U odgovorima koji su nam dostavljeni navodi se da je ukupan broj vozila 103, me\u0111utim u Izve\u0161taju o radu, navodi se da je stanje voznog parka na dan 31.12. 2022. ukupno 113 vozila, od toga sanitetskih 70, dijaliza 39 i spec. i re\u017e 4, \u0161to je za 10 vozila vi\u0161e u odnosu na odgovor koji su nam dali putem Zahteva, ostaje nejasno tako\u0111e koliko su vozila imali u toku 2022. godine.<\/em><\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/11.png\")
<\/figure>\n\n\n\n
Zanimljiv je i podatak da je mese\u010dna plata direktora u Zavodu u Novom Sadu koja iznosi 155 381, 72 manja od plate direktora u Kragujevcu koja iznosi 166 519, 29 dinara mese\u010dno. \u2013 Zaklju\u010dak 8<\/em><\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/12.png\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/13.png\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/14.png\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/15.png\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/16.png\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/17.png\")
<\/figure>\n\n\n\n