U praksi zdravstvenog sistema Srbije sve \u010de\u0161\u0107e se susre\u0107emo s paradoksima koji direktno ugro\u017eavaju prava pacijenata, posebno u slu\u010daju hitne medicinske pomo\u0107i. Gra\u0111anima se pravo na hitnu medicinsku intervenciju ne samo uskra\u0107uje, ve\u0107 im se \u010desto name\u0107e dodatni teret kada \u017eele da istra\u017ee da li je njihovo pravo povre\u0111eno.<\/p>\n\n\n\n
Zdravstveni radnici na prijemu poziva u slu\u017ebi hitne pomo\u0107i \u010desto donose odluke zasnovane na subjektivnim procenama bez obavezuju\u0107ih i jedinstvenih protokola. Pri tome se, od vi\u0161e mogu\u0107ih scenarija, \u010desto uzima u obzir najmanje kriti\u010dan mogu\u0107i ishod, zbog \u010dega pacijenti neretko ostaju bez adekvatne pomo\u0107i. Posledice ovakvih odluka su drasti\u010dne: pacijenti \u010desto moraju vi\u0161e puta da zovu hitnu pomo\u0107 kada se stanje pogor\u0161a, a na\u017ealost, postoje slu\u010dajevi kada ljudi izgube \u017eivot, a da ekipa nikada ne bude poslata.<\/p>\n\n\n\n
Kada gra\u0111ani kasnije zatra\u017ee uvid u fono zapise razgovora sa slu\u017ebom hitne pomo\u0107i, suo\u010davaju se s birokratskim zidom. Fono zapisi se ne izdaju uz obrazlo\u017eenje da nisu medicinska dokumentacija, iako su upravo oni osnov za procenu postupanja lekara na prijemu poziva. Ovo predstavlja ogroman problem za porodice koje \u017eele da ta\u010dno utvrde \u0161ta je prijavljeno i na osnovu toga pokrenu eventualne pravne postupke, uklju\u010duju\u0107i krivi\u010dne prijave.<\/p>\n\n\n\n
Unutra\u0161nje kontrole, kao i vanredne spoljne kontrole, baziraju svoje procene da li je lekar na prijemu napravio stru\u010dnu gre\u0161ku upravo na osnovu fono zapisa. Ove procene se opravdavaju doktrinarnim stavovima, a gotovo po pravilu slu\u017ee za pronala\u017eenje opravdanja za neslanje ekipe hitne pomo\u0107i.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, problem postaje jo\u0161 ozbiljniji kada se uzme u obzir da:<\/p>\n\n\n\n
Prema \u010dlanu 193 Zakona o zdravstvenoj za\u0161titi, vanrednu spoljnu proveru kvaliteta stru\u010dnog rada sprovode najmanje tri stru\u010dna nadzornika, koji izra\u0111uju izve\u0161taj sa utvr\u0111enim \u010dinjeni\u010dnim stanjem, nedostacima i posledicama po zdravlje pacijenata. Me\u0111utim, pravo na podno\u0161enje primedbi na ovaj izve\u0161taj ima samo zdravstvena ustanova ili radnik koji je bio predmet provere. O\u0161te\u0107ena strana, dakle, nema zakonsko pravo da reaguje na nalaze izve\u0161taja niti da uka\u017ee na nepravilnosti u postupku.<\/p>\n\n\n\n
Ukoliko bi pacijent ili njegova porodica imali pristup fono zapisu, mogli bi pre samog postupka, odnosno prilikom podno\u0161enja zahteva za vanrednu kontrolu da se pozovu na evropske i svetske protokole urgentne medicine. Na osnovu tih protokola, mogli bi da uka\u017eu kako su prijavljeni simptomi jasno prepoznati kao potencijalno ozbiljno stanje, zahtevaju\u0107i hitnu medicinsku intervenciju. Time bi se omogu\u0107ilo preciznije razmatranje postupaka zdravstvenih radnika i izbeglo oslanjanje isklju\u010divo na subjektivnu procenu unutra\u0161njih kontrola.<\/p>\n\n\n\n
Sve navedeno stvara dodatnu prepreku za pacijente i njihove porodice koji \u017eele da ospore zaklju\u010dke kontrole. U praksi, ovakva ograni\u010denja \u010desto rezultiraju time da zaklju\u010dci kontrole ostaju neosporeni, \u010dak i kada su o\u010digledno zasnovani na nepotpunim ili nepouzdanim dokazima, kao i kad su u suprotnosti sa evropskim i svetskim standardima i jasno definisanim protokolima.<\/p>\n\n\n\n
Ovakav sistem stvara pravni paradoks: fono zapis, iako nije priznat kao medicinski dokument, koristi se za procenu stru\u010dne gre\u0161ke. Istovremeno, pacijentima i porodicama je onemogu\u0107en pristup ovom zapisu, \u010dime se kr\u0161i osnovno pravo na transparentnost i ravnopravnost u postupku.<\/p>\n\n\n\n
Da stvar bude apsurdnija, upravo se na osnovu fono zapisa, koji je zakonski neprepoznat kao medicinski dokument, donose odluke koje pravdaju nepostupanje zdravstvenih radnika u kriti\u010dnim situacijama. Dakle, sudbina pacijenata i odgovornost zdravstvenog sistema zasnivaju se na dokumentu koji nije dostupan ni pacijentu ni \u010dlanovima porodice. Ovo nije samo pravni paradoks \u2013 ovo je institucionalno obespravljivanje gra\u0111ana koje vodi u pravnu i zdravstvenu nesigurnost.<\/p>\n\n\n\n
Pored toga, \u010dlan 62 Zakona o zdravstvenoj za\u0161titi jasno propisuje obavezu zdravstvene ustanove da pru\u017ei hitnu medicinsku pomo\u0107. Ovaj zakon bi trebao biti glavni kriterijum za procenu odgovornosti, a ne doktrinarni stavovi zasnovani na dokumetu koji nije priznat kao medicinska dokumentacija, dok ujedno ti doktrinarni stavovi \u010desto ne uzimaju u obzir evropske i svetske protokole urgentne medicine. Veoma \u010desto se de\u0161ava da mi\u0161ljenja nadle\u017enih tela, zasnovana na doktrinarnim stavovima, ne odgovaraju savremenim me\u0111unarodnim standardima, \u010dime se naru\u0161ava objektivnost procene i potencijalno ugro\u017eavaju prava pacijenata.<\/p>\n\n\n\n
Stru\u010dna gre\u0161ka: Razli\u010diti pristupi u Srbiji i svetu<\/strong><\/p>\n\n\n\n U ve\u0107ini zemalja sveta, procena da li je do\u0161lo do stru\u010dne gre\u0161ke u medicinskom postupku temelji se na analizi medicinske dokumentacije i uskla\u0111enosti sa preciznim i obavezuju\u0107im protokolima. Ovi protokoli, koji su \u010desto me\u0111unarodni standardi, omogu\u0107avaju objektivnu i stru\u010dnu procenu utemeljenu na konkretnim medicinskim podacima. Me\u0111utim, u Srbiji, osim \u0161to ne postoje jedinstveni i obavezuju\u0107i protokoli za hitnu medicinsku intervenciju, procene o stru\u010dnim gre\u0161kama se ne zasnivaju na medicinskoj dokumentaciji. Ovo stvara ozbiljan pravni i eti\u010dki problem, jer se odgovornost zdravstvenih radnika ne procenjuje na osnovu konkretnih dokaza, ve\u0107 na temelju subjektivnih stavova, \u0161to ugro\u017eava prava pacijenata i pravi\u010dnost u postupku.<\/p>\n\n\n\n Nedavni slu\u010daj odbijanja slanja ekipe hitne pomo\u0107i na poziv za pomo\u0107 maloletnoj devoj\u010dici otkriva duboke sistemske nedostatke u na\u0161em zdravstvenom sistemu. Ovaj doga\u0111aj, kao i mnogi pre njega, osvetljava pravni i profesionalni paradoks u proceni odgovornosti medicinskih radnika.<\/p>\n\n\n\n Stru\u010dna gre\u0161ka bez intervencije?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Problem le\u017ei u samom konceptu stru\u010dne gre\u0161ke, koji se tradicionalno primenjuje samo u slu\u010dajevima kada je pacijent pregledan ili kada je intervencija izvr\u0161ena. Ali \u0161ta je sa odlukama koje su donete bez neposrednog kontakta sa pacijentom, na osnovu ograni\u010denih informacija dobijenih telefonom?<\/p>\n\n\n\n Transkripti i fono zapisi, kako potvr\u0111uje mi\u0161ljenje Ministarstva zdravlja broj 011-00-33\/2022-05, ne smatraju se medicinskim dokumentima<\/strong>, jer ne sadr\u017ee zapa\u017eene, merljive i ponovljive nalaze koji su klju\u010dni za medicinsku procenu. Lekar koji prima poziv nije u mogu\u0107nosti da izvr\u0161i adekvatnu procenu stanja pacijenta, jer to podrazumeva neposredan pregled. Ovaj nedostatak neposrednog kontakta dovodi u pitanje legitimitet odluka donetih na osnovu ovakvih podataka.<\/p>\n\n\n\n Va\u017eno je napomenuti da je ovo mi\u0161ljenje zasnovano na odredbama zakona koji je bio na snazi do 2023. godine. Me\u0111utim, ni u novom Zakonu o medicinskoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva fono zapisi nisu eksplicitno pomenuti niti prepoznati kao medicinska dokumentacija.<\/p>\n\n\n\nPravni paradoks u proceni hitne medicinske pomo\u0107i<\/h3>\n\n\n\n