U Srbiji, sistem hitne medicinske pomo\u0107i funkcioni\u0161e u opasnom pravnom vakuumu, koji nije rezultat administrativnog nemara, ve\u0107 svesne neaktivnosti institucija. Iako je jo\u0161 2019. godine usvojen \u010clan 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj za\u0161titi, kojim se Ministarstvu zdravlja nala\u017ee dono\u0161enje pravilnika o organizaciji i radu hitne medicinske pomo\u0107i, taj dokument do danas nije usvojen. Zaknska obaveza za dono\u0161enje podzakonskh akata je bio 18 meseci. Pet godina kasnije, posledice ove pravne praznine broje se u izgubljenim \u017eivotima, uskra\u0107enim intervencijama i nepostojanju odgovornosti.<\/p>\n\n\n\n
Sistem ne postoji<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ministarstvo zdravlja je tokom 2021. godine u slu\u017ebenom odgovoru priznalo potrebu za pravilnikom (br. 500-01-113\/2021-16), a do danas nije preduzelo nijednu konkretnu meru. Tokom pet godina, formirane su najmanje \u010detiri radne grupe, od kojih su neke odr\u017eale nula sastanaka, a druge ignorisale predloge. U me\u0111uvremenu, 39% teritorije Srbije nema pokrivenost hitnom pomo\u0107i, a samo 19,1% od 886.025 poziva u \u010detiri najve\u0107a grada rezultiralo je intervencijom – za razliku od 77% u Crnoj Gori.<\/p>\n\n\n\n Name\u0107e se pitanje: da li se nedono\u0161enje pravilnika o organizaciji i radu hitne pomo\u0107i odr\u017eava zbog finansijskih razloga? U trenutnom stanju pravne nedefinisanosti, rukovodioci ustanova imaju \u0161iroku slobodu da raspola\u017eu kadrovima i resursima po sopstvenoj proceni \u2013 uklju\u010duju\u0107i preusmeravanje ekipa na komercijalne anga\u017emane, odlaganje izlazaka ili \u010dak selektivnu dostupnost slu\u017ebe. Usvajanjem preciznog podzakonskog akta, ovakva praksa bi morala biti jasno ograni\u010dena, podlo\u017ena kontroli i standardizovana \u2013 \u010dime bi direktno bili ugro\u017eeni interesi onih koji od statusa quo imaju materijalnu korist. Ako je nepostojanje pravilnika svesno odr\u017eavano kako bi se o\u010duvala kontrola nad resursima bez odgovornosti, onda je re\u010d o ozbiljnom institucionalnom propustu sa direktnim posledicama po \u017eivote gra\u0111ana.<\/p>\n\n\n\n Hitna pomo\u0107 kao privilegija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Bez propisanih protokola i standarda trija\u017ee poziva, odluke o izlasku ekipa ostaju na “doktrinarnom stavu” i subjektivnoj proceni zdravstvenog radnika na prijemu poziva. Situaciono istra\u017eivanje je pokazalo da isti simptomi koji su ocenjeni kao nehitni u jednom slu\u010daju, u drugom su ocenjeni kao prvi red hitnosti. Ova razlika u proceni ukazuje na visok stepen subjektivnosti i neujedna\u010denost u trija\u017ei, \u0161to u praksi vodi ka sistemskoj diskriminaciji i ugro\u017eavanju \u017eivota gra\u0111ana.<\/p>\n\n\n\n Zdravstveni resursi u slu\u017ebi profita<\/strong><\/p>\n\n\n\n Dok gra\u0111ani ostaju bez intervencija, zavodi za urgentnu medicinu, poput onog u Beogradu, ostvaruju milionski profit od komercijalnih usluga. Samo od prevoza pacijenata i de\u017eurstava na komercijalnim doga\u0111ajima, prihod prelazi 20 miliona dinara godi\u0161nje. Dokumenti pokazuju da su ekipe koje bi trebalo da budu u sistemu 194 anga\u017eovane na turnirima, koncertima i sajmovima, \u010dak i na 11 dana pre i posle trodnevnog Final Four turnira.<\/p>\n\n\n\n Dvostruki standardi: Privatne klinike vs. gra\u0111ani<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ugovori sa privatnim klinikama garantuju izlazak ekipe hitne pomo\u0107i na svaki poziv, bez medicinske procene hitnosti, dok se gra\u0111anima koji zovu 194 usluga \u010desto uskra\u0107uje uz obrazlo\u017eenje da prijavljeni simptomi ne ukazuju na urgentno stanje. Time se uvodi sistemska diskriminacija u pristupu hitnoj pomo\u0107i – intervencija zavisi ne od stvarnog zdravstvenog stanja pacijenta, ve\u0107 od njegovih finansijskih mogu\u0107nosti i pristupa privatnim ustanovama.<\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 alarmantnije, ekipe se neretko zadr\u017eavaju u pripravnosti, o\u010dekuju\u0107i poziv iz privatnih klinika \u010dak i po nekoliko sati. Za to vreme, ti timovi nisu dostupni za gra\u0111ane koji hitnu pomo\u0107 zovu preko 194. Ovakva praksa dovodi do smanjenja broja dostupnih ekipa u javnom sistemu, pove\u0107ava vreme \u010dekanja i ugro\u017eava \u017eivote onih koji nemaju alternativu. Sistem tako postaje ne samo diskriminatoran, ve\u0107 i direktno opasan po \u017eivot i zdravlje najugro\u017eenijih gra\u0111ana.<\/p>\n\n\n\n Sistemska neka\u017enjivost zdravstvene inspekcije<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ovaj sistem neka\u017enjivosti dodatno potvr\u0111uje pritu\u017eba upu\u0107ena Za\u0161titniku gra\u0111ana, koja ukazuje na ozbiljan propust zdravstvene inspekcije. U slu\u010dajevima kada pacijenti preminu jer im hitna pomo\u0107 nije pru\u017eena, inspekcija ne podnosi prekr\u0161ajne prijave protiv zdravstvenih ustanova, iako \u010clan 258 Zakona o zdravstvenom osiguranju to nala\u017ee. Umesto toga, oslanja se na mi\u0161ljenja unutra\u0161njih i spoljnih kontrola, iako one ne mogu zameniti zakonsku obavezu sankcionisanja. Dodatni problem predstavlja i nepo\u0161tovanje nadle\u017enosti RFZO, koji je jedini ovla\u0161\u0107en da retroaktivno proceni da li je intervencija bila opravdana i opravdano napla\u0107ena iz javnih sredstava. U praksi, odluku o hitnosti unapred donosi dispe\u0107er, na osnovu fono zapisa, \u010cime se fakti\u010dki zaobilazi zakonom propisana procedura i RFZO svodi na puku formalnost.<\/p>\n\n\n\n