Srdjan Jovanovi\u0107 nije bio broj.<\/strong><\/p>\n\n\n\nBio je suprug, otac, deda, brat, prijatelj. Bio je \u010dovek koji nije znao da ka\u017ee \u201ene\u201c kada treba pomo\u0107i drugome. \u010covek koji je svoje ruke tro\u0161io na popravljanje tu\u0111ih kvarova, ali nikada nije zaboravio da primi goste sa osmehom i srda\u010dno\u0161\u0107u. Za mnoge \u2013 majstor. Za svoje \u2013 heroj.<\/p>\n\n\n\n
Ro\u0111en 1967. godine u selu Ora\u0161a, nadomak Leskovca, Srdjan je ceo \u017eivot proveo rade\u0107i po\u0161teno, strpljivo i posve\u0107eno. Kao vodoinstalater, ostavio je trag \u0161irom Srbije \u2013 od Leskovca do Beograda, pa sve do Moskve i Alma Ate. Gde god je trebalo re\u0161iti problem s vodom, tu je bio on \u2013 tih, stru\u010dan, pouzdan.<\/p>\n\n\n\n
Ali ono \u0161to ga je \u010dinilo velikim nije bio alat u rukama, ve\u0107 toplina u du\u0161i. Njegova vrata su uvek bila otvorena. Ljude je do\u010dekivao sa \u0161irokim osmehom, kafom, pitanjem: \u201e\u0160ta ti treba?\u201c \u2013 i bez ustru\u010davanja priskakao u pomo\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Za svoju porodicu bio je mnogo vi\u0161e od oca i mu\u017ea. Bio je sidro u buri. Za suprugu Ivanu \u2013 saputnik i oslonac. Za \u0107erke Teodoru i An\u0111elu \u2013 sigurnost. Za malu unuku Dariju \u2013 prvi osmeh, prva \u0161etnja, prvi zagrljaj. Bio je tek po\u010deo da je vodi za ruku kroz \u017eivot. Nije do\u010dekao njen prvi ro\u0111endan.<\/p>\n\n\n\n
I za svog brata Radovana bio je dar koji se ne ponavlja. Ro\u0111eni, ali i duhovno nerazdvojni, bez tajni, bez trzavica. Njihov odnos je bio svetionik \u2013 primer kako izgleda istinska bratska ljubav. Tog poslednjeg dana, Srdjan je do\u0161ao da ga vidi. Naizgled obi\u010dna poseta, ali ispostavi\u0107e se \u2014 opro\u0161taj. Dva sata kasnije, Srdjan \u0107e se sru\u0161iti u svom domu, a Radovan \u0107e ostati bez \u010doveka s kojim je hodao rame uz rame kroz ceo \u017eivot.<\/p>\n\n\n\nDan kada je sistem ostavio porodicu samu<\/strong><\/p>\n\n\n\nBilo je tiho, pretiho za subotu. Ku\u0107a Jovanovi\u0107a u Ora\u0161cu mirisala je na supu, na kraj radne nedelje, na sigurnost. Spremali su se za obi\u010dan dan \u2013 mo\u017eda \u0161etnja, mo\u017eda popodne s unukom. A onda \u2013 tup zvuk. Srdjan je pao. Bez re\u010di. Samo je klonuo. Noge su mu popustile kao da ih vi\u0161e nije bilo. Ivana je prva dotr\u010dala. Teodora odmah za njom. Pomislile su \u2013 mo\u017eda mu je pao pritisak, mo\u017eda samo vrtoglavica, da\u0107e mu vode, bi\u0107e bolje. Znale su da ima povi\u0161en \u0161e\u0107er, da mu je srce slabo, da ume da se umori. Ali ovako nikada nije bilo. Le\u017eao je na podu. O\u010di zatvorene. Lice bledo. Nije se pomerao. Ivana je instinktivno potr\u010dala do kuhinje \u2013 da donese vodu, da ga rashladi, da uradi bilo \u0161ta. Teodora je ve\u0107 dr\u017eala njegovu ruku, poku\u0161avala da ga dozove: \u201eTata? Tata, hajde… samo otvori o\u010di…\u201c Nije bilo odgovora. U glavi su im se sudarale misli. Panika je rasla, ali su verovale \u2013 da 194 postoji zbog onih trenutaka kad sekunde odlu\u010duju izme\u0111u \u017eivota i smrti. Da je poziv hitnoj pomo\u0107i poziv u \u017eivot, a ne u ti\u0161inu. Dr\u017eava postoji. Slu\u017eba postoji. Sistem funkcioni\u0161e.<\/p>\n\n\n\n
U 12:58 \u2013 prvi poziv. Niko se ne javlja.<\/p>\n\n\n\n
U 12:59 \u2013 drugi poku\u0161aj. Ovog puta, registrofon Doma zdravlja bele\u017ei 11 sekundi poziva. Na snimku se \u010duju uznemireni \u017eenski glasovi, panika, \u0161apat i dozivanje: \u201eTata! Tata!\u201c Telefon dva puta zazvoni \u2013 zatim se prekida tonom zauze\u0107a.<\/p>\n\n\n\n<\/audio><\/figure>\n\n\n\nTre\u0107i put, neko se javlja. Napokon. Ivana poku\u0161ava da objasni, ali u slu\u0161alici \u2014 nepoverenje.<\/p>\n\n\n\n
\u201eDa li mu se vratila svest?\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eNe, \u017emuri. Ne reaguje.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eZna\u010di svestan je? Povratio se, je l\u2019 tako?\u201c<\/p>\n\n\n\n
Teodora poku\u0161ava da razjasni. Njena ruka drhti, re\u010di joj se lome. Da li treba da ka\u017ee ne\u0161to \u201epravilno\u201c da bi poslali pomo\u0107? Da li gre\u0161i? Pita se: \u0160ta ako zbog mog odgovora tata ostane bez pomo\u0107i?<\/em><\/p>\n\n\n\nDispe\u010der ne \u0161alje nikoga. Umesto toga \u2013 upu\u0107uje ih da izmere pritisak i \u0161e\u0107er. Da ga procene sami. Da sami odlu\u010de koliko je hitno.<\/p>\n\n\n\n
U tom trenutku, svi znaju istinu. Niko ne\u0107e do\u0107i.<\/p>\n\n\n\n
\n
\u2b1b ANALIZA TRANSKRIPTA<\/strong>U pozivu koji je zabele\u017een, jasno se \u010duje glas \u010dlana porodice koji poku\u0161ava da objasni:<\/p>\n
\u201eOnesvestio se tata.\u201c<\/strong><\/p>\n\nVe\u0107 u slede\u0107em trenutku, dok pozivalac govori da pacijent ima problem sa \u0161e\u0107erom, pritiskom i srcem, dispe\u010der paralelno pri\u010da s nekim u pozadini o rasporedu smena. To nije samo manjak fokusa \u2014 to je manjak po\u0161tovanja prema pozivaocu koji u tom trenutku strahuje da \u0107e izgubiti \u010dlana porodice.<\/p>\n\n
Dispe\u010der zatim postavlja pitanje:<\/p>\n
\u201eDa li mu se vratila svest?\u201c<\/strong><\/p>\n\nPozivalac odgovara jasno i ta\u010dno:<\/p>\n
\u201eNije u svesnom stanju, \u017emuri.\u201c<\/strong><\/p>\n\nMe\u0111utim, umesto da se to prihvati kao klini\u010dki relevantan podatak i alarmantni simptom \u2014 dispe\u010der izvr\u0107e re\u010deno i sam donosi zaklju\u010dak:<\/p>\n
\u201eZna\u010di trenutno sad \u017emuri, ali je svestan, povratio se, je l\u2019 tako?\u201c<\/strong><\/p>\n\nOva re\u010denica postavlja osnov za ono \u0161to se potom de\u0161ava \u2014 neizlazak ekipe. Bez da je lekar konsultovan, bez da je neko video pacijenta, bez pulsa, bez pritiska, bez EKG-a \u2014 neko je, na osnovu pretpostavke, odlu\u010dio da se pomo\u0107 ne \u0161alje.<\/p>\n\n
Umesto toga, porodici je preba\u010dena odgovornost:<\/p>\n
\u201eIzmerite mu \u0161e\u0107er i pritisak, pa nas ponovo pozovite.\u201c<\/strong><\/p>\n\nTo je trenutak kada dr\u017eava \u2013 preko svog sistema \u2013 ne samo da odustaje od \u010doveka u nevolji, ve\u0107 od njega i porodice tra\u017ei da sami presude da li je stanje ozbiljno.<\/p>\n\n
Niko ne pita da li imaju aparat. Niko ne pita da li znaju kako. Niko ne pita da li je bezbedno da sami poku\u0161avaju ne\u0161to s \u010dovekom bez svesti.<\/p>\n\n
U tom trenutku, sistem se povukao.
Ostavljeni da sami mole za \u017eivot.<\/p>\n<\/div>\n\n\n\nU ku\u0107i \u2013 \u0161apat prerasta u jecaj.\u201eVrati se\u2026 molim te, samo otvori o\u010di\u2026 Tata\u2026 \u010duje\u0161 li nas?\u201c<\/em><\/p>\n\n\n\nZnoj mu se sliva niz slepoo\u010dnice, ali on ne reaguje. Pogled mu je zaklopljen kao da sanja.
Nema vi\u0161e vremena za logiku. Nema vi\u0161e \u010dekanja.<\/p>\n\n\n\n
Sr\u0111an Jovanovi\u0107 je imao 39 godina radnog sta\u017ea. Gotovo \u010detiri decenije upla\u0107ivao je zdravstveno osiguranje.
Ali kada je pao, kada je izgubio svest i kada je pomo\u0107 bila najpotrebnija \u2014 dr\u017eava ga je ostavila.
Zet uzima telefon i zove svog oca:
Dok se drugi ljudi spremaju za popodnevni ru\u010dak, u ku\u0107i Jovanovi\u0107a pakuje se telo koje jedva di\u0161e.mo\u017eda vi\u0161e nije tu.<\/em><\/p>\n\n\n\nU 14:23 \u2013 Srdjan se prima u Urgentni centar Leskovac. Sat i po kasnije od prvog poziva. <\/p>\n\n\n\n
Telo mu je hladno.
Za Sr\u0111ana kasno. Prekasno.
Srdjan Jovanovi\u0107 je umro.
Umro je \u010dovek.
Kada institucije zataje, ostaje samo istina \u2013 i borba<\/strong><\/p>\n\n\n\nNakon \u0161to je Srdjan preminuo, ku\u0107a Jovanovi\u0107a je utonula u ti\u0161inu. Ali ne onu tihu, bolnu, posle sahrane. Ve\u0107 onu dublju \u2013 ti\u0161inu institucija. Ti\u0161inu sistema koji je \u0107utao dok su zvali. I nastavio da \u0107uti i nakon \u0161to je bilo prekasno.<\/p>\n\n\n\n
U toj ti\u0161ini, porodica je poku\u0161avala da razume:
U toj konfuziji, dok su jo\u0161 brojali dane bez njega, brat Radovan Jovanovi\u0107 je odlu\u010dio da ne \u0107uti.
U mejlu koji je poslao Pokretu \u201ePravo na \u017eivot \u2013 MERI\u201c, napisao je jednostavno:<\/p>\n\n\n\n
\u201eJu\u010d\u0435 sam sahranio ro\u0111enog brata\u2026 Po pozivu uku\u0107ana hitna pomo\u0107 je odbila da do\u0111e, \u0161to je bilo presudno za smrt\u2026 Ako ste u mogu\u0107nosti da nam pomognete u ostvarivanju prava zbog gubitka \u017eivota usled neodgovornog pona\u0161anja de\u017eurnog\u2026\u201c<\/p>\n\n\n\nTo nije bio samo mejl.
Tog dana, njihova borba je postala i na\u0161a.<\/p>\n\n\n\n
Borba traje \u2013 jer Srdjan nije bio jedini<\/strong><\/p>\n\n\n\nSrdjan Jovanovi\u0107 je imao pravo da \u017eivi.
To pravo mu je garantovao Ustav Republike Srbije. Garantovali su ga Zakon o zdravstvenoj za\u0161titi i Zakon o pravima pacijenata.
Jer iako pravo postoji, ne postoji propis koji ure\u0111uje kako se to pravo ostvaruje<\/strong>.A<\/strong> bez pravila \u2013 nema ni odgovornosti<\/strong>.Zbog tog pravnog vakuuma, Srdjanu nije data ni osnovna \u0161ansa za pre\u017eivljavanje.
Za njegovu smrt \u2014 niko nije odgovarao.<\/p>\n\n\n\n
Ali zahvaljuju\u0107i istrajnosti porodice i podr\u0161ci Pokreta \u201ePravo na \u017eivot \u2013 MERI\u201c, na\u010dinjeni su prvi koraci<\/strong>. Prikupljena je sva neophodna medicinska dokumentacija. Potom je pokrenuta vanredna unutra\u0161nja provera rada slu\u017ebe hitne pomo\u0107i koja \u2014 iako su\u0161tinski nije donela pravdu, otvorila je prostor da se gre\u0161ke dokumentuju, uporede i institucionalno ospore.<\/strong><\/p>\n\n\n\nJer ono \u0161to se nalazi u tom izve\u0161taju \u2014 iako pa\u017eljivo upakovano u administrativni ton \u2014 potvr\u0111uje ono \u0161to svi znamo:<\/strong> ljudi umiru, a sistem ne prepoznaje gre\u0161ku. Ili jo\u0161 gore \u2014 ne priznaje da odgovornost uop\u0161te postoji.<\/strong><\/p>\n\n\n\nTo nije kraj \u2014 to je po\u010detak.dokazuju ne\u0161to va\u017enije:<\/strong>bez pravila, nema kr\u0161enja. A bez kr\u0161enja \u2014 nema ni krivice.<\/strong><\/p>\n\n\n\nZato se borba nastavlja.Trenutno se \u010deka i izve\u0161taj vanredne spoljne kontrole<\/strong>, koji bi morao da potvrdi ili ospori zaklju\u010dke interne komisije. Pored toga, brat pokojnog Sr\u0111ana, Rade Jovanovi\u0107, podneo je zahtev za postupanje zdravstvene inspekcije<\/strong> zbog kr\u0161enja \u010dlana 55 Zakona o zdravstvenom osiguranju<\/strong>, kojim se gra\u0111anima garantuje pravo na hitnu medicinsku pomo\u0107 i sanitetski transport.<\/p>\n\n\n\nU okviru tog zahteva, pokrenuto je i pitanje odgovornosti samih inspektora<\/strong>, koji su u brojnim slu\u010dajevima \u2014 uklju\u010duju\u0107i i ovaj \u2014 propustili da podnesu prekr\u0161ajne prijave<\/strong>, a potencijalno i prijave<\/strong> protiv ustanova i odgovornih lica.<\/p>\n\n\n\nJer ako niko ne odgovara \u2014 pravda ostaje samo moralni zahtev.
U nastavku sledi analiza izve\u0161taja koji najbolje pokazuje kako izgleda institucionalna alhemija:\n
\u2b1b \u0160ta ovaj izve\u0161taj pokazuje \u2013 i za\u0161to je zabrinjavaju\u0107i<\/strong>\ud83d\udd39 1. Forma ispo\u0161tovana, su\u0161tina izostala<\/strong>\u201ePozivalac je naveo da je neko pao bez svesti, na pitanje medicinskog tehni\u010dara da li boluje od epilepsije pozivalac daje podatke da je dijabeti\u010dar, da ima povi\u0161en pritisak i slabo srce…\u201d<\/strong><\/p>\n\nOvde se zapravo potvr\u0111uje: pozivalac je vi\u0161e puta jasno rekao da se radi o osobi koja je izgubila svest i ima hroni\u010dne bolesti. \nI pored toga \u2014 ekipa nije poslata.<\/p>\n\n
\ud83d\udd39 2. Opravdavanje pasivnosti dispe\u010dera<\/strong>Ovo je klju\u010dna zamena teza. \nDispe\u010der nije lekar. Nije imao dovoljne informacije. \nNije izvr\u0161io pregled. \nSvoju procenu bazira isklju\u010divo na telefonskom razgovoru sa osobom pod stresom. I na tome se donosi odluka o (ne)spa\u0161avanju \u017eivota.<\/p>\n\n
\ud83d\udd39 3. Klju\u010dno priznanje u zaklju\u010dku<\/strong>\u201eRazgovor pozivaoca i medicinskog tehni\u010dara nije trajao dugo, a predlog tehni\u010dara da se izmere vrednosti \u0161e\u0107era i krvnog pritiska ne bi oduzeo vi\u0161e od par minuta, a bio bi od velike koristi za odluku o slanju ekipe.\u201d<\/strong><\/p>\n\nOva re\u010denica priznaje da odluka o slanju ekipe NIJE bila zasnovana na jasnim parametrima. \nZna\u010di: nisu imali dovoljno podataka, ali su svejedno odlu\u010dili da NE po\u0161alju pomo\u0107.<\/p>\n\n
\ud83d\udd34 Zaklju\u010dak \u2013 izve\u0161taj koji opravdava smrt<\/strong>Nigde nema pitanja:<\/p>\n
\n Za\u0161to tehni\u010dar nije odmah konsultovao de\u017eurnog lekara?<\/li>\n Za\u0161to nije primenjen najoprezniji pristup kada se pominje nesvestica i sr\u010dani problemi?<\/li>\n Za\u0161to se porodici prebacuje odgovornost da odlu\u010duje o \u201ehitnosti\u201c, u trenutku panike i bez opreme?<\/li>\n<\/ul>\n\nA najva\u017enije \u2014 nema posledica.
Ova pri\u010da nije izuzetak.
Zato postoji serijal \u201eGlasovi pravde\u201c<\/strong>.Ako ste i vi izgubili nekog jer pomo\u0107 nije stigla, jer niko nije do\u0161ao, jer vam je re\u010deno da \u201enije hitno\u201c \u2014 pi\u0161ite nam.<\/strong>prijaviproblem@pokretmeri.org.rs<\/a> https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/glasovipravde\/<\/a><\/p>\n\n\n\nVi\u0161e ne govorimo samo zbog Srdjana.
\u017dIVOTI IZGUBLJENI U TI\u0160INI SISTEMA OBAVEZUJU NAS DA TA TI\u0160INA VI\u0160E NIKAD NE OSTANE BEZ ODGOVORA!<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"30. novembra 2024. godine, Srdjan Jovanovi\u0107 je le\u017eao onesve\u0161\u0107en u porodi\u010dnoj ku\u0107i u selu Ora\u0161ac kod Leskovca. Porodica je tri puta pozivala hitnu pomo\u0107. Niko nije do\u0161ao. Dok su \u010dekali ekipu koja nikad nije stigla, njegova \u0107erka i supruga su poku\u0161avale da ga odr\u017ee budnim. Umivali su ga, masirali, molili ga da otvori o\u010di. Hitna […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2828,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"site-sidebar-layout":"default","site-content-layout":"","ast-site-content-layout":"default","site-content-style":"default","site-sidebar-style":"default","ast-global-header-display":"","ast-banner-title-visibility":"","ast-main-header-display":"","ast-hfb-above-header-display":"","ast-hfb-below-header-display":"","ast-hfb-mobile-header-display":"","site-post-title":"","ast-breadcrumbs-content":"","ast-featured-img":"","footer-sml-layout":"","theme-transparent-header-meta":"","adv-header-id-meta":"","stick-header-meta":"","header-above-stick-meta":"","header-main-stick-meta":"","header-below-stick-meta":"","astra-migrate-meta-layouts":"set","ast-page-background-enabled":"default","ast-page-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-4)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"ast-content-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"footnotes":""},"categories":[54],"tags":[45,49,43,57,46,56,58],"class_list":["post-2813","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-glasovi-pravde","tag-cutanje-sistema","tag-glasovi-pravde","tag-hitna-pomoc-2","tag-hitna-pomoc-leskovac","tag-ministarstvo-zdravlja","tag-pokret-pravo-na-zivot-meri-2","tag-srdjan-jovanovic"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2813","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2813"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2813\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2845,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2813\/revisions\/2845"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2828"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2813"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2813"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2813"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
![\"\"](\"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-content\/uploads\/2025\/05\/Srdjan-Jovanovic-1-768x1024.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n