{"id":2847,"date":"2025-05-24T06:41:42","date_gmt":"2025-05-24T04:41:42","guid":{"rendered":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/?p=2847"},"modified":"2025-05-25T06:53:28","modified_gmt":"2025-05-25T04:53:28","slug":"sistem-nije-dosao-taksi-jeste","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/2025\/05\/24\/sistem-nije-dosao-taksi-jeste\/","title":{"rendered":"Sistem nije do\u0161ao \u2014 taksi jeste"},"content":{"rendered":"\n

Do sada smo govorili o onima koji nisu do\u010dekali pomo\u0107. O \u017eivotima koje je sistem ostavio da nestanu u ti\u0161ini. Danas pri\u010damo o momku koji je pre\u017eiveo. Ali ne zahvaljuju\u0107i sistemu ve\u0107 zahvaljuju\u0107i cimeru i taksisti koji su koristili \u0107ebe umesto nosila.<\/p>\n\n\n\n

Ovom pri\u010dom \u017eelimo pokazati koliko je tanka linija izme\u0111u \u017eivota i smrti \u2014 i da pre\u017eivljavanje nije dokaz uspe\u0161nosti sistema, nego \u010desto pukog slu\u010daja, sre\u0107e ili ljudske solidarnosti. Milan je pre\u017eiveo zahvaljuju\u0107i cimeru i taksisti, a ne institucijama koje su zakonski i moralno obavezne da pomognu. To je jednako pora\u017eavaju\u0107e. Dok druge pri\u010de zavr\u0161avaju smr\u0107u, ova pri\u010da otkriva poni\u017eenje koje prethodi smrti: kad si paralizovan, a neko ti preko telefona ka\u017ee da lepo pri\u010da\u0161 I da urnulost leve strane tela nije znak mo\u017edanog udara.<\/p>\n\n\n\n

Beograd, januarsko jutro. Peti sprat bez lifta.<\/p>\n\n\n\n

U sobi ti\u0161ina. Milan, momak od 26 godina spava. Poslepodnevna dremka, ona kratka, obi\u010dna, izme\u0111u ru\u010dka i ostatka dana. Nije ni slutilo da \u0107e bu\u0111enje iz nje biti po\u010detak borbe za \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n

Otvorio je o\u010di \u2014 ali telo nije pratilo. Leva ruka mu je bila tu\u0111a, noga mrtva te\u017eina. Usta nije mogao da kontroli\u0161e. Poku\u0161ao je da sedne. Nije mogao.<\/p>\n\n\n\n

U susednoj sobi, Milanov cimer Nikola je \u010ditao knjigu. Sve je bilo mirno, kao i svakog popodneva. Do trenutka kada je za\u010duo nespretan poku\u0161aj da se ustane, pomeranje koje nije zvu\u010dalo kako treba \u2014 i Milanov glas koji nije zvu\u010dao kako treba.<\/p>\n\n\n\n

\u201eNikola\u2026 ne mogu\u2026\u201c uspeo je da izgovori, isprekidano, nejasno.<\/p>\n\n\n\n

Nikola je ustao i utr\u010dao u sobu. Zatekao je Milana kako le\u017ei uko\u010deno, pogled zamagljen, lice asimetri\u010dno. Levom stranom tela nije mogao da pomeri ni\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n

Pri\u0161ao krevetu i  pitao:
\u201eBrate, jesi li dobro?\u201c<\/p>\n\n\n\n

Milan se nasmejao, onako neve\u0161to, pomalo iskrivljeno, glasom koji je bio \u010dudan i samom njemu.<\/p>\n\n\n\n

\u201eNe znam, iskreno\u2026 ne mogu da pomerim ruku, mozda sam nezgodno spavao\u2026 \u201c<\/p>\n\n\n\n

Zvu\u010dalo je gotovo \u0161aljivo, ali pogled nije lagao. Ni lice koje se nije vra\u0107alo u simetriju. Ni ruka koja nije slu\u0161ala.<\/p>\n\n\n\n

Bio je to onaj trenutak kada nisi siguran.<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eda je cirkulacija stala od nezgodnog polo\u017eaja. Mo\u017eda \u0107e se ruka povratiti. Mo\u017eda \u0107e utrnulost nestati ako se jo\u0161 malo protegne, ako legne druga\u010dije, ako\u2026 ako\u2026<\/p>\n\n\n\n

Nikola je stajao pored kreveta, gledaju\u0107i druga koji se osmehuje, ali ne deluje nimalo dobro. Milan poku\u0161ava da ustane, poku\u0161ava da podigne ruku \u2014 ali ostaje da le\u017ei, kao prikovan.<\/p>\n\n\n\n

Pogledali su se. Nije bilo panike. Jo\u0161 uvek ne.<\/p>\n\n\n\n

Bila je to ti\u0161ina izme\u0111u \u201ebi\u0107e sve u redu\u201c i \u201emo\u017eda nije\u201c. Ti\u0161ina koja traje samo minut ili dva, ali posle koje \u017eivot mo\u017ee krenuti u sasvim drugom pravcu.<\/p>\n\n\n\n

\u201eDa zovem?\u201c pitao je Nikola.<\/p>\n\n\n\n

Milan je \u0107utao. Ne zato \u0161to nije znao odgovor \u2014 ve\u0107 zato \u0161to vi\u0161e nije bio siguran da razume \u0161ta se sa njegovim telom de\u0161ava.<\/p>\n\n\n\n

Nikola je  pozvao Milanovu devojku. Stanovala je nedaleko, u susednoj ulici. Dok je govorio, trudio se da zvu\u010di smireno, ali re\u010denice su mu bile kratke.
\u201eMilan ne mo\u017ee da ustane. Ne ose\u0107a levu stranu. Ne znam da li da zovem hitnu\u2026 jel mo\u017ee\u0161 da dodje\u0161?\u201d<\/p>\n\n\n\n

\u201eDolazim odmah\u201c, odgovorila je. \u201eAli zovi hitnu.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Nikola je prekinuo poziv, pogledao Milana jo\u0161 jednom i pozvao 194.<\/p>\n\n\n\n

Glas sa druge strane se javio, smiren, gotovo mehani\u010dki.<\/p>\n\n\n\n

\u201cIzvolite\u201d<\/p>\n\n\n\n

\u201eCimeru mi nije dobro\u201c, rekao je Nikola. \u201eNe mo\u017ee da ustane, ne mo\u017ee da govori kako treba\u2026 kao da je do\u017eiveo mo\u017edani udar. Molim vas, mo\u017eete li da do\u0111ete?\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eA kako, jel mogu ja da razgovaram sa njim?\u201c pitala je doktorka.<\/p>\n\n\n\n

Nikola je spustio telefon do Milana. Iako se jedva pomerao, uspeo je da izgovori:<\/p>\n\n\n\n

\u201eCela leva strana mi je utrnula i ne mogu da je pomeram\u2026 jedva je i osetim\u2026 leva strana usta\u2026 ne mogu da pri\u010dam kako treba\u2026 tako sam se probudio.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Dispe\u010derka ga je prekinula.<\/p>\n\n\n\n

\u201eLepo vi pri\u010date, to nije mo\u017edani udar.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Milan je poku\u0161ao da objasni da ne mo\u017ee da ustane. Da ne mo\u017ee da hoda. Da ne mo\u017ee da do\u0111e ni do vrata, a kamoli do ambulante.<\/p>\n\n\n\n

\u201eNe mogu da se pomeram, gospo\u0111o. Ne \u0161alim se s vama.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Ali odgovor je bio isti:
\u201eUtrnulost leve polovine tela nije znak mo\u017edanog udara.\u201c<\/strong>
\u201eDo\u0111ite do najbli\u017ee ambulante.\u201c
\u201eIzmerite pritisak.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eKako da vam objasnim da ne mogu da do\u0111em nigde\u2026 da ne mogu da se pomerim\u2026\u201c<\/p>\n\n\n\n

Milan je bio iscrpljen, glas mu je slabio. Ostao je sam, u krevetu, paralizovan \u2014 a sistem ga je u tom trenutku ubedio da nije dovoljno lo\u0161e da bi bio spa\u0161en.<\/p>\n\n\n\n

Nisu poslali ekipu.<\/p>\n\n\n\n

Dali su broj telefona Doma zdravlja i po\u017eeleli mu \u2014 \u201eprijatno\u201c.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Nikola je gledao u telefon, kao da jo\u0161 mo\u017ee da dobije druga\u010diji odgovor, kao da je ne\u0161to pogre\u0161no rekao.
Milan je i dalje le\u017eao, nepomi\u010dan, dok mu se znoj skupljao na \u010delu. Poku\u0161avao je da se ne upla\u0161i \u2014 makar ne pred drugima.<\/p>\n\n\n\n

\u201eI\u2026 to je to?\u201c pitao je Nikola, vi\u0161e za sebe nego za Milana. \u201eTo je bila hitna pomo\u0107?\u201c<\/p>\n\n\n\n

U sobi je odzvanjala ti\u0161ina. Ali nije bila ona ti\u0161ina iz koje se vra\u0107a\u0161 u svakodnevicu. Bila je gusta, napeta. Ti\u0161ina u kojoj shvata\u0161 da si ostavljen.<\/p>\n\n\n\n

U tom trenutku, nije ih najvi\u0161e pla\u0161ila bolest. Nije to \u0161to Milan nije mogao da pomeri levu nogu. Nije ni \u0161to mu je lice bilo uko\u0161eno, ni \u0161to mu je govor bio iskrivljen.
Najvi\u0161e ih je upla\u0161ilo to \u0161to im niko ne veruje<\/strong>. \u0160to im niko ne dolazi.<\/p>\n\n\n\n

Jer ako sad ne\u0107e do\u0107i \u2014 kad \u0107e?<\/p>\n\n\n\n

Milan je poku\u0161avao da ustane. Jo\u0161 jednom. Pa jo\u0161 jednom.
Desna noga je reagovala, ali leva \u2014 kao da nije ni njegova. Kao da pripada nekome drugom. Ruka je visila bezvoljno, lice ga izdavalo pri svakom poku\u0161aju govora.<\/p>\n\n\n\n

Nikola je bio uz njega, nemo\u0107an, ali budan. Nisu vi\u0161e znali kome da se obrate.<\/p>\n\n\n\n

\u201eZovi mog \u0107aleta\u201c, rekao je Milan. \u201eRadi u zdravstvu\u2026 mo\u017eda on zna \u0161ta da radimo. Mo\u017eda mo\u017ee nekako da ih ubedi.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Nikola je prona\u0161ao broj i pozvao Milanovog oca Gorana. U nekoliko re\u010denica mu je objasnio situaciju. Goran je odmah preuzeo.<\/p>\n\n\n\n

Nije pro\u0161ao ni minut, a Milanov otac je ve\u0107 zvao 194.<\/p>\n\n\n\n

\u201eDobar dan, Goran Stojanovi\u0107 iz Negotina. Moj sin vas je zvao pre par minuta, oduzeta mu je cela leva strana tela. Molim vas\u2014\u201c<\/p>\n\n\n\n

Ali nije stigao da zavr\u0161i.<\/p>\n\n\n\n

\u201eGospodine, mora li\u010dno da zove. Ne mo\u017eemo tako. Samo li\u010dni poziv!\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eOn je zvao! Rekli ste mu da do\u0111e, a ne mo\u017ee da se kre\u0107e!\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eNeka zove ponovo, molim vas.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Klik.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Nikola je gledao u telefon, kao da jo\u0161 mo\u017ee da dobije druga\u010diji odgovor. Milan je le\u017eao nepomi\u010dno. U sobi je vladala ona gusta, neizgovoriva ti\u0161ina.<\/p>\n\n\n\n

A onda je zazvonio telefon.<\/p>\n\n\n\n

Nikola se trgao i javio. Bio je to glas Milanove devojke \u2014 strepnja, brzina, pitanje.<\/p>\n\n\n\n

\u201eSti\u017eem, samo mi reci \u2014 jeste zvali?\u201c<\/p>\n\n\n\n

Nikola je pogledao u Milana, pa tiho odgovorio:
\u201eJesmo. Zvali smo.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eI?\u201c<\/p>\n\n\n\n

Zastao je, kao da poku\u0161ava da izgovori ne\u0161to \u0161to jo\u0161 ni sam nije shvatio.<\/p>\n\n\n\n

\u201eRekli su\u2026 da lepo pri\u010da. Da to nije mo\u017edani. Da ode sam do doma zdravlja. Da mu tamo izmere pritisak.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Ti\u0161ina. Ona vrsta ti\u0161ine koju ne prekida ni panika \u2014 jer nema vi\u0161e \u0161ta da ka\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

\u201eKako da\u2026 sam\u2026\u201c po\u010dela je, pa stala.<\/p>\n\n\n\n

Nikola je samo dodao, tiho:
\u201eNe dolaze.\u201c<\/p>\n\n\n\n

U tom trenutku, svi su shvatili ono \u0161to niko nije hteo da izgovori:
Ovo se stvarno de\u0161ava.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ali ona nije odustala.<\/p>\n\n\n\n

Ve\u0107 je bila na pola puta do zgrade.
Zurnim korakom prelazila je ulicu za ulicom, koraci su joj bili br\u017ei od misli, ali u glavi je odzvanjalo samo jedno: \u201eNe\u0107e da do\u0111u?\u201c<\/em><\/p>\n\n\n\n

Izvukla je telefon. Disanje joj je bilo ubrzano, ali glas odlu\u010dan.<\/p>\n\n\n\n

\u201eDobar dan, jel mo\u017ee jedno vozilo u Dr Velizara Kosanovi\u0107a 49?\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eA \u0161ta se de\u0161ava tu?\u201c pitala je doktorka.<\/p>\n\n\n\n

\u201eDe\u010dko je paralizovan u krevetu, ne ose\u0107a levu stranu tela uop\u0161te\u201c, rekla je bez odugovla\u010denja, bez dramatizacije. Samo istinu.<\/p>\n\n\n\n

\u201eA ja sam sa njim razgovarala. Njegova leva strana tela trne.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Zastala je. I pitala ono \u0161to bi svako pitao:<\/p>\n\n\n\n

\u201eDobro\u2026 i?\u201c<\/p>\n\n\n\n

Odgovor je bio \u2014 uput na ambulantu.<\/p>\n\n\n\n

\u201eDovedite ga do na\u0161e ambulante ili do DZ Zvezdara.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Osetila je kako joj lice gori. Glas joj je zadrhtao, ali nije posustala.<\/p>\n\n\n\n

\u201eKako da ga iznesemo iz kreveta, pobogu?! Pa zar ne bi vi tu trebalo da urgirate, sa\u010dekajte, ukoliko se te stvari de\u0161avaju, kako da mi njega iznesemo sa petog sprata, spustimo dole do vozila?\u201c<\/p>\n\n\n\n

Ali nije bilo odgovora, ve\u0107 uporno ponavljanje:<\/p>\n\n\n\n

\u201eJa sam sa njim razgovarala.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eSad razgovarate sa mnom!\u201c, odbrusila je. \u201eJa vam fino govorim \u2014 ne postoji \u0161ansa da ga spustimo sa petog sprata ako ne mo\u017ee da se pomeri. Vi tu trebate da urgirate, kako da ga dovedem do doma zdravlja ako ne mo\u017ee da hoda?!\u201c<\/p>\n\n\n\n

Doktorka je ostala pri svom:
\u201eKako lepo pri\u010da. Potpuno o\u010duvano. Pri\u010da razgovetno, te\u010dno.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eJa stvarno ne \u017eelim da budem neprijatna i bezobrazna\u2026 stvarno\u2026\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eNema razloga. Ajde, prijatno.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Ton je pukao, razgovor je prekinut.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Na drugom kraju linije nije bilo pomo\u0107i. Samo jo\u0161 jedan zid.<\/p>\n\n\n\n

Vrata su se naglo otvorila.<\/p>\n\n\n\n

Milanova devojka je utr\u010dala, zadihana, pogleda zalepljenog za krevet. Za telo koje poznaje, ali koje sada le\u017ei nepomi\u010dno.<\/p>\n\n\n\n

Pri\u0161la mu je, uhvatila ga za ruku, pogledala ga u lice i shvatila \u2014 vreme curi sve br\u017ee..<\/p>\n\n\n\n

\u201eZva\u0107emo taksi\u201c, rekla je odlu\u010dno, vi\u0161e sebi nego njima.<\/p>\n\n\n\n

Nikola je ve\u0107 bio na telefonu. Zvao je najbli\u017eu stanicu i govorio brzo, preska\u010du\u0107i suvi\u0161no.
\u201eMolim vas, po\u0161aljite vozilo \u0161to pre, hitno je\u2026 I prenesite taksisti, molim vas, da mora da se popne na peti sprat. Treba nam pomo\u0107 da spustimo nepokretnog \u010doveka. Nema lifta.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Dispe\u010derka je obe\u0107ala da \u0107e preneti poruku.<\/p>\n\n\n\n

Ali onda je do\u0161lo ono najte\u017ee pitanje.<\/p>\n\n\n\n

\u201eKako da ga spustimo niz stepenice?\u201c<\/p>\n\n\n\n

Peti sprat. Bez lifta. Telo koje ne mo\u017ee da stoji. Ruke koje ne dr\u017ee. Noge koje ne slu\u0161aju.<\/p>\n\n\n\n

\u201e\u0106ebe\u201c, rekla je.<\/p>\n\n\n\n

Nikola ju je pogledao. Milan ih je gledao. Nikome nije trebalo dodatno obja\u0161njenje. U tom trenutku, \u0107ebe je postalo nosilo. Stepenice \u2014 bolnica. A oni \u2014 jedina hitna pomo\u0107 koju \u0107e Milan te ve\u010deri imati.<\/p>\n\n\n\n

Negde u Beogradu, dva dispe\u010dera primaju poziv u razmaku od nekoliko minuta.<\/p>\n\n\n\n

Jedan podi\u017ee slu\u0161alicu u slu\u017ebi hitne pomo\u0107i. Saslu\u0161a poziv o mladi\u0107u koji ne mo\u017ee da govori jasno, koji ne ose\u0107a levu stranu tela, koji ne mo\u017ee da ustane.
Odgovori da to nije hitno. Da ne izgleda kao mo\u017edani. Da lepo pri\u010da.<\/p>\n\n\n\n

Ne \u0161alje ni\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n

Nekoliko minuta kasnije, drugi dispe\u010der, iz taksi slu\u017ebe, prima poziv. \u010cuje re\u010di: \u201emladi\u0107, nepokretan, peti sprat, bez lifta\u201c.
Odgovori: \u201eTaksi kre\u0107e odmah.\u201c
I prenese voza\u010du da se popne i pomogne.<\/p>\n\n\n\n

Jedan dispe\u010der vidi problem, ali ne \u0161alje pomo\u0107 \u2014 jer to ne ko\u0161ta ni\u0161ta.
Drugi ne pita previ\u0161e \u2014 jer to neko pla\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

U tom trenutku, jedina intervencija koja dolazi \u2014 dolazi sa taksimetrom.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Zvono na interfonu prekinulo je kratku ti\u0161inu u stanu. Nikola je si\u0161ao do vrata i otvorio ih \u2014 taksista je ve\u0107 bio tu.<\/p>\n\n\n\n

Mu\u0161karac u pedesetim, jakna raskop\u010dana, ruke u d\u017eepovima, pogled iznena\u0111eno zabrinut. Nije o\u010dekivao da \u0107e biti deo ne\u010dije borbe za \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n

\u201eRekli su mi da treba nekog da spustimo\u2026?\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eDa. Mladi\u0107 je gore, nepokretan. Peti sprat. Nemamo lifta.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Taksista je klimnuo glavom. Ni re\u010d vi\u0161e. Samo tiho:
\u201eAjmo.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Popeli su se zajedno. U\u0161li u sobu. Milan je le\u017eao zamotan u \u0107ebe, o\u010di su mu bile otvorene, ali telo nije bilo njegovo.<\/p>\n\n\n\n

Bez ijedne re\u010di, troje ljudi su ga pa\u017eljivo uvili.
Nikola je uhvatio kraj \u0107ebeta, taksista drugi. Devojka ih je pratila, otvarala vrata, dr\u017eala zidove i dah.<\/p>\n\n\n\n

I tako su po\u010deli da silaze. Stepenik po stepenik. Pet spratova.
Te\u017eina nije bila samo Milanova. Te\u017eina je bila u sistemu koji nije do\u0161ao. U dr\u017eavi koja nije odgovarala na pozive. U bolu da si prepu\u0161ten \u2014 improvizaciji.<\/p>\n\n\n\n

Spu\u0161tali su se kao da nose sopstvenu nemo\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Na ulazu u Urgentni centar do\u010dekali su ih ljudi u uniformama. Ruke sa rukavicama. Pogledi koji znaju da prepoznaju.<\/p>\n\n\n\n

Niko nije pitao za\u0161to nije do\u0161la hitna. Niko nije pitao kako su ga dovukli do tamo.
Samo su ga preuzeli i nestali iza vrata.<\/p>\n\n\n\n

U bolnici su rekli: mo\u017edani udar<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Preciznije \u2014 lakunarni ishemijski mo\u017edani udar u oblasti desnog talamusa i paraventrikularno<\/em>, sa jasno izra\u017eenom hemiparezom leve strane tela<\/em>.
U otpusnoj listi stoji da je Milan do\u0161ao svestan, ali sa “utrnulo\u0161\u0107u i slabo\u0161\u0107u leve strane tela i nejasnim govorom”. Stanje koje je trajalo oko dva sata.<\/p>\n\n\n\n

Uprkos svemu \u2014 usled blagovremenog dolaska, zahvaljuju\u0107i ljudima, ne sistemu \u2014 tokom hospitalizacije dolazi do potpune regresije neurolo\u0161kog deficita<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

Medicinski re\u010deno: nije ostao invalid.<\/strong>
Ljudski re\u010deno: mogao je da zavr\u0161i mrtav.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Zbog mo\u017edanog udara, uvedena je dvostruka antiagregaciona terapija, propisane kontrole, ispitivanja, dodatne analize.<\/p>\n\n\n\n

Ali ono \u0161to nije zabele\u017eeno ni u jednom nalazu, jeste kako je do\u0161ao do bolnice<\/strong>. Nema u izve\u0161taju petog sprata bez lifta. Nema \u0107ebeta. Nema taksiste. Nema odbijenih poziva.
Nema dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Milan se oporavio. Vratio se svakodnevnici, lekovima, kontrolama, \u017eivotu. Hoda. Govori. Pamti.<\/p>\n\n\n\n

Ali ono \u0161to ne prolazi \u2014 to je ose\u0107aj da je morao da se pravda dok mu je polovina tela otkazivala. Da je morao da \u0107uti dok su mu govorili da preteruje. Da je morao da tra\u017ei taksi \u2014 jer hitna pomo\u0107 nije verovala.<\/p>\n\n\n\n

I danas, kad ostane sam u stanu, misli mu pobegnu tamo gde ne \u017eeli da idu.
\u0160ta bi bilo da Nikola tog dana nije bio kod ku\u0107e?
\u0160ta bi bilo da je samo jo\u0161 jednom poku\u0161ao da ustane \u2014 i ostao na podu?<\/p>\n\n\n\n

Pre\u017eiveo je. Ali zna da nije spasao sistem. Spasao ga je \u010dovek. I \u0107ebe. I volja da se ne \u010deka onaj koji ne dolazi.<\/p>\n\n\n\n

Od tada, ostao je jo\u0161 jedan pratilac \u2014 strah od samo\u0107e<\/strong>. Ne onaj svakodnevni, usamljeni\u010dki, ve\u0107 strah da se vi\u0161e nikada ne\u0107e mo\u0107i osloniti na ono \u0161to bi trebalo da bude sigurno.
Strah da \u0107e, ako se opet desi \u2014 biti sam.<\/p>\n\n\n\n

Zato ova pri\u010da nije o izuzetku.
Ona je podsetnik da \u017eivimo u dr\u017eavi u kojoj se pomo\u0107 ne meri po potrebi, ve\u0107 po proceni operatera \u2014 a posledice po ljudima niko ne meri.<\/p>\n\n\n\n

Ona je dokaz da sistem ne izostaje slu\u010dajno \u2014 ve\u0107 zato \u0161to zna da ne\u0107e odgovarati.<\/p>\n\n\n\n

Zato \u0161to se nad odgovorno\u0161\u0107u nadvija ti\u0161ina ministarstava.
Zato \u0161to su zakoni napisani, ali ih niko ne primenjuje.
Zato \u0161to Ministarstvo zdravlja tvrdi da nije nadle\u017eno za zakon koji jeste du\u017eno da sprovodi.
I zato \u0161to ne postoji dokument koji bi definisao pravila \u2014 jer ga oni nikada nisu ni doneli.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jer kada ne postoji protokol \u2014 ne postoji ni gre\u0161ka.
Kada ne postoji granica \u2014 ne postoji ni prekr\u0161aj.<\/p>\n\n\n\n

A kad \u010dovek umre \u2014 umre bez ikoga krivog.<\/p>\n\n\n\n

Milan je ostao \u017eiv. Ali ako ni\u0161ta ne promenimo, slede\u0107i ne\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

Zato nije \u0107utao. Kada je pro\u0161lo najgore, obratio se Pokretu \u201ePravo na \u017eivot \u2013 MERI\u201c. Poverio im je ne samo svoju pri\u010du \u2014 ve\u0107 i pitanje koje ga ne pu\u0161ta: Kako je mogu\u0107e da neko ostane paralizovan, pozove pomo\u0107 \u2014 i ostane bez nje?<\/em><\/p>\n\n\n\n

Pokret je odmah podneo zahtev za vanredni inspekcijski nadzor nad radom Zavoda za urgentnu medicinu Beograd. U zahtevu je jasno ukazano na kr\u0161enje \u010dlana 55 Zakona o zdravstvenom osiguranju<\/strong>, koji garantuje pravo na hitnu medicinsku pomo\u0107, hitan sanitetski transpor kao I transport koji nije hitan ali je neophodan. Uskra\u0107ivanje ovog prava ka\u017enjivo je \u010dlanom 258. Zakona o zdravstvenom osiguranju.<\/p>\n\n\n\n

Zdravstvena inspekcija, ta\u010dnije na\u010delnik zdravstvene isnpekcije je tada, usmeno, potvrdio: prekr\u0161ajna prijava \u0107e biti podneta<\/strong>, ali tek po zavr\u0161etku spoljnje stru\u010dne kontrole.<\/p>\n\n\n\n

Kontrola je zavr\u0161ena. I \u2014 ni\u0161ta se nije dogodilo.<\/p>\n\n\n\n

Unutra\u0161nja i spoljnja komisija su u svojim nalazima navele da je ekipa hitne pomo\u0107i trebalo da bude poslata<\/strong>. Da je operaterka morala da prihvati poziv<\/strong>, jer su simptomi ukazivali na mogu\u0107i mo\u017edani udar.
Ali su odmah dodale da se \u201ene mo\u017ee sa sigurno\u0161\u0107u utvrditi da je na\u010dinjen stru\u010dni propust\u201c.<\/p>\n\n\n\n

IZVE\u0160TAJ VANREDNE UNUTRA\u0160NJE KONTROLE<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

IZVE\u0160TAJ VANREDNE SPOLJNJE KONTROLE<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Odgovornost je, jo\u0161 jednom, ostala bez doma\u0107ina.<\/p>\n\n\n\n

U odgovoru Ministarstva zdravlja u vezi sa postupanjem u ovom slu\u010daju na zvani\u010dan zahtev Pokreta, pi\u0161e da nije u nadle\u017enosti zdravstvene inspekcije da postupa po ovom Zakonu<\/strong>.
Ministarstvo je tvrdilo da nije nadle\u017eno za primenu Zakona o zdravstvenom osiguranju<\/em> \u2014 iako \u010dlan 275 tog zakona<\/strong> jasno propisuje da nadzor vr\u0161i upravo Ministarstvo zdravlja.<\/em><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

ODREDBE ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Jo\u0161 va\u017enije \u2014 iz tog istog odgovora jasno proizilazi da se u slu\u010daju Milana \u2014 i sli\u010dnim \u2014 ne mo\u017ee utvrditi odgovornost jer ne postoje podzakonski akti koji bi definisali obaveze i standarde rada hitne pomo\u0107i.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

A upravo te akte Ministarstvo je bilo zakonski obavezno da donese jo\u0161 pre pet godina<\/strong>.
\u010clan 83 Zakona o zdravstvenoj za\u0161titi<\/strong> propisuje da ministar mora<\/em> da propi\u0161e na\u010din i organizaciju rada hitne medicinske pomo\u0107i.<\/p>\n\n\n\n

Dakle, dr\u017eava se poziva na sopstveni nemar da bi izbegla odgovornost<\/strong> \u2014 i time formalno priznaje pravni vakuum<\/strong> koji Pokret \u201ePravo na \u017eivot \u2013 MERI\u201c dokumentuje godinama unazad. A upravo taj pavni vakuum ugro\u017eava I kr\u0161i pravo na \u017eivot, propisan \u010dlanom 2 Evropske konvcencije o ljudskim pravima.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Zamislite apsurd: u zemlji \u010dlanici Saveta Evrope, spa\u0161avanje \u017eivota zavisi od toga da li postoji pravilnik.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Umesto da se podrazumeva kao osnovna, neupitna obaveza lekara i dr\u017eave \u2014 u Srbiji se neizlazak ekipe na poziv pravda time \u0161to nije donet podzakonski akt.<\/strong>
Drugim re\u010dima: \u017eivoti se gube jer neko pet godina nije napisao dokument.<\/strong>
A onda se taj isti propust koristi kao zaklon od odgovornosti<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

I tako Milan, koji je le\u017eao paralizovan i gledao u plafon dok mu u slu\u0161alici govore da lepo pri\u010da \u2014 ostaje bez pravde.<\/p>\n\n\n\n

Zato ova pri\u010da ostaje ovde.
Kao svedo\u010danstvo. Kao optu\u017enica. I kao poruka.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ali da li \u0107e pravda i dalje izostajati \u2014 ne zavisi samo od sistema.
Zavisi i od nas.<\/p>\n\n\n\n

Pokret \u201ePravo na \u017eivot \u2013 MERI\u201c \u0107e, zbog osnovane sumnje u nesavestan rad u slu\u017ebi<\/strong> i izbegavanje zakonske obaveze da se podnesu prekr\u0161ajne prijave<\/strong>, pokrenuti krivi\u010dne prijave protiv odgovornih<\/strong>.
O celom postupku i ishodu, javnost \u0107e biti redovno obave\u0161tavana.<\/p>\n\n\n\n

Jer ako ne mo\u017ee da se veruje sistemu \u2014 mora da se veruje glasu koji ne \u0107uti.<\/p>\n\n\n\n

GLASOVI PRAVDE<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Istina koju institucije poku\u0161avaju da zakopaju.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pet godina Ministarstvo zdravlja ignori\u0161e zakon.
Pravilnik koji bi definisao rad hitne pomo\u0107i nikada nije donet \u2014 iako je bio zakonska obaveza.
Zbog tog pravnog vakuuma, gra\u0111ani svakodnevno ostaju bez pomo\u0107i.
Niko ne odgovara. A ljudi \u2014 umiru.<\/p>\n\n\n\n

Ovo nije gre\u0161ka. Ovo je sistem.
Dispe\u010deri rade bez obavezuju\u0107ih pravila.
Pacijenti nemaju pravo na \u017ealbu.
Porodice ostaju bez odgovora.<\/p>\n\n\n\n

Umesto pomo\u0107i \u2014 dobijaju ti\u0161inu.
Umesto pravde \u2014 zidove \u0107utanja.<\/p>\n\n\n\n

Zato smo pokrenuli serijal \u201eGlasovi pravde\u201c \u2014
pri\u010de porodica \u010diji su najmiliji umrli \u010dekaju\u0107i pomo\u0107 koja nikada nije stigla.
Ovo je na\u0161a istina. Na\u0161 dokaz. Na\u0161 bunt.<\/p>\n\n\n\n

Ova stranica je mesto gde istina ostaje zabele\u017eena.
Ako ste i vi do\u017eiveli nepravdu \u2014 pi\u0161ite nam:
prijaviproblem@pokretmeri.org.rs<\/p>\n\n\n\n

Sve tekstove mo\u017eete prona\u0107i na na\u0161oj stranici “GLASOVI PRAVDE”.<\/a><\/p>\n\n\n\n

Mnogi vi\u0161e ne mogu da govore \u2014 sistem im je oduzeo i glas i \u017eivot.
Zato smo mi tu da pi\u0161emo umesto njih.
Da istina ne ostane zatrpana \u0107utanjem.
Da njihova pri\u010da ne bude zaboravljena.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Do sada smo govorili o onima koji nisu do\u010dekali pomo\u0107. O \u017eivotima koje je sistem ostavio da nestanu u ti\u0161ini. Danas pri\u010damo o momku koji je pre\u017eiveo. Ali ne zahvaljuju\u0107i sistemu ve\u0107 zahvaljuju\u0107i cimeru i taksisti koji su koristili \u0107ebe umesto nosila. Ovom pri\u010dom \u017eelimo pokazati koliko je tanka linija izme\u0111u \u017eivota i smrti \u2014 […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2870,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"site-sidebar-layout":"default","site-content-layout":"","ast-site-content-layout":"default","site-content-style":"default","site-sidebar-style":"default","ast-global-header-display":"","ast-banner-title-visibility":"","ast-main-header-display":"","ast-hfb-above-header-display":"","ast-hfb-below-header-display":"","ast-hfb-mobile-header-display":"","site-post-title":"","ast-breadcrumbs-content":"","ast-featured-img":"","footer-sml-layout":"","theme-transparent-header-meta":"","adv-header-id-meta":"","stick-header-meta":"","header-above-stick-meta":"","header-main-stick-meta":"","header-below-stick-meta":"","astra-migrate-meta-layouts":"set","ast-page-background-enabled":"default","ast-page-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-4)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"ast-content-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"footnotes":""},"categories":[54],"tags":[49,43,23,60,41,44],"class_list":["post-2847","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-glasovi-pravde","tag-glasovi-pravde","tag-hitna-pomoc-2","tag-ministarstvo-zdravja","tag-pokret-meri","tag-pravo-na-zivot","tag-zavod-za-urgentnu-medicinu"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2847","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2847"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2847\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2877,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2847\/revisions\/2877"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2870"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2847"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2847"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2847"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}