U okviru projekta “reci glasno da ne bude kasno” Pokret – Meri je počeo snimanje podkast emisija pod nazivom “kada je minut sve što imamo”. Tim povodom pozivamo sve građane koji su imali tragična iskustva prilikom pozivanja broja 194, a koji su spremni da to iskustvo ispričaju, da nam se jave.
Ko je taj koji odlučuje da li će se ekipa poslati ili ne?
Koji su to kriterijumi na osnovu kojih se procenjuje da li je nečije stanje urgentno ili nije?
Ko snosi odgovornost ako pacijent umre, a ekipa nije poslata?
Kroz šta prolaze porodice pacijenata u ovakvim situacijama?
Zakon o zdravstvenoj zaštiti nigde ne prepoznaje prehospitalno zbrinjavanje. Ne postoje jedinstveni protokoli, a veliki broj službi hitne pomoći i nema protokol. Zavodi za hitnu pomoć nisu akreditovani od strane agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova. Zašto? Zakon o zdravstvenoj zaštiti propisuje načelo pristupačnosti zdravstvene zaštite koje podrazumeva obezbeđivanje odgovarajuće zdravstvene zaštite građanima, koja je fizički, komunikacijski, geografski i ekonomski dostupna, odnosno kulturološki prihvatljiva, a posebno osobama sa invaliditetom, dok Zakon o pravima pacijenta propisuje pravo na dostupnost zdravstvene zaštite koje nalaže da pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite.
Da li je baš sve ovako kako propisuju postojeći zakoni?
Pozovite nas i ispričajte vaše iskustvo da zajedno skrenemo pažnju na potrebu za donošenjem Zakona o hitnoj pomoći!
