Dana 14. 07. 2022. godine obavljena je vanredna spoljna kontrola kvaliteta rada Gradskog zavoda za urgentnu medicinu Beograd i Uregentnog centra KCS.
Stručni nadzornici koji su vršili kontrolu bili su u obavezi da svoj posao obave savesno i prema pravilniku o proveri kvaliteta stručnog rada zdravstvenih ustanova.
Pozivamo sve savesne lekare, kao i sindikate, da se povodom ovakvog izveštavanja oglase. Pozivamo vas da se na vreme distancirate od ovakvog nesavesnog i neodgovornog postupanja pojedinaca u belim uniformama koji svojim postupcima unižavaju profesiju kako građani ne bi generalizovali i positovećivali vašu profesiju sa ovakvim nesavesnim postupanjima. Ako ćutite na ovakve stvari, nemojte se čuditi kada građani generalizuju sve lekare i zdravstvene radnike, i kroz prizmu jednog slučaja gledaju na ostale lekare.
Podsetićemo na jedan veoma bitan detalj pre upuštanja u analizu ovakvog izveštaja. Pre više od dve godine podnet je zahtev za vanrednu spoljnu kontrolu kvaliteta stručnog rada zbog smrti Bekirovski Merite. Zahtev je odbijen na osnovu mišljenja predsednika RSK-a koji je ujedno i direktor Urgentnog centra. Iako je mesecima nadležnima ukazivano da je mišljenje dato bez zakazivanja sednice i da mišljenje nije dala komisija već direktor ustanove nad kojom je zahtevana vanredna kontrola, dve godine su svi nadležni odbijali da odgovore na sve dopise. Tek kada je podneta krivična prijava zbog trovine uticajem, i kada je tužilaštvo svojim dopisom zdravstvenoj inspekciji konstatovalo da u konkretnom slučaju nisu ispoštovane procedure, zatraženo je novo mišljenje Republičke stručne komisje za urgentnu medicinu koja se ovaj put sastala i razmatrala spise predmeta, isključila iz glasanja direktore ustanova nad kojim se traži vanredna spoljna kontrola i dala mišljenje da je neophodno izvršiti vanrednu spoljnu proveru kvaliteta rada. Sve dalje što je usledilo bilo je u cilju da se opravda mišljenje koje je dato prvi put, čak je arogancija išla do te mere da je kao stručni nadzornik imenovan član iste te komisije čiji je predsednik osumnjičen za trgovinu uticajem, što potencijalno može biti i sukob interesa.
Ko koristeći svoj službeni ili društveni položaj ili stvarni ili pretpostavljeni uticaj posreduje da se izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti ili da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
Dakle, od zaključka komisije zavisilo je da li je ovo delo izvršeno, odnosno da li je službena radnja morala biti izvršena ili ne. Evo na koji način se to pokušalo učiniti.
Imajući u vidu član 14. pravilnika o proveri kvaliteta stručnog rada zdravstvenih ustanova, kao i obrasca koji se tamo nalazi, postavlja se pitanje zašto kotroli nisu prisustvovali lekari nad kojima se vrši vanredna kontrola kao i zašto tačke 9.1, 9.2 i 9.3 nisu popunjeni? Zašto nigde nije naveden protokol koji se trebao koristiti već se paušalno navodi kako je sve urađeno u skladu s procedurom? Ali da krenemo redom.
Ovako izgleda obrazaц 11 izveštaja vanredne spoljne kontrole kvaliteta stručnog rada u kome se vidi šta je neophodno navesti pod tačkama 9.1, 9.2, 9.3. Videćemo kasnije zašto nije bilo moguće navesti hronološki dešavanja…
Zdravstveni nadzornici navode da su analizirali razgovore vođene 19. 04. 2020. godine sa vremenima 12:06 i 12:37. Postavlja se pitanje koje su audio zapise analizirali imajući u vidu da su vremena poziva 12:04 i 12:36? Ovo je potvrdio svojim dopisom i Gradski zavod za urgentnu medicinu Beograd. Već ovaj podatak upućuje da zdravstveni nadzornici nisu savesno radili jer nisu analizirali nikakve audio zapise. Eventualno su pročitali transkripte razgovora, ali imajući u vidu da nisu naveli sve simptome koji su upisani u transkriptima, postoji realna sumnja da im je neko pripremio izveštaj koji su samo trebali da potpišu. Da su poslušali audio zapis, čuli bi i još neke simptome koji nisu ni upisani u transkript razgovora. Na žalost nisu.
Već ovaj detalj ukazuje da svoju dužnost nisu radili savesno i profesionalno, na šta bi tužilaštvo moralo da reaguje.
Pored izostavljanja da upišu sve što se podrazumeva pod tačkama 9.1, 9.2 i 9.3, nisu naveli ni koji se protokol koristio prilikom trijaže poziva, navedu koji od navedenh simptoma se nalazi u protokolu i kako je stepenovan. A index urgentnog zbrinjavanja navodi da su iznenadni napad, hladan znoj, otežan govor i kratkotrajan gubitak svesti svrstani u prvi red hitnosti. Nisu upisali koji se protokol koristio prilikom prehospitalne intervencije, protokol prilikom bolničkog zbrinjavanja, kao ni protokol prilikom reanimacije. U svom izveštaju nisu naveli podatak dat lekarki prilikom prvog poziva da se pacijentkinja odjednom srušila i da je jedva malo povraćena umivanjem, kao i da gestikulira rukama jer nema snage da priča, a ovo su sve mogli da upišu, samo da su zaista preslušali audio zapis. Stručni nadzornici ističu da je lekarka dala “važnu napomenu da ako se stanje pacijentkinje pogorša, ponovo pozovu”!? Da li to znači da pacijenti koji pozovu 194 moraju čekati da dodje do inverzibilnih oštećenja organa kako bi hitna pomoć intervenisala?
Stručni nadzornici su morali da razgovaraju sa lekarkom, što je propisano članom 14. pravilnika, ustanove zašto je lekarka uputila pozivaoca da pozove Dom Zdravlja kao i kojim se protokolom vodila prilikom postupanja, pa tek onda videti da li je protokol ispoštovan i u kojoj meri.
U ime svih pacijenata pitamo stručne nadzornike kojim protokolom kao i kojim uopšte zakonom je prošisano da ekipa kućne nege Doma Zdravlja izađe na teren umesto ekipe hitne pomoći? Ako je lekar na prijemmu poziva zaključio da su pacijentkinji neophodne dodatne dijagnostičke procedure, da li je i po kom protokolu ispravno učinio kada je uputio da se pozove Dom Zdravlja kako bi ekipa kućne nege izmerila pritisak? A podsetićemo, događaj se odigravao u vreme policijskog časa, kada nije bilo prevoza i kada su skoro sve bolnice bile u COVID sistemu. Kada su životno ugroženi građani mogli da se oslone jedino na dolazak ekipe hitne pomoći!
Interesantno je da su stručni nadzornici cenili kao ispravnu procenu da je lekarka nakon drugog poziva i datih informacijama o bolu u grudima, utrnulosti ruke i gušenja, lekarski poziv predala kao drugi red hitnosti!?
Nigde stručni nadzornici nisu naveli šta propisuje algoritam vanbolničkog zbrinjavanja pacijenata sa sumnjom na plućnu emboliju, kao i u kojoj meri je taj protokol ispoštovan, već su paušalno ocenili da je sve urašeno u skladu sa procedurama? Gospodo, morali ste navesti ustanovljenu proceduru predviđenu tačkom 9.2 obrasca, to propisuje pravilnik!
Stručni nadzornici su morali uzeti izjave od postupajućih lekara, što je i predviđeno članom 14. pravilnika o proveri kvaliteta stručnog rada, a posebno kako bi se utvrdilo tačno činjenično stanje imajući u vidu da lekar hitne pomoći navodi da je predao pacijenta u 13:25 svesnog, da je pacijent samostalno otvarao oči i bio komunikativan lekaru internisti-kardiologu, dok izveštaj lekara interniste-kardiologa navodi da je pacijentkinju dovezla SHMP oko 13:45 agonalnog disanja (umirući pacijent) te se nikako ne može zaključiti u kakvom je stanju bila pacijentkinja Bekirovski Merita u trenutku primopredaje, kao ni kada je izvršena primopredaja.
Prilikom intervencije ekipe, u njihovom izveštaju, kao i u podnetom zahtevu gde je dostavljeno izjašnjenje lekarke se jasno vidi da je pacijentkinja bila svesna, komunikativna i samostalno otvarala oči, i kao takva predata lekaru internisti u 13:25 sa napomenom da je neophodna kiseonička terapija, dok u izveštaju lekara interniste piše da je pacijentkinja dovežena od strane SHMP oko 13:45, od pacijentkinje se nisu mogli dobiti anamnestički podaci, bila agonalnog disanja!!! Kiseonička terapija nije nastavljena, a prvi podatak o datom kiseoniku je u ambulanti reanimacije, što je 25 minuta bez neophodnog kiseonika.
Jedini zaključak ovde koji se može izvući je, ako se uzme da su oba izveštaja tačna, da je Bekirovski Merita dovežena i predata lekaru internisti svesna, orjentisana i komunikativna, i da je lekar inetrnista ostavio pacijentkinju u hodniku gde je usled prekida kiseoničke terapije Merita Bekirovski ostala bez kiseonika i ugušila se, te je tek oko 13:45 internista primetio pacijentkinju koja je agonalnog disanja i hitno je spustila u salu za reanimaciju, što bi onda prema izveštaju stručnih nadzornika bilo postupanje u skladu sa procedurama!?
Ovde se postavljaja više pitanja, u zavisnosti čiji je izveštaj istinit. Prvo, ako je dovežena kako je opisano u izjašnjenju lekarke SHMP, zašto je došlo do agonalnog disanja i da li su ispoštovani protokoli za pacijente kod kojih se sumnja na emboliju pluća? Takođe se postavlja pitanje šta se dešavalo u vremenu između 13:25 i 13:45, kao i da li je protokolom predviđeno da se pacijent sme ostavi bez kiseoničke potpore od napuštanja kola hitne pomoći do trenutka intubacije, a lekarka SHMP je jasno napomenula da je pacijentkinji neophodna kiseonička terapija? Prema mišljenju stručnih nadzornika, sme, ali ono što je veoma zanimljivo je da stručni nadzornici nigde ne navode vreme kada je pacijentkinja pregledana, što je upisano u izveštaju interniste, već samo kada je predata što je upisano u izveštaju lekarke SHMP. Više nego očigledno je iz dva izveštaja izveštaja korišćeno i kombinovano samo ono što odgovara stručnim nadzornicima da bude navedeno, kako bi mogli napisati da je sve bilo u skladu sa procedurama, samo su zaboravili da napišu koje su to procedure.
Drugo pitanje je ako je pacijentkinja dovedena od lekara SHMP agonalnog disanja, da li protokol predviđa da se ovakvi pacijenti dovode u ambulantu interniste-kardiologa ili odmah voze u ambulantu reanimacije? Takođe, trebalo je navesti koji su simptomi upućivali da lekar internista-kardiolog napiše kao dijagnozu PTE vs Dissectio aortae, kao i da pojasne zašto lekarka izveštaj piše tek nakon smrti pacijentkinje, a imajući u vidu da lekarka navodi da je izveštaj pisan kasnije jer karton nije još uvek bio otvoren. Sami nadzornici su upisali da je karton otvoren u 13:25 i ovo budi sumnju da je upravo u ambulanti interniste kardiologa došlo do nepoštovanja protokola. Ipak, ni jednom rečju stručni nadzornici ne navode koji su protokoli i procedure predviđene već proizvoljno donose zaključke.
S obzirom da lekar internista na kraju svog izveštaja navodi da je izveštaj ažuriran naknadno u 14:40 (nakon smrti pacijentkinje!) iz tehničkih razloga i navodi da karton nije bio otvoren još uvek, a stručni nadzornici navode da su pregledali karton koji je otvroen u 13:25, da li samo mi uočavamo neke nelogičnosti u svemu?
A šta kaže protokol kad je u pitanju embolija?
Ako nisu verovali lekaru hitne pomoći koji je postavio radnu dijagnozu suspektne embolije pluća uz prateću dispneu, hipotenziju i bol u grudima, mogli su i morali da ako ni zbog čeg drugog onda zbog informacije o bolu u grudima, posavetuju s protokolima koji kažu da je prethodna venska tromboembolija snažan predisponirajući faktor rizika za ponovnu emboliju, dok ženeva skor za utvrđivanje verovatnoće o postojanju embolije nisu ni koristili, jer da jesu, najmanji skor bi bio na granici izmedju intramedijalnog i visokog rizika gde bi u skladu s tim morali započeti antikoagulantnu terapiju.
Iz ovoga se može jasno zaključiti zašto nije naveden protokol, a iz protokola se može videti da ni jedan postupak nije ispoštovan. Sve procene koje su napisane u izveštaju nemaju ni jedno pokriće i proizvoljne su, te s toga nisu ni popunjene tabele 9.1, 9.2 i 9.3.
U zahtevu za vanrednu spoljnu kontrolu kvaliteta rada navedeno je da je uvidom u listu trebovanih (Urgentni centar) i listu fakturisanih (RFZO) lekova primećeno da postoje inekcije koje nisu upisane u izveštaje lekara. O ovim činjenicama je obavešten i direktor urgentnog centra kada je putem zakona o pravima pacijenta tražena kopija trebovanih lekova na ime Bekirovski Merite za dan 19. 04. 220. godine, i pitano koja je ambulanta trebovala inekcije Cordarone i klometol. Zašto ovaj dokument nije dat stručnim nadzornicima, i zašto stručni nadzornici nisu tražili ovaj dokument, a imajući u vidu da je u zahtevu koji su dobili ovo navedeno?
Članom 191. stav 10.propisano je:
Zdravstvena ustanova, drugo pravno lice, odnosno privatna praksa, kao i zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, dužni su da sarađuju sa stručnim nadzornicima, kao i da im dostave sve potrebne podatke i drugu dokumentaciju potrebnu za sprovođenje redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada.
Odgovorno lice nije stručnim nadzornicima dalo svu dokumentaciju potrebnu za sprovođenje vanredne provere kvaliteta stručnog rada čime je prekršio član 191. stav 10.
A šta je zapravo lek cordarone i čemu služi? Lek cordarone se ne sme primenjivati ako:
- imate ozbiljne probleme sa disanjem (izveštaj interniste navodi agonalno disanje, dok izveštaj hitne pomoći navodi dispneu)
- imate ozbiljne probleme sa cirkulacijom krvi (izveštaj reanimacije navodi hladne lividne periferije)
- ako imate veoma nizak krvni pritisak (ambulanta reanimacije navodi pritisak desne ruke 50/20 dok je na levoj ruci nemerljiv, dok izveštaj lekara hitne pomoći navodi nemerljive tenzije i hipotenziju)
Kako se može videti Cordaron se primenjuje i kod kardiopulmonalne reanimacije u slučaju zastoja srca kod ventikularne fibrilacije koji ne reaguje na elektrošokove. U izveštaju ambulante reanimacije se navodi da je pacijentkinja tahikardična, nakon čega dolazi do bradikardije i asistolije. Postavlja se pitanje koji se protokol koristio prilikom reanimacije, šta taj protokol predviđa kao i zašto inekcije klometol i cordarone nisu upisani u izveštaj? Ovo stručni nadzornici nisu razmatrali, iako su bili u obavezi.
Jedino ispravno što je upisano u izveštaju stručnih nadzornika je predlog mera u kome piše da službe hitne pomoći nisu jednako dostupne i ne po istim pravilima svim građanima Srbije.
Prema svemu što je napisano može se zaključiti da stručni nadzornici mogu napisati šta god žele, pa čak i da je 2+2=5.
Iz jednog drugog zapisnika o vanrednoj spoljnoj kontroli kvaliteta rada koja je rađena upravo u ustanovi i gde je kao odgovorno lice bio prisutan i jedan od stručnih nadzornika, a koja je rađena 27. 08. 2013. godine, stručni nadzornici su kao zaključak naveli:
Neophodno je da operateri koji primaju pozive strogo se pridržavaju predviđenih protokola i uputstava, a u cilju blagovremenog i adekvatnog zbrinjavanja.
Dakle, ne može se nikako reći da stručni nadzornici nisu znali šta sve treba navesti u izveštaju, pogotovo koji protokoli se koriste u kom slučaju, imajući u vidu zaključak gore pomenute vanredne kontrole.
Član 361. krivičnog zakona Srbije propisuje:
Službeno lice koje kršenjem zakona ili drugih propisa ili opštih akata, propuštanjem dužnosti nadzora ili na drugi način očigledno nesavesno postupa u vršenju službe, iako je bilo svesno ili je bilo dužno i moglo biti svesno da usled toga može nastupiti teža povreda prava drugog ili imovinska šteta, pa takva povreda, odnosno šteta u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara i nastupi,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Kako su stručni nadzornici inače utvrdili da je sve urađeno u skladu sa protokolima i standardima, ako nisu pregledali izveštaj sa obdukcije na osnovu koga bi videli i uzrok smrti pacijentkinje? A uzrok je upravo plućna embolija koja je spomenuta u prvoj rečenici prvog poziva hitnoj pomoći. Ovo samo ukazuje da njihov cilj nije bio da analiziraju i uporede preduzete postupke zdravstvenih radnika sa protokolima, već da samo upišu ono što im je neko naložio. Na ovo ukazuje i činjenica da su stručni nadzornici imenovani iz iste zdravstvene ustanove, iako je ranija praksa bila da se stručni nadzornici imenuju iz različitih krajeva Srbije i različitih zdravstvenih ustanova. Može li i sme li lekar urgentne medicine da daje mišljenje o postupcima lekara kardiologa, hirurga, neurologa i reanimatologa?
Ali da vidimo i šta kaže protokol za reanimaciju kod pacijenata sa sumnjom na PTE?
Kako je po izveštaju ambulante reanimacije, CPR radjen po protokolu (ne navodi se kojem) i mere CPR sprovodjene 30 minuta, a da pri tom nije data trombolitička terapija, sasvim je jasno da protokol koji nalaže davanje trombolitičke terapije i mere reanimacije od minimum 60-90 minuta kako bi terpija počela da deluje, nije ispoštovan i pored radne dijagnoze suspektne embolije pluća.
Ostaje da se vidi da li će ministar prihvatiti ovakav izveštaj stručnih nadzornika u kome se ni jednom rečju ne spominje protokol po kome su lekari morali da postupe. U slučaju prihvatanja ovakvog izveštaja, građani treba da znaju da je očigledno lekarima sve dozvoljeno, pa i da pišu kontradiktorne izveštaje. Takođe, iz ovakvog izveštaja proizilazi da vas mogu ostaviti bez neophodnog kiseonika duže od 25 minuta i da se u skladu sa njihovim mišljenjem možete ugušiti, a da niko ne snosi odgovornost. U Srbiji je medicinska mafija odavno zajahala građane. Ono što građanima ostaje je da zatraže zaštitu države, a u slučaju da ih država ne zaštiti, uzmu pravdu u svoje ruke!
Zbog velikog broja savesnih i predanih lekara, nadamo se da će lekari i sindikati smoći snage i oglasiti se jer greške pojedinaca treba imenovati imenom i prezimenom, a ne poistovećivati sa celom lekarskom profesijom u kojoj ima mnogo divnih i savesnih ljudi.
U nastavku ostaljamo svu medicinsku dokumentaciju koju su stručni nadzornici naveli da su pregledali. Treba istaći i to da je jedan od stručnih nadzornika inače i član Republičke stručne komisije za urgentnu medicinu, iste komisije koja je donela zaključak da je neophodno izvršiti vanrednu spoljnu kontrolu. Da li je taj član izabran kao kukavičje jaje da bude stručni nadzornik i kao direktor ustanove gde su zaposlena druga dva stručna nadzornika zamuti vodu?
Audio zapis: PRVI POZIV U 29 sekundi se jasno čuje da nedostaje deo razgovora, dok se nakon 3,10 minuta čuje da gestikulira rukama jer nema snage da priča. Ono što je bitno istaći pre preslušavanja razgovora, a na šta su redom lekari skretali pažnju to je da je lekarka nakon isteka prvog minuta razgovora počela da postavlja pitanja koja nisu bila u skladu sa datim simptomima. Da je lekarka najverovatnije s obzirom na veliki broj pacijenata koji se javljaju zbog problema niskog pritiska ciljala pitanja koja bi potvrdila da je pacijentkinji pao pritisak i da je u pitanju kolaps, iako je kolaps simptom koji se javlja usled određenog stanja. Takođe, u protokolu je jasno navedeno da se pozivalac pita da opiše način disanja pacijenta, a ne da li se pacijent guši (da li diše ubrzano, plitko, s naporom…) jer pozivaoci nisu medicinski obrazovani. Medicinski gledano, gušenje je svaka promena regularnog načina disanja. Ono na šta je takođe skrenuta pažnja je smiren ton kojim se pozivalac obraća, ali… Zar ne piše na svim sajtovima hitnih službi da je preporuka da se ostane smiren i da se ne paniči? Da li to znači da ne trebamo da pratimo preporuke i savete?
U svakom slučaju, s obzirom na navode koje su stručni nadzornici naveli da su dati kao siptomi, jasno je da audio zapis nisu preslušali, a nekmoli analizirali.
Audio zapis: DRUGI POZIV I pored navoda da je pacijentkinja dobila bol u grudima, gušila se i da je ruka utrnula, lekarka ceo minut ispituje pacijentkinju o mestu gde oseća bol i troši dragoceno vreme. Nakon svega, poziv obeležava kao drugi red hitnosti!?
Lekarski izveštaj HP:
Izveštaj Internističke ambulante:
Interesantno je da ne postoji EKG zapis iz ambulante reanimacije, već samo EKG koji je po navodima lekara interniste urađen u internističkoj ambulanti. Vreme koje pokazuje EKG zapis je 12:31 što budi sumnju da je ovo uopšte EKG zapis Merite Bekirovski koja je primljena tek oko 13:45 po navodu interniste. Takođe, zanimljivo je zašto internista upisuje sumnju na disekciju aorte i pored radne dijagnoze lekarke hitne pomoći, kao i ostalih dijagnoza. Sve ovo budi sumnju da je Merita Bekirovski trebala biti predstavljena kao pacijent koji je primljen kao umirući i da se nije moglo učiniti ništa, što je u potpunoj suprotnosti sa izveštajem lekarke hitne pomoći.
EKG zapis internističke ambulante:
Izveštaj ambulante reanimacije:
Ovde možemo videti da je Merita Bekirovski odmah intubirana, ali nigde se ne navodi da je sedirana, što je i razumljivo s obzirom da se navodi da je agitirana, dezorjnetisana i ubrzo soporozna. Takvim pacijenti se pre intubacije ne sediraju. Ali ako je to tačno, kako se onda hirurgu žalila na bolove, dok neurolog navodi da je pospana, spontanog disanja, prost nalog izvrši, prati pogledom!? Da li intubirani pacijent moće da prati pogledom? Da li intubirani pacijent spontano diše? Da li agitiran, dezorjentisan, soporozan i intubiran pacijent može da izvršava bilo kakav nalog, makar i nalozi bili i prosti?!
Izveštaj hirurga:
Izveštaj neurologa:
Gasne analize: Ambulanta reanimacije navodi da je pacijentkinja u 13:40 uvezena u ambulantu, da je odmah intubirana. Vreme na ovom dokumentu je 12:55, dok FO2 33%. Da li bi FO2 bio 33% da je pacijentkinja zaista intubirana? Da li je ovo zaista rezultat gasnih analiza Merite Bekirovski?
Ono što je nesporno je da je izgubljeno dragoceno vreme od prvog poziva službi hitne pomoći. Da je ekipa poslata nakon prvog razgovora koji je završen u 12:04, a imajući u vidu vreme završetka drugog razgovora 12:37 i pristizanja u Urgentni centar u 13:20, vreme pristizanja bi u tom slučaju bilo 12:47, što je više od sat vremena pre srčanog zastoja. Najbizarnije u svemu jeste da svi protokoli navode da je započinjanje trombolitičke terapije od ogromne važnosti kod pacijenata kod kojih se sumnja na tromboemboliju i da za započinjanje terapije nije potrebno čekati dijagnostičku potvrdu, a ona kod Merite Bekirovski nije započeta. Iako je u prvoj rečenici prilikom pozivanja skrenuta paćnja na emboliju, iako je lekarka hitne pomoći kao radnu dijagnozu navela emboliju pluća, Meriti Bekirovski nije data spasonosna terapija kao ni šansa da preživi. Uskraćeno joj je pravo na život, a država i pored više nego očiglednih dokaza ćuti dozvoljavajući mafijašima u belim mantilima da nastave da nas svojim nesavesnim radom ubijaju!!!
Predsednik pokreta “Pravo na život – Meri”
Dejan Zejnula
