U celom svetu, hitne službe igraju ključnu ulogu u zaštiti života i imovine. Bez obzira na to da li se radi o požaru, saobraćajnoj nesreći, iznenadnoj bolesti ili nekoj drugoj opasnosti po zdravlje i sigurnost, hitne službe su te koje reaguju brzo i efikasno. Njihova svrha je jednostavna: zaštititi i spasiti.
Hitne službe ne smeju da ostave prostor za odugovlačenje ili dileme kada je ljudski život u pitanju. Međutim, u Srbiji, čini se da je uloga hitnih službi kompromitovana birokratskim i proceduralnim preprekama koje umesto brzih reakcija proizvode kašnjenja i tragedije.
Koje hitne službe su ključne?
Među najvažnijim hitnim službama koje poznajemo su:
- Hitna medicinska pomoć – prva linija odbrane u situacijama kada je ljudski život ugrožen zbog bolesti, povreda ili drugih zdravstvenih stanja.
- Vatrogasna služba – zadužena za gašenje požara i spašavanje u situacijama koje ugrožavaju živote i imovinu.
- Policijska služba – štiti građane od pretnji kao što su kriminal i nasilje.
- Službe za vanredne situacije – reaguje u slučajevima prirodnih katastrofa i većih nesreća.
Bez obzira na specifičnost svake od ovih službi, zajedničko im je jedno: hitnost reakcije. Kada se život nađe u opasnosti, nema vremena za odlaganje. Međutim, u slučaju hitne medicinske pomoći, često se susrećemo sa situacijama gde umesto brze reakcije dobijamo niz nepotrebnih pitanja koja oduzimaju dragoceno vreme.
Tragična priča koja oslikava problem:
April 2020. godine u Beogradu: Na snazi je policijski čas. Muškarac poziva hitnu pomoć jer je njegova supruga, koja ima istoriju plućne embolije, iznenada kolabirala. Simptomi su bili očigledni: malaksalost, povraćanje, otežan govor i hladan znoj. Suprug je jasno naveo da je ona ranije ležala u bolnici zbog plućne embolije, što je ključni podatak koji bi trebalo odmah da signalizira hitnost situacije. Međutim, umesto hitnog slanja ekipe, lekar na prijemu poziva započinje niz pitanja koja su zvučala kao da dolaze iz rutinskog pregleda, a ne iz hitne situacije.
Umesto da odmah reaguje na simptome koji se svuda u svetu prepoznaju kao opasni po život, lekar postavlja pitanja poput: „Koje je boje stolica?“ dok se očajni suprug bori da objasni da se njegova žena nalazi u kritičnom stanju. U situaciji gde pacijentkinja doživljava kolaps, oblivena je hladnim znojem, mumla i ne može da govori, uz istoriju plućne embolije, pitanje o boji stolice ne samo da je beskorisno, već i potpuno neprimereno. Iako je boja stolice u nekim drugim medicinskim slučajevima važan pokazatelj stanja pacijenta, kod simptoma kao što su kolaps, nesvestica i otežan govor sa prethodnom istorijom ozbiljne bolesti, ovo pitanje gubi svaki smisao.
Umesto da se lekar fokusira na potencijalno životno ugrožavajuće stanje, prioritet su postala pitanja koja nisu relevantna za trenutnu situaciju, čime je izgubljeno dragoceno vreme koje je moglo biti ključno za spašavanje života.
Prema transkriptu, lekar je uporno fokusirao pitanja na probavne smetnje, ignorišući ključne informacije o istoriji plućne embolije i ozbiljne simptome koji su bili očigledni: kolaps, povraćanje, hladan znoj, nesvestica i otežan govor. Pacijentkinji je preporučeno da pije tečnosti i jede, uprkos povraćanju, a pozivaocu je savetovano da kontaktira lokalni dom zdravlja. Tek nakon drugog poziva ekipa hitne pomoći je poslana, ali nažalost prekasno – izgubljeno je dragoceno vreme, izgubljen je jedan život.
Ova pitanja nisu bila samo beskorisna – ona su bila smrtonosna. Svaka sekunda je bila ključna, a fokusiranje na trivijalne informacije o boji stolice, umesto hitnog prepoznavanja potencijalne opasnosti od plućne embolije, oduzelo je dragoceno vreme koje je moglo spasiti njen život.
“Šta bi se dogodilo da vatrogasci reaguju na isti način?”
Da bismo pokazali apsurdnost ove situacije, hajde da zamislimo hipotetičan scenario gde vatrogasci reaguju isto kao hitna pomoć. Recimo da vaša kuća gori i vi, naravno, pozovete vatrogasce. Očekujete da će odmah poslati ekipu, zar ne? Ali šta ako biste dobili ovaj odgovor:
- Vi: „Molim vas, u kući mi je izbio požar!“
- Vatrogasci: „Polako, polako… Prvo nam recite, koje je boje plamen? Da li je više crven, narandžast, ili možda žut?“
Zbunjeni ovim pitanjem, pokušavate da objasnite situaciju, ali vatrogasci nastavljaju sa dodatnim detaljima:
- Vatrogasci: „Da li je plamen visok ili nizak? Jel’ on brže gori na levom ili desnom krilu kuće? Možete li nam reći da li plamen pravi više buke ili je tiši, jer to može biti važno za procenu?”
Zapanjeni ste, pokušavate da ih požurite, ali vatrogasci nisu gotovi sa ispitivanjem:
- Vatrogasci: „Recite, da li osećate miris dima? Jel’ to miris spaljene plastike ili drveta? Takođe, kad ste poslednji put proverili protivpožarni aparat? Da li imate aparat za gašenje požara kod kuće?”
Vi gubite strpljenje, ali vatrogasci i dalje ne šalju ekipu. Umesto toga, dobijate korisne savete:
Vatrogasci: “Koliko tačno kvadrata je zahvaćeno plamenom? Jel’ dim gust ili tanak? Možda možete da uzmete malo peska i bacite na vatru?”
Vi ste zbunjeni i ne znate kako da reagujete, ali glas sa druge strane nastavlja:
- Vatrogasci: „Imate li slučajno kantu sa vodom u blizini? Možda da probate sami malo da ugasite požar. Ako nema vode, možete da koristite mokar peškir. Svakako, ukoliko požar postane veći, slobodno nas ponovo pozovite.“
Kao da to nije dovoljno, vatrogasci vam savetuju kako da se smirite:
- Vatrogasci: „A dok čekate, skuvajte sebi čaj da se malo opustite. Pripremite malu užinu, možda sendvič, kako biste ostali energični. Pokušajte da se smirite i samo pratite situaciju. Ako plamen zahvati krovište, svakako nas obavestite!“
Zamislite kako biste se osećali u takvoj situaciji? Umesto brzog odgovora i gašenja požara, dobili ste niz besmislenih pitanja i saveta. Naravno, vatrogasci nikada ne bi ovako reagovali. Međutim, ako vatrogasci ne postavljaju takva pitanja, zašto hitna pomoć to radi?
Apsurdnost ove situacije je očigledna. Kada je u pitanju hitna situacija, svaka sekunda je dragocena. Ako vatrogasci ne postavljaju ovakva pitanja u trenutku krize, zašto bi hitna medicinska pomoć to radila? Ovo je pitanje koje bi svi građani trebalo da postave.
Hitnost zahteva akciju, a ne beskorisna pitanja
Hitne službe postoje da bi reagovale odmah. Njihova svrha nije da vode beskrajne razgovore, već da stignu na lice mesta i spasu život. Odugovlačenje u hitnim situacijama može dovesti do tragičnih posledica, kao što se pokazalo u mnogim slučajevima.
Kada je neko životno ugrožen, ključno je prepoznati ozbiljnost situacije i reagovati brzo, a ne se oslanjati na intuiciju, iskustvo i trivijalna pitanja koja troše dragoceno vreme. Upravo ovakvi propusti su jedan od razloga zbog kojih je poverenje građana u hitnu pomoć narušeno.
Problem sa procedurama i nedostatak jedinstvenog zakona
Jedan od ključnih problema leži u nedostatku jedinstvenog pravnog akta koji bi uredio rad hitne pomoći u Srbiji. Zbog toga se takozvani “doktrinarni stavovi” često tumače različito, zavisno od situacije. Ova razlika u tumačenju može dovesti do sporijih reakcija i dodatno ugroziti živote građana.
Zaključak: Potrebne su promene
Priča o hitnoj pomoći u Beogradu jasno pokazuje da sistem hitne medicinske pomoći ne funkcioniše kako bi trebalo. Umesto brzih reakcija i zaštite života, često se suočavamo sa odugovlačenjem, neefikasnim procedurama i neodgovarajućim reakcijama na hitne pozive.
Građani zaslužuju bolji sistem hitne pomoći. Pitanja poput „Koje je boje stolica?“ ili „Da li plamen pravi buku?“ nisu ono što treba da definiše reakciju hitnih službi. Hitne službe moraju biti obučene i spremne da reagiraju odmah, kako bi sačuvale ljudske živote. U svetu u kojem su hitnost i brzina reakcije ključni, nema prostora za greške.
Potrebne su promene u zakonodavnom okviru, bolja organizacija i dodatna obuka zdravstvenih radnika kako bi se obezbedilo da svaka osoba koja pozove hitnu pomoć dobije adekvatnu i pravovremenu uslugu. Jer kada su ljudski životi u pitanju, nema vremena za gubljenje.
S tim u vezi, važno je pomenuti i nedavno doneto Rešenje Ministarstva zdravlja Republike Srbije br. 119-01-522/2024-02 od 2. oktobra 2024. godine, kojim je obrazovana posebna radna grupa za izradu predloga mera za unapređenje rada hitne medicinske pomoći na teritoriji Republike Srbije. Ova radna grupa, u kojoj su imenovana i dva člana Pokreta “Pravo na život”, predstavlja korak u pravom smeru. Postoji nada da će upravo ova inicijativa pokrenuti neophodne reforme i da će se prevazići postojeće birokratske prepreke.
Formiranje radne grupe uliva optimizam da će ključni problemi, koji su do sada otežavali efikasnost hitnih službi, biti rešavani sistemski i temeljno. Na ovaj način, postavljaju se temelji za izradu pravnog akta, čime bi se stvorio bolji okvir za brže i efikasnije reagovanje u situacijama kada je svaki trenutak bitan za spasavanje života.
