Gde se završava poplava, a počinju sumnje?

Analiza dostavljenih informacija o sanaciji krova

Na osnovu dostavljenih dokumenata i odgovora Zavoda za urgentnu medicinu Beograd, pod tačkom 4 zahteva tražene su informacije o sanaciji krova, kao i o svim ostalim radovima koji bi logično usledili nakon navodnih curenja i poplave koja je zahvatila deset kancelarijan. Tvrdnje Zavoda o šteti izazvanoj poplavom, koja je navodno zahvatila deset kancelarija, hodnike i restoran, otvaraju brojna pitanja kada se uporede sa dostavljenom dokumentacijom koja se fokusira isključivo na sanaciju krova.

Nedostatak informacija o unutrašnjim radovima

Iako smo u zahtevu tražili informacije o sanaciji krova i drugih radova na sanaciji prostorija koje su bile pogođene poplavom, Zavod je u svom odgovoru naveo samo informacije o angažovanju firme “Stanmil” za sanaciju krova, uključujući datum ugovaranja, izvođenja i završetka radova, kao i dostavu potrebne dokumentacije. Međutim, nijedna dodatna informacija nije pružena o radovima unutar zgrade Zavoda, iako je šteta navodno zahvatila deset kancelarija.

Logično bi bilo pretpostaviti da bi ovakva poplava izazvala značajnu štetu unutar prostora, što bi zahtevalo:

• Zamenu ili popravku podova, zidova i plafona;
• Sanaciju elektroinstalacija i kancelarijskog nameštaja;
• Nabavku nove tehničke opreme.

Izostanak podataka o ovim radovima postavlja pitanje da li su oni uopšte izvedeni ili dokumentovani. Ako su izostali, to otvara prostor za sumnju u obim prijavljene štete, kao i u transparentnost procesa.

Kontradikcija između tvrdnji o šteti i dostavljene dokumentacije

Pored izostanka podataka o unutrašnjim radovima, Zavod nije dostavio ni fotografije koje bi dokumentovale prijavljenu štetu, iako su iste ključni dokaz za procenu štete i komunikaciju sa osiguravajućom kućom. Na zahtev za dostavljanje fotografija koje bi dokumentovale uništenu dokumentaciju i oštećenu imovinu, Zavod je odgovorio da ne poseduje takvu dokumentaciju, već je ista navodno u vlasništvu osiguravajuće kuće. Ovaj propust dodatno podriva kredibilitet prijave štete i postavlja pitanja o načinu vođenja evidencije unutar Zavoda.
Iako smo od osiguravajuće kuće zatražili pre mesec dana dokumenta, odgovor nismo dobili, što dadatno budi sumnju u ceo proces.

Pored toga, informacije dobijene od Kliničkog centra Srbije i Doma zdravlja Savski Venac, koji se nalaze u neposrednoj blizini Zavoda za urgentnu medicinu Beograd, ukazuju da ove ustanove nisu prijavile nikakve značajne štete izazvane istim vremenskim nepogodama. Ova razlika u prijavljenim posledicama dodatno pojačava sumnju u verodostojnost tvrdnji Zavoda o obimu i ozbiljnosti poplave.

Iako je Zavod naglašavao ozbiljnost štete izazvane vremenskim nepogodama, uključujući poplave unutar zgrade, dostavljena dokumentacija fokusira se isključivo na sanaciju krova, bez ikakvih dokaza o sanaciji unutrašnjosti. Ovo otvara nekoliko pitanja:

• Ako je poplava zaista uzrokovala štetu u deset kancelarija, zašto se ona ne pominje u dokumentima?
• Da li su drugi radovi bili neophodni, ali nisu sprovedeni ili dokumentovani?
• Postoji li osnov za sumnju da je obim štete preuveličan ili netačno predstavljen?

Nedostatak osnovnih dokaza o šteti

Zavod za urgentnu medicinu Beograd u svom odgovoru naveo je da ne poseduje traženu dokumentaciju i fotografije koje bi dokumentovale prijavljenu štetu izazvanu poplavom. Prema njihovom objašnjenju, kompletna dokumentacija, uključujući fotografije, nalazi se isključivo kod osiguravajuće kuće. Ovakav izostanak ključnih dokaza izaziva značajnu zabrinutost i ukazuje na sledeće probleme:

1. Nepostojanje internih dokaza: Zavod nije zadržao kopije dokumentacije koja je od suštinskog značaja za opravdanje prijavljene štete i odlučivanje o daljim koracima. Nedostatak ovakvih osnovnih dokaza postavlja pitanje kako je Zavod samostalno procenio obim štete i potrebe za sanacijom.
2. Oslanjanje na osiguravajuću kuću: Odluka Zavoda da se oslanja isključivo na osiguravajuću kuću za evidenciju i procenu štete ukazuje na neprofesionalan pristup upravljanju dokumentacijom i potencijalno narušava transparentnost celog procesa.
3. Nemogućnost provere prijavljene štete: Odsustvo fotografija i dokumentacije onemogućava nezavisnu proveru verodostojnosti prijavljene štete, posebno imajući u vidu da je Zavod prijavio značajnu materijalnu štetu procenjenju na tri miliona dinara.
4. Pitanje o postojanju dokaza: Ako osiguravajuća kuća zaista poseduje traženu dokumentaciju, postavlja se pitanje zašto Zavod nije osigurao njenu dostupnost u skladu sa zahtevima, što dodatno podriva poverenje u njihove tvrdnje.

Ovakav odgovor Zavoda dodatno osvetljava ozbiljne propuste u dokumentovanju štete i planiranju sanacionih aktivnosti. Bez osnovnih dokaza, poput fotografija, ostaje nejasno na osnovu čega su izvedeni sanacioni radovi i kako su opravdana sredstva namenjena za sanaciju.

Zaključak

Nepostojanje fotografija koje bi potvrdile prijavljenu štetu ukazuje na značajne propuste u dokumentovanju i upravljanju celokupnim procesom sanacije. Nedostatak ključnih dokaza dodatno narušava poverenje u tvrdnje Zavoda o razmerama štete i opravdanosti prijavljenih aktivnosti. Ovi propusti nameću potrebu za daljom istragom i preispitivanjem svih aspekata prijavljene štete i realizacije radova.

Analiza poziva za javnu nabavku sanacije krova

Zavod za urgentnu medicinu izdao je 15. avgusta 2023. godine poziv za javnu nabavku radova na sanaciji krova objekta C, navodeći urgentnu potrebu za hidroizolacijom i ugradnjom PVC membrane. Iako na prvi pogled opravdan, ovaj poziv izaziva sumnju zbog izuzetno kratkog roka za dostavu ponuda i nejasnih tehničkih specifikacija.

Kratak rok i tehnički zahtevi

Poziv je poslat ponuđačima u 14:27 časova, a rok za dostavu ponuda bio je 16. avgust u 9:30 časova, ostavljajući manje od 24 sata za izradu i dostavljanje ponuda. Ovaj rok otežava fer konkurenciju i postavlja pitanje da li su ponuđači unapred znali za sadržaj poziva.

Dodatno, dva od tri ponuđača dostavila su ponude u roku od samo nekoliko sati od slanja poziva, što otvara prostor za sumnju da su određeni ponuđači mogli biti unapred obavešteni o zahtevima. Ovakva dinamika narušava transparentnost postupka i stavlja u pitanje legitimnost javne nabavke.

Tehnički zahtevi, poput specifikacija PVC membrane, nisu precizirani, što otvara prostor za različita tumačenja i potencijalne zloupotrebe. Takođe, izostanak obaveze izvođača da pre početka radova dostavi procenu trenutnog stanja krova dodatno otežava utvrđivanje stvarne potrebe za radovima.

Zaključak

Iako formalno zadovoljena procedura, kratak rok, nejasni tehnički zahtevi i izostanak dokaza o štetama izazivaju ozbiljne sumnje u transparentnost ovog postupka.

Nepostupanje u skladu sa zakonom i ugovorom

Radovi na sanaciji krova nisu prijavljeni nadležnoj inspekciji rada, iako je to zakonska obaveza definisana članovima 22. i 23. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Ovo predstavlja ozbiljan propust, budući da je prijava radova ključna za osiguranje transparentnosti i zakonitosti postupka.

Posledice neprijavljivanja radova

Nepoštovanje zakonskih obaveza ima nekoliko posledica:

1. Nedostatak nadzora inspekcije rada.
2. Kršenje ugovornih obaveza između Zavoda i izvođača.
3. Narušavanje transparentnosti i poverenja u zakonitost postupka.

Da li su radovi zaista izvedeni?

Odsustvo prijave inspekciji rada i nedostatak dokumentacije otvaraju pitanje da li su radovi izvedeni u obimu koji je naveden u ugovoru. Bez prijave radova, nezavisna provera kvaliteta i obima radova ostaje nemoguća.

Nelogičnosti u vezi sa građevinskim dnevnikom i sanacijom krova

Daljom analizom građevinskog dnevnika, koji detaljno beleži radove na sanaciji krova, otkrivene su dodatne nelogičnosti koje podrivaju tvrdnje Zavoda o ozbiljnosti štete izazvane poplavom:

1. Brzina realizacije javne nabavke i početka radova:
   • Poziv za javnu nabavku poslat je 15. avgusta 2023. godine, a radovi su započeli već 17. avgusta. Ovaj vremenski okvir od samo dva dana ostavlja sumnju da su izvođači unapred znali za tenderske uslove i zahteve, što dovodi u pitanje transparentnost postupka.
     
2. Generički i nedovoljno detaljni opisi radova:
   • Građevinski dnevnik sadrži opise poput „nastavak radova na krovu“ bez preciziranja dnevnog napretka, vrsta korišćenih materijala ili rešavanja specifičnih problema. Ovakva dokumentacija ne pruža dokaze o kvalitetu i obimu izvedenih radova.
     
3. Izostanak unutrašnjih radova:
   • Uprkos tvrdnjama o značajnoj šteti unutar objekta, građevinski dnevnik ne sadrži nikakve zapise o sanaciji prostorija kao što su kancelarije, hodnici i restoran. Da je poplava zaista izazvala štetu u ovim prostorijama, bilo bi logično očekivati detaljne evidencije o radovima na podovima, zidovima, elektroinstalacijama i nameštaju.

Odsustvo ključnih podataka povećava sumnju

Analiza građevinskog dnevnika dodatno ukazuje na ozbiljne propuste u dokumentovanju i potencijalnu manipulaciju tvrdnjama o šteti. Brzina sprovođenja javne nabavke, mali broj radnika i izostanak informacija o unutrašnjim radovima ukazuju na mogućnost da sanacija krova nije sprovedena u punom obimu ili da je šteta preuveličana.

Nelogičnosti u vezi s prijavljenom štetom i nabavkom opreme

Zavod za urgentnu medicinu prijavio je štetu od tri miliona dinara usled prokišnjavanja krova i navodne poplave u 10 kancelarija, hodnicima i restoranu. Prema dokumentaciji Zavoda, došlo je do oštećenja:

• Kompjutera, servera, štampača, monitora, klima uređaja i druge kancelarijske opreme, kao i same arhive.
• Zavod navodi da su prostorije trenutno zaštićene improvizovanim pokrivačima, što „svaka kiša dodatno pogoršava“.

Međutim, pregled dokumentacije o nabavci pokazuje drastičan nesklad između prijavljene štete i vrednosti novonabavljene opreme:

• Ukupna vrednost nabavljene opreme iznosila je svega 210.993,15 dinara, i to za:
  • 2 računara, 4 monitora, 1 laptop i 1 miš.

Šta nedostaje?

• U prijavi štete Zavod je naveo oštećenje servera, štampača i klima uređaja, ali ovakva oprema nije evidentirana u nabavci, niti postoje podaci o njenoj zameni.
• Ovaj nesklad postavlja pitanje: Kako je moguće da je šteta procenjena na tri miliona dinara, dok je vrednost nabavljene opreme deset puta manja?

Ova oprema mogla je da pokrije potrebe tek nekoliko kancelarija, što postavlja pitanje kako su zadovoljene potrebe svih oštećenih prostorija.

Nedostaci u dokumentaciji

Dokumentacija ne pruža dokaze o:

• Popravkama ili zamenama podova, zidova i plafona;
• Sanaciji elektroinstalacija i kancelarijskog nameštaja.

Ključna pitanja o sanaciji

1. Da li je prijavljena šteta bila realno procenjena?
2. Kako je Zavod nastavio rad u pogođenim prostorijama bez dodatne opreme?

Nelogičnosti u vezi sa ambulantama

Prema izveštajima o radu, ambulante Zavoda bile su u punoj funkciji tokom i neposredno nakon vremenskih nepogoda. Ovo nije u skladu s tvrdnjama o značajnim oštećenjima u tim prostorijama i dokumentacijom koja je u njoj uništena.

Ako su ambulante zaista bile pogođene u tolikoj meri da su delovi arhive uništeni, postavlja se pitanje kako je bilo moguće obavljati svakodnevne aktivnosti u punom kapacitetu. Odsustvo informacija o hitnim merama, poput premeštanja aktivnosti, dodatno narušava kredibilitet prijavljene štete.

Pad troškova za održavanje zgrade u Zavodu za urgentnu medicinu

Finansijski izveštaj Zavoda za urgentnu medicinu Beograd za 2022. i 2023. godinu otkriva značajan nesklad u troškovima za tekuće popravke i održavanje zgrade, što dodatno podstiče sumnje u transparentnost rada ove institucije.

Prema podacima iz izveštaja, Zavod je u 2022. godini na tekuće popravke i održavanje zgrade potrošio 5.908.000 dinara, dok je u 2023. godini, kada je sprovedena sanacija krova, taj iznos drastično pao na 1.608.000 dinara. Ovo predstavlja smanjenje od čak 73% u odnosu na prethodnu godinu.

Kada uzmemo u obzir da je trošak sanacije krova u 2023. godini iznosio 1.198.800 dinara, preostaje svega oko 409.200 dinara za sve ostale popravke i održavanje zgrade. Ovo je izuzetno niska suma, posebno za instituciju ovog značaja, i otvara nekoliko ključnih pitanja:

• Kako je moguće da ukupni troškovi održavanja budu manji u godini kada je sprovedena velika sanacija?
• Da li su redovni troškovi održavanja zanemareni ili su sredstva prikazana na način koji ne odražava stvarne izdatke?
• Ako su troškovi održavanja smanjeni, da li je to doprinelo lošem stanju zgrade, uključujući krov, koji je navodno popustio tokom poplave?

Sumiranje uočenih nelogičnosti

Pre donošenja zaključka, važno je sumirati ključne uočene nelogičnosti:

1. Izostanak kancelarije broj 18 iz popisa: Kancelarija broj 18, navedena kao mesto gde je uništena dokumentacija, nije uključena u popis prostorija koje su pretrpele štetu. Ovo otvara pitanje gde se zaista nalazila dokumentacija u trenutku incidenta.
2. Korišćenje zastarelih dokumenata za analizu: Uprkos dostupnosti aktuelnih podataka iz 2022. i 2023. godine, korišćena je dokumentacija iz 2019. i 2020. za analizu potrošnje goriva, što deluje nelogično s obzirom na modernizaciju voznog parka.
3. Neusklađenost sa zakonskim i proceduralnim obavezama: Iako dokumentacija sugeriše da su određene institucije obaveštene o incidentu, nedostaju konkretni dokazi o komunikaciji sa Ministarstvom zdravlja, Arhivom Srbije i drugim relevantnim organima.
4. Vremenska bliskost sa drugim sumnjivim događajima: Priznanje Zavoda o međunarodnim transportima i uništenje ključne dokumentacije desili su se u bliskom vremenskom okviru, što dodatno podstiče sumnje u verodostojnost događaja.
5. Nelogičnosti u službenoj belešci: Beleška navodi poplavu kao uzrok uništenja dokumentacije, ali ne pruža objašnjenje zašto ključni dokumenti nisu adekvatno zaštićeni, s obzirom na njihovu važnost.
6. Podaci o šteti ne uključuju sve navedene predmete: Prijava osiguravajućoj kući sadrži nesklad u detaljima štete i ne obuhvata sve navedene predmete u dokumentu, što može ukazivati na nepreciznu procenu ili pokušaj manipulacije.
7. Nedostatak informacija na sednici Upravnog odbora: Sednica Upravnog odbora održana je istog dana kada je poplava otkrivena (7. avgust 2023.), ali incident nije bio na dnevnom redu. Mejl sa platforme “Moj doktor” poslat je samo dva minuta nakon završetka sednice, što ukazuje na kašnjenje u informisanju rukovodstva.
8. Nepostojanje formalnih prijava incidenta: Dokumentacija potvrđuje da Zavod nije obavestio relevantne institucije (Arhiv Srbije, Istorijski arhiv Beograda, Poverenik za informacije od javnog značaja) o poplavi i uništenju arhivske građe, uprkos zakonskoj obavezi.
9. Neslaganja u zvaničnim tvrdnjama: Zavod tvrdi da je obavestio Poverenika, ali dostupni dokazi pokazuju da je to učinjeno tek u okviru odgovora na žalbu, značajno kasnije od samog incidenta.
10. Nepostojanje fotografija koje dokumentuju štetu: Zavod je naveo da ne poseduje fotografije koje bi dokumentovale uništenu dokumentaciju i oštećenu imovinu, već da se iste nalaze kod osiguravajuće kuće. Ovaj propust:

• Onemogućava nezavisnu proveru prijavljene štete;
• Ukazuje na neprofesionalno vođenje internih dokumenata;
• Postavlja pitanje na osnovu čega su radovi planirani i opravdani.

11. Nelogičnosti u vezi sa radom restorana: Restoran Zavoda, navodno pogođen poplavom, nastavio je sa radom bez prekida, što potvrđuju podaci o dnevnim uplatama pazara. Odsustvo prekida u radu ukazuje na to da šteta u restoranu nije bila značajna, ili da je šteta prijavljena neprecizno.
12. Nedoslednosti u vremenskom sledu događaja: Izostanak prijavljenih tehničkih kvarova, poput kratkih spojeva ili kvarova na električnoj opremi, iako je prokišnjavanje bilo značajno. Incident je otkriven tek 7. avgusta, uprkos 24-satnom nadzoru Zavoda, što ukazuje na potencijalne propuste u procedurama nadzora.
13. Upitni uslovi za proglašavanje elementarne nepogode: Količina padavina (39 mm) nije ekstremna i ne zadovoljava prag za elementarnu nepogodu, što dodatno dovodi u pitanje obim prijavljene štete.
14. Problemi sa održavanjem infrastrukture: Analiza ukazuje na potencijalne dugotrajne probleme s krovom, odvodnim sistemima i opštom infrastrukturom zgrade, koji su mogli doprineti nastanku poplave.
15. Izostanak informacija o unutrašnjim radovima: Zavod je dostavio dokumentaciju samo o sanaciji krova, bez podataka o radovima unutar zgrade, uprkos tvrdnjama o šteti u deset kancelarija. Logično bi bilo očekivati dokumentaciju o popravci podova, zidova, elektroinstalacija i kancelarijskog nameštaja.
16. Sumnje u prijavljeni obim štete: Klinički centar Srbije i Dom zdravlja Savski Venac, koji su u istoj oblasti, nisu prijavili značajne štete od istih vremenskih nepogoda, što izaziva sumnje u validnost tvrdnji Zavoda.
17. Nelogičnosti u javnoj nabavci: Poziv za sanaciju krova dat je sa manje od 24 sata za dostavu ponuda, što otežava fer konkurenciju i ukazuje na mogućnost prethodnog dogovora s ponuđačima. Dve ponude dostavljene su nekoliko sati nakon poziva, što podržava sumnju u unapred poznate zahteve.
18. Kršenje zakonskih obaveza: Radovi nisu prijavljeni inspekciji rada, kako zakon nalaže, čime su narušeni transparentnost i zakonitost postupka. Bez inspekcijskog nadzora nije moguće potvrditi kvalitet i obim izvedenih radova.
19. Neprecizna procena štete: Prijavljena šteta procenjena je na tri miliona dinara, dok je vrednost nabavljene opreme iznosila samo 210.993,15 dinara (2 računara, 4 monitora, 1 laptop i miš). Nabavljena oprema pokriva samo delimične potrebe i nije u skladu s prijavljenim razmerama štete.
20. Nelogičnosti u funkcionisanju ambulanti: Ambulante su nastavile rad punim kapacitetom tokom i nakon poplave, što je u suprotnosti s tvrdnjama o oštećenjima u tim prostorijama. Nedostaju informacije o hitnim merama, poput premeštanja aktivnosti, što dodatno narušava kredibilitet prijavljene štete.
21. Odsustvo dokaza o dodatnim popravkama: Nedostatak dokumentacije o sanaciji unutrašnjih prostora dodatno ukazuje na moguće preuveličavanje štete.

Zaključak

Na osnovu detaljne analize dostupne dokumentacije i odgovora Zavoda za urgentnu medicinu Beograd, jasno je da postoje ozbiljni propusti i nesklad u tvrdnjama o šteti izazvanoj poplavom. Ključni nalazi koji dovode u pitanje verodostojnost ovih tvrdnji uključuju:

1. Nepostojanje osnovnih dokaza – Zavod nije dostavio fotografije koje bi dokumentovale štetu, uprkos tome što su iste ključni dokaz za procenu štete. Ovaj nedostatak onemogućava nezavisnu proveru prijavljene štete i ukazuje na značajne probleme u upravljanju dokumentacijom.
2. Nelogičnosti u prijavljenoj šteti – Ostaje nejasno kako su prostori koji su navodno pretrpeli poplavu mogli nesmetano funkcionisati tokom i nakon navodnog incidenta, uključujući ambulante i restoran Zavoda.
3. Kontradikcije u izveštajima – Susedne ustanove, poput Kliničkog centra Srbije i Doma zdravlja Savski Venac, nisu prijavile slične štete uprkos istim vremenskim uslovima, što dodatno podriva tvrdnje Zavoda.
4. Izostanak informacija o unutrašnjim radovima – Dostavljena dokumentacija fokusira se isključivo na sanaciju krova, bez detalja o radovima unutar zgrade, iako se tvrdi da je šteta zahvatila deset kancelarija.
5. Pitanja oko javne nabavke – Kratki rok za dostavljanje ponuda i činjenica da su dva ponuđača dostavila ponude u roku od samo nekoliko sati ukazuju na mogućnost prethodnog dogovora i narušavanje transparentnosti.
6. Oslanjanje na osiguravajuću kuću – Zavod se u potpunosti oslonio na osiguravajuću kuću za dokumentovanje štete, bez zadržavanja internih dokaza, što ukazuje na neprofesionalan i netransparentan pristup.

Na osnovu svih uočenih nedostataka, nelogičnosti i propusta, jasno je da se postavlja ozbiljno pitanje da li je uništenje arhivske građe zaista posledica vremenskih nepogoda ili se iza ovog incidenta kriju drugi razlozi. Ovi nalazi ukazuju na potrebu za temeljnom istragom i proverom svih aspekata prijavljene štete i sanacionih radova.

Poziv nadležnim institucijama:

Pokret “Meri” je dostavio celokupnu analizu i prikupljene dokaze Ministarstvu zdravlja, uz zahtev za hitnu reakciju i sprovođenje detaljne istrage. S obzirom na ozbiljne nelogičnosti i potencijalne zloupotrebe, očekujemo da Ministarstvo preduzme odgovarajuće mere u cilju utvrđivanja svih relevantnih činjenica i odgovornosti. Transparentnost i zakonitost rada institucija od ključnog su značaja za zaštitu javnog interesa i poverenje građana u zdravstveni sistem.

Ukoliko nadležni organi ne postupe u skladu sa svojim ovlašćenjima, Pokret “Meri” će, u saradnji sa svojim pravnim timom, preduzeti dalje pravne korake kako bi osigurao da se sve okolnosti ovog slučaja u potpunosti istraže i procesuiraju.

Poziv građanima i zaposlenima:

Pokret „Meri“ poziva sve pojedince, bilo građane ili zaposlene u relevantnim institucijama, koji imaju saznanja ili dokaze u vezi s ovim događajem, da se obrate pokretu. Vaše informacije mogu biti ključne u razotkrivanju istine i doprineti jačanju odgovornosti i transparentnosti u radu institucija. Svi podaci će biti tretirani u skladu sa zakonom i uz strogo poštovanje poverljivosti.