Kad se laž i obmana koriste kao zvanična politika

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar uhvaćen u brutalnoj manipulaciji – lažna obećanja, obmane i zataškavanje istine.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar svesno je obmanuo javnost i manipulisao činjenicama kako bi prikrio sopstvenu neodgovornost. Dana 11. septembra 2024. godine, na zvaničnom sastanku u svom kabinetu, pred svojim saradnicima, dao je jasno obećanje da će u roku od 10 do 15 dana istražiti okolnosti smrti pacijentkinje Merite Bekirovski i obavestiti o rezultatima. Ova izjava, data u zvaničnom kapacitetu, nije bila neformalna niti privatna – bila je to obaveza preuzeta pred institucijom koju vodi.

Međutim, nakon isteka tog roka, Ministarstvo zdravlja je ćutalo. Zbog toga su upućena i dva zvanična dopisa u želji da na kulturan i civilizovan način podsetimo ministra na dato obećanje. Prvi dopis je upućen 04. novembra 2024. godine skoro dva meseca nakon sastanka.

Kako nije bilo odgovora, drugi dopis upućen je 02. decembra 2024. godine sa tri konkretna pitanja:

1. Da li je istraga o kojoj je govoreno započeta i u kojoj je fazi?
2. Koji konkretno koraci su preduzeti u skladu sa datim obećanjima.
3. Kada se mogu očekivati da se dobiju obećane informacije?

Ni posle naknadnih obraćanja, ministar se nije udostojio da da bilo kakav odgovor, i pored obećanja koja je jasno dao tokom sastanka, te je upućeno i otvoreo pismo ministru koje su objavili pojedini portali, a prema našim saznanjima isto je stiglo i do Zlatibora Lončara

Međutim, ni nakon javnog obraćanja, ministar Lončar nije odgovorio, niti je pokazao nameru da postupi u skladu sa datim obećanjem. Ignorisanje zahteva, uporno ćutanje i odbijanje da se dostave informacije jasno ukazuju na sistematsko zataškavanje činjenica i izbegavanje odgovornosti.

Zbog toga sam bio primoran da se zvanično obratim Zaštitniku građana Republike Srbije, ukazujući na očigledno nepostupanje Ministarstva zdravlja i ministra Lončara lično. U podnetom dopisu jasno su izloženi:

• Lažna obećanja ministra data na zvaničnom sastanku,
• Neosnovano ignorisanje zvaničnih dopisa,
• Potpuno odsustvo odgovora i transparentnosti u vezi sa pokrenutom istragom,
• Neispunjavanje obaveza koje ministar ima prema građanima i zdravstvenom sistemu.

S obzirom na to da je u pitanju visoki državni funkcioner, čija je dužnost da odgovorno i transparentno postupa u službi građana, ne može i ne sme postojati prostor za ovakvu vrstu manipulacije.

Umesto da postupi u skladu sa sopstvenim obećanjem, ministar Lončar je odlučio da obmane ne samo javnost, već i samog Zaštitnika građana.

A šta je uradio?

Ministar Lončar je u odgovoru Zaštitniku građana primenio svesnu manipulaciju činjenicama kako bi pokušao da izbegne odgovornost i prikrije sopstvene laži:

• Prikazao je lični slučaj kao deo šireg društvenog angažmana, pokušavajući da zamagli granicu između privatne i javne inicijative, čime je stvorio lažan utisak da su svi razgovori i kontakti sa njim imali opšti karakter, a ne konkretno obećanje dato u vezi sa istragom smrti Merite Bekirovski.
• Pozvao se na prethodno sprovedene istrage, koje su, navodno, već zaključene pre nego što je obećao novu istragu. Međutim, na snimku sastanka jasno se čuje kako ministar obećava da će se tek upoznati sa dokumentacijom i preduzeti dalju analizu. Ako je sve već bilo završeno pre sastanka, zašto je ministar obećao nešto što, po njegovoj naknadnoj tvrdnji, uopšte nije bilo potrebno?
• Ignorisao je činjenicu da je nakon sastanka dostavljena dodatna dokumentacija, što znači da su nadležni imali sve potrebne informacije za sprovođenje obećane istrage, ali su je jednostavno odbili da sprovedu.
• Odbio je da direktno odgovori na tri ključna pitanja iz dopisa od 02. decembra 2024. godine, umesto toga ponavljajući birokratske floskule i pozivajući se na prethodne procese koji su već bili osporeni.
• Pokušao je da prikaže sopstveno nečinjenje kao da je proces već završen, iako je u realnosti samo izbegavao odgovornost i ignorisao konkretne dokaze koji ukazuju na ozbiljne propuste u radu zdravstvenog sistema i falsifikovanje medicinske dokumentacije.

Ovo nije samo neodgovorno ponašanje jednog ministra, već sistematsko obmanjivanje javnosti, svesno manipulisanje činjenicama i zloupotreba institucija u svrhu zataškavanja istine.

Da li je ministar došao do saznanja koja je želeo da zataška?

Postavlja se pitanje: da li je ministar Lončar, nakon što mu je dostavljena dodatna dokumentacija i novi dokazi, došao do saznanja koja su prevazišla njegova očekivanja? Da li je, suočen sa činjenicama koje je nemoguće osporiti, procenio da mu je manja šteta da laže i manipuliše nego da izađe sa istinom o smrti Merite Bekirovski?

Ako je to slučaj, onda nije reč samo o političkom nečinjenju i birokratskoj nesposobnosti, već o svesnom zataškavanju istine iz straha od posledica. U tom slučaju, odgovornost ministra Lončara nije samo moralna, već i krivična.

Ministar zdravlja – lice obmane i neodgovornosti

Zlatibor Lončar ne samo da je ignorisao sopstvena obećanja, već je koristio Ministarstvo zdravlja kao štit od sopstvene odgovornosti. Njegova reč nema nikakvu težinu, a njegova funkcija je postala sredstvo za prikrivanje istine. Ako ministar zdravlja ovako postupa prema pojedincima koji traže pravdu, šta tek građani mogu da očekuju od njega u donošenju ključnih odluka za zdravstvo?

Ako je sve bilo završeno pre sastanka, zašto mi je ministar Lončar uopšte dao obećanje da će tek proučiti slučaj i da će naknadno kontaktirati?

Ova direktna kontradikcija nije slučajnost – to je smišljena manipulacija. Ministar Lončar nije samo prekršio reč datu pojedincu, već je uhvaćen kako bezočno obmanjuje građane Srbije i koristi institucije kao paravan za zataškavanje sopstvenih propusta. Ako ministar zdravlja laže u ovako jasnom slučaju, postavlja se pitanje u kojim još situacijama manipuliše podacima i dovodi u zabludu građane?

Snimak koji dokazuje prevaru ministra Lončara

Zahvaljujući snimku ovog sastanka, jasno je da ministar Lončar:

• Sam traži da mu se kaže šta je ključno za njega i šta se od njega očekuje.
• Obećava da će se upoznati sa dokumentacijom i kontaktirati me u roku od 10-15 dana.
• Ne pominje nikakve ranije završene istrage niti sugeriše da je slučaj zatvoren.

Ministar Lončar – simbol obmana i neodgovornosti

Ministar zdravlja je ne samo prevario građane, već je pokazao da njegove reči nemaju nikakvu težinu. Ako ministar zdravlja, koji treba da garantuje transparentnost i odgovorno vođenje zdravstvenog sistema, ovako besramno manipuliše činjenicama, šta onda obični građani mogu očekivati od njega kada su u pitanju ozbiljne odluke o njihovom zdravlju i životima?

• Već šest godina krši zakonsku obavezu iz člana 83, stav 4. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, što je omogućilo potpunu komercijalizaciju hitne pomoći i ugrozilo zdravlje građana.
• Sistematski zataškava propuste u zdravstvenom sistemu, dok pacijenti trpe posledice neodgovorne politike.
• Koristi institucije da bi prikrio sopstvene laži, a ne da bi služio građanima koji su mu povereni na brigu.

Ako ministar zdravlja bez posledica može obmanjivati građane, izbegavati odgovornost i javno lagati instituciju poput Zaštitnika građana o svojim obećanjima, postavlja se ozbiljno pitanje – šta se sve krije u sistemu zdravstva i koliko još građana trpi posledice ovakve neodgovornosti?

Građani Srbije ne smeju biti taoci ministra koji se ponaša kao da institucije postoje radi njegove zaštite, a ne zaštite naroda. Ovaj slučaj ne sme ostati zataškan, jer ako se ovako postupa u jednom slučaju, postavlja se pitanje – koliko još ovakvih zataškavanja postoji?

„Ako se rečima jednog ministra ne može verovati, kako da mu verujemo kada je u pitanju naše zdravlje?“

Kada institucije zataškavaju istinu, šta građani mogu da urade?

Građani su godinama strpljivo pokušavali da kroz institucije dođu do istine, da kroz zvanične kanale traže odgovornost i pokrenu državne organe da rade ono za šta su plaćeni. Međutim, ako je svaki pokušaj da se istina sazna blokiran manipulacijama, lažima i zataškavanjem, da li iko može očekivati da će građani mirno sedeti u svojim domovima, nemoćni pred sistemom koji štiti sam sebe?

U poslednja četiri meseca Srbija je svedok masovnih protesta, štrajkova i narodnog bunta zbog sistemske nepravde, korupcije i bahatosti vlasti. Ljudi više ne veruju u institucije koje su izgubile svaki kredibilitet i postale alat za zaštitu političkih moćnika umesto građana. Ovaj slučaj je samo jedan u nizu primera kako funkcioneri ne polažu račune nikome osim sebi.

Kada građani traže pravdu kroz institucije, one ćute. Kada traže istinu, dobijaju laži. Kada protestuju na ulicama, vlast ih naziva neprijateljima države. Ako institucije ne rade u interesu naroda, da li onda narod ima drugu opciju osim da pravdu potraži vaninstitucionalnim putem?

Oni koji su na vlasti ne treba da se pitaju zašto su ljudi na ulicama – neka se zapitaju koliko nepravde može da se istrpi pre nego što sistem koji su izgradili počne da se urušava pod sopstvenim teretom laži i korupcije.

Da li su građani koji traže istinu i pravdu remetilački faktor i “obojeni revolucionari” ili su upravo ovakvi funkcioneri koji zloupotrebljavaju institucije pravi uzrok protesta i građanskog nezadovoljstva? Ako država služi samo kao štit za nesposobne i korumpirane službenike, a ne kao mehanizam zaštite prava građana, onda ona prestaje da bude država, a postaje privatna tvrđava moćnika koji iz nje crpe korist.

I zato, ne samo zbog Merite Bekirovski, već zbog

svih žrtava ovog lažnog i korumpiranog režima,

zbog svih kojima je uskraćena pravda, zbog svih

zataškanih istina – RUKE SU VAM KRVAVE!