Zloupotreba javnih resursa i zakona: Kako je Zavod za hitnu pomoć angažovan pre završetka javne nabavke
Pokret “Pravo na život – MERI” već pet godina ukazuje na sistemsku zloupotrebu javnih zdravstvenih resursa u komercijalne svrhe, pod okriljem državnih institucija. Slučaj sa kupalištem Ada Ciganlija u junu 2025. godine predstavlja ogledni primer te prakse.
Dana 20. juna 2025. godine, ekipe Zavoda za urgentnu medicinu Beograd raspoređene su na Adi Ciganliji, angažovane na medicinskom dežurstvu. Na prvi pogled, ništa sporno. Ali onda pogledate dokumentaciju.
Javna nabavka za tu uslugu još nije završena.
Prema zvaničnom javnom pozivu JP “Ada Ciganlija”, otvaranje ponuda zakazano je za 24. jun u 10:00 časova. Do tada, ne postoji nikakav pravni osnov za početak izvršenja ugovorene usluge. Ipak, Zavod ne samo da je započeo rad četiri dana ranije, već je za to imao potpisan raspored rada sa datumom 19. jun.
Na terenu, sve je funkcionisalo: sanitetsko vozilo, lekari u uniformama, drvena ambulanta u funkciji. Ono što nije funkcionisalo je zakon.
Pokret MERI je reagovao odmah:
Aktivisti Pokreta su 20. juna fotografisali ekipe Zavoda na terenu, dokumentovali prisustvo sanitetskog vozila, uniforme i ambulantne postavke. Ove slike predstavljaju ključni dokaz o izvršavanju usluge bez zakonskog osnova.
Aktivisti će i u narednom periodu nastaviti sa terenskim nadzorom i dokumentovanjem svake protivzakonite aktivnosti Zavoda – jer je građanski nadzor poslednja linija odbrane kada institucije ćute.
Kako je moguće da javna služba radi bez ugovora?
Takođe, Pokret MERI je putem internih kanala došao do rasporeda Zavoda koji je jasno pokazao da se angažuju ekipe iz redovnog sistema hitne pomoći. Drugim rečima: dok su dežurni na Adi, broj ekipa koje obavljaju stvarne urgentne intervencije po Beogradu i u Zavodu se smanjuje.
To nije zanemarljivo. Jer znamo da više od 80% poziva na broj 194 nikada ne rezultira izlaskom ekipe na teren. Razlog? Nedostatak raspoloživih ekipa. Ali samo za pozive građana, dok za komercijalne usluge izgleda uvek postoji dovoljan broj.
Dokumentacija ne laže
U rukama imamo:
- Overeni raspored rada Zavoda, potpisan 19. juna,
- Fotografije sa lica mesta snimljene 20. juna,
- Javni poziv JP “Ada Ciganlija” koji nedvosmisleno navodi da se ponude otvaraju 24. juna,
Dakle:
- Neko je naložio angažovanje ekipa unapred,
- Neko je koristio opremu i sredstva iz budžeta,
- I neko se ponaša kao da su zakon i procedura stvar dobre volje, a ne obaveze.
Tehnička specifikacija uz javni poziv jasno predviđa tačan broj ekipa, vozila i osoblja angažovanih svakog dana tokom juna, jula i avgusta. Ovaj opis se u potpunosti poklapa sa ekipama koje su već raspoređene na Adi pre završetka tendera — što dodatno potvrđuje da ovo nije slučajnost, već unapred isplanirano postupanje mimo zakona.
Ovo nije prvi put. Ovo je pravilo.
Godinama unazad dokumentujemo identične prakse:
- Fiktivne nabavke,
- Unapred dogovoreni angažmani,
- I sistemsko izbegavanje odgovornosti.
Institucije uglavnom ćute. Nadležni se ne oglašavaju. A građani sve češće ostaju bez osnovne zdravstvene zaštite.
Zakon je jasan. Samo se ne primenjuje.
Zakon o javnim nabavkama jasno propisuje: usluga ne može biti izvršena pre zaključenja ugovora. Zdravstvene ustanove ne mogu van sistema, osim ako to nije posebno regulisano. Budžetska sredstva ne mogu se trošiti van ugovornih obaveza.
Ali u praksi, Zakon služi samo kao dekor.
Kada zakoni ne važe, ljudi umiru
Jer dok ekipe dežuraju na Adi — mimo zakona i bez ugovora — hiljade građana ostaju bez pomoći. Samo u Beogradu, prema podacima iz zvanične pritužbe Pokreta MERI Zaštitniku građana, više od 80% poziva na broj 194 se ne završava izlaskom ekipe.
A posledice nisu samo brojke. Posledice imaju imena:
- M.B. iz Beograda – preminula jer dispečer “nije procenio” da su simptomi urgentni.
- N.U., devetogodišnja devojčica – preminula jer je porodici rečeno da je sama vozi u bolnicu.
- M.S. – moždani udar. Nije dobio pomoć. Spušten je u ćebetu niz stepenice. Preživeo je, ali uz trajne posledice.
Sve ove tragedije imaju zajednički uzrok: pravni vakuum koji Ministarstvo zdravlja uporno održava, odbijajući da donese pravilnik koji bi definisao kada, kako i zašto ekipa izlazi — a kada (ne) sme da odbije izlazak.
Podsetnik: ćutanje institucija je saučesništvo
Pokret „Pravo na život – MERI“ je još u martu 2025. podneo zvaničnu pritužbu Zaštitniku građana, dokumentujući slučajeve u kojima je povređeno pravo na život, kao i pravo na pristup hitnoj pomoći. Uz pritužbu je dostavljeno preko 100 stranica dokaza, uključujući medicinsku dokumentaciju, izjave građana i pravnu analizu.
Do dana današnjeg – Zaštitnik građana ćuti.
Time ne samo da krši Zakon o Zaštitniku građana, već i aktivno saučestvuje u normalizaciji bezakonja.
Pitamo se:
- Kako je Zavod znao da će dobiti posao pre otvaranja ponuda?
- Ko raspoređuje ekipe dok tender još traje?
- I šta je sledeće što će se unapred “znati”?
Pokret “Pravo na život – MERI” nastavlja da dokumentuje, objavljuje i traži odgovornost. Jer hitna pomoć nije privatna firma. I zakon nije opcija.
Ako smatrate da hitna pomoć ne sme biti privilegija — podelite ovaj tekst. Pomozite nam da zakon važi za sve.
