ODGOVOR DR. BOGDANU ŽIVANOVIĆU

Vaše javno priznanje skida svaku dilemu

Poštovani gospodine Živanoviću,

Na konferenciji za medije održanoj 08. septembra 2025. godine, pokušali ste da diskreditujete Pokret MERI i dovedete u pitanje našu doslednost. Zbunilo Vas je kako možemo istovremeno tužiti Zavod zbog smrti Merite Bekirovski i braniti zaposlene kojima ste uručili otkaz. Postavili ste javno pitanje, citiram:

„jel imaju pravo na život ti ljudi ili oni nemaju pravo na život zato što su pripadnici neke političke partije“

Vašim javnim istupom, međutim, ne samo da ste dali odgovor na sopstveno pitanje i dokazali našu doslednost u stavovima, već ste pružili i javno priznanje o sistemskom kršenju zakona, procedura i osnovnih načela jednakosti u pružanju zdravstvene zaštite, a protiv čega se već pet godina borimo.

Naša doslednost je apsolutna i jednostavna. Upravo zato što svaki život jednako vredi, insistiramo na pravilima, protokolima i bezbednosti, bez izuzetaka i bez politike. Vaše reči ne osporavaju naš stav, one ga dokazuju. Sistem u kom lični poziv nadjača protokol nije sistem jednakih pravila.

1. Pravni vakuum kao temelj za manipulaciju službom

Pre nego što se osvrnemo na Vaše postupke, neophodno je istaći da je Vaše ponašanje direktna posledica pravnog vakuuma koji je nastao višegodišnjim propustom Ministarstva zdravlja da donese ključni podzakonski akt. Zakon o zdravstvenoj zaštiti u članu 83. stav 4. izričito nalaže da “Ministar propisuje način i organizaciju obavljanja zdravstvene delatnosti hitne medicinske pomoći”. Ovaj propis, koji se ne donosi već više od pet godina, ostavio je prostor za arbitrarno, netransparentno i manipulativno upravljanje službom hitne pomoći. Upravo u takvom vakuumu, pojedinci poput Vas dobijaju mogućnost da uspostavljaju paralelne, privatne sisteme, što ste Vi, kako ćemo ukazati, i učinili.

2. Javno priznanje postojanja paralelnog, privatnog sistema

Sopstvenim rečima potvrdili ste upravo jedan od segmenata na koji već godinama upozoravam. Postoji paralelni, privatni lanac komandovanja koji zaobilazi zvanični broj 194 i stručnu trijažu. Ne radi se o lapsusu, već o opisu mehanizma:

• „to je tako decenijama unazad“ — normalizujete praksu koja obesmišljava zvanični sistem.
• „nije da zovu samo mene, zovu sve naše zaposlene“ — priznajete da je praksa masovna, ne izolovana.
• „mini dispečerski centar moj“ — samodeklarišete paralelni dispečerski kanal.
• „pa onda zovem dispečera i kažem… za četvrtog pacijenta“ — direktno utičete na redosled postupanja i raspoređivanje timova van trijaže.
• „mi ćemo ako nekog znamo pozvati tog, a nećemo pozvati 194“ — selektivno dajete prednost „vezama“, a ne zvaničnoj proceduri.

Ovo nije „briga za građane na jednak način“ — ovo je privatizacija javne službe. Posledice su teške i sistemske:

1. Obesmišljava se 194 i lanac komandovanja — odluke ne nastaju u sistemu, već na privatnim linijama.
2. Nema revizibilnosti — pozivi i uputstva van 194 ne ostavljaju proverljiv trag u logovima/audio zapisima.
3. Pada jednakost pristupa — „ko ima vezu“ postaje vidljiviji i „hitniji“ od onoga ko zove 194.
4. Raste rizik pogrešnog prioritizovanja — paralelni kanal može da skrene tim sa pacijenta većeg stepena urgentnosti.

Zato ovo nije pitanje „stila upravljanja“, već suštinsko urušavanje protokola, trijaže i načela jednakosti — temeljnih garancija da svaki život u praksi zaista bude jednako vredan.

3. Javno priznanje o kršenju zakona i zloupotrebi položaja

Vaše javno priznanje, direktore Živanoviću, nije samo potvrdilo naše sumnje, već je i precizno definisalo način na koji kršite zakon i zloupotrebljavate položaj.

• Prvo, prekoračili ste ovlašćenja. Kada ste izjavili da imate “mini dispečerski centar moj”, Vi ste priznali da ste prekršili temeljni akt Vaše ustanove – Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova. Taj dokument, koji ste dužni da sprovodite, jasno definiše da Vi, kao direktor, nemate operativna ovlašćenja da izdajete naloge ekipama. Ta nadležnost je isključivo poverena “rukovodiocu odeljenja za prijem, trijažu i distribuciju poziva 194”.
  

• Drugo, Vaše postupanje, koje proističe iz tog prekoračenja ovlašćenja, direktno vodi u diskriminaciju. Kada kažete “mi ćemo ako nekog znamo pozvati tog, a nećemo pozvati 194”, Vi priznajete da omogućavate prvenstvo onima koji Vas lično poznaju. Time direktno kršite član 17. Zakona o zabrani diskriminacije i član 21. (Načelo pravičnosti) Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

• Treće, opisali ste mehanizam zloupotrebe. Konačno, kada opisujete kako koristite svoj položaj da vršite pritisak na dispečere – “Pa onda zovem dispečera i kažem…” – Vi zapravo opisujete mehanizam zloupotrebe. Time ste javno potvrdili postojanje osnovane sumnje da ste izvršili krivično delo Zloupotreba službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika, jer ste iskorišćavanjem svog položaja pribavili korist drugom i teže povredili prava drugih.

4. Javno priznanje o naređenju da se ne vode lekarski izveštaji

Na konferenciji za medije od 25. avgusta 2025. godine, priznali ste da ste naredili lekarima da ne pišu lekarske izveštaje. Ovim ste priznali da ste direktno prekršili Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva (konkretno član 5. o obaveznosti i član 18. o vođenju Protokola), kao i Zakon o pravima pacijenata. Ovakvim naređenjem ne samo da ste postupili nezakonito, već ste i onemogućili bilo kakvu naknadnu proveru medicinske opravdanosti Vaših “privatnih” poziva i potencijalno prikrili dokaze o nesavesnom postupanju.

5. Odbijanje nezakonitog naloga nije odbijanje pružanja pomoći

Odbijanje zaposlenog da uđe u partijsku prostoriju usred sukoba, bez procene i obezbeđenja bezbednosti i mimo dispečerske procedure, nije odbijanje pružanja pomoći. To je odbijanje izvršenja nezakonitog i trostruko neovlašćenog usmenog naloga.

• Prvo, neovlašćenog jer ga izdajete Vi, iako Vam sopstveni Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova ne daje operativna, već isključivo strateška ovlašćenja.

• Drugo, neovlašćenog jer ga izdajete dok ste na godišnjem odmoru, u trenutku kada ste, po sili Zakona o radu, pravno odsutni sa svoje funkcije.

• Treće, neovlašćenog jer ste time zaobišli i obesmislili svog pomoćnika, koji je, prema članu 17. Statuta Vaše ustanove, bio jedini ovlašćen da rukovodi u Vašem odsustvu.

Stoga, nalog sa Vašeg privatnog broja nije bio nalog službe. To je bio privatni aranžman osobe koja u tom trenutku nije ni smela da rukovodi. Medicina nije improvizacija na privatni poziv, medicina je protokol, trijaža i bezbednost. “Nalog” sa privatnog broja, izdat od strane neovlašćenog lica nije nalog službe, već privatni aranžman koji ugrožava i zaposlene i pacijente.

6. Sistem dvostrukih pravila: kada „protokol“ ne štiti život, već sistem

Posebno je pogubna logika koju promovišete. Reč „protokol“ ne služi zaštiti života, već odbrani od odgovornosti. Vaše tumačenje ima dva lica, u zavisnosti od toga ko traži pomoć.

Lice prvo – „protokol“ za građane koji zovu 194.
Kada pacijenti, poput Merite Bekirovski, preminu jer ekipa nije poslata ili je poslata tek nakon više poziva, javnosti se saopštava da je „sve bilo po protokolu“. Podsećamo da ste, iako niste na listi stručnih nadzornika, nastupali kao „stručni nadzor“ u tom predmetu i tvrdili da je „sve u skladu sa doktrinarnim stavovima“, iako akt koji te stavove utvrđuje ne postoji.
Isti obrazac vidi se i u slučaju prebijene studentkinje u Novom Sadu (28. januar 2025.). Posle poziva na 194, ekipa stiže za 48 minuta, a zvanično obrazloženje stiže četiri meseca kasnije — „treći red hitnosti“ i „sve po protokolu“.

Lice drugo – nestanak „protokola“ za „povezane“.
Kada 13. avgusta 2025. stigne privatni poziv, „protokol“ nestaje. Po sopstvenom priznanju aktivirate „mini dispečerski centar“, zaobilazite procedure i sistem 194 i lično inicirate slanje ekipe u partijske prostorije usred sukoba, bez trijaže, procene bezbednosti, i uz potpuno zaobilaženje jasno uspostavljenog lanca komandovanja, koji je definisan upravo Vašim internim aktima.

Stoga, jasna pitanja:

1. Koji sistem pravila važi u Zavodu? Spori, birokratski „po protokolu“ za građane koji zovu 194, ili brzi, privatni „preko veze“ za Vaše poznanike?
2. Po kojim medicinskim kriterijumima je žrtva fizičkog nasilja „treći red hitnosti“, dok Vaš privatni poziv postaje apsolutni prioritet van trijaže?
3. Da li pravo na hitnu pomoć i vrednost života zavise od toga da li građanin ima Vaš broj telefona?

Ovo nije zaštita života. To je mehanizam kojim se maskira odgovornost i vrši pritisak na operativu — uz direktan rizik da oni koji stvarno trpe najviši stepen urgentnosti ostanu u drugom planu.

Naša doslednost je, dakle, apsolutna. Borimo se protiv sistema u kojem lične veze odlučuju o životu i smrti. Borimo se protiv sistema u kojem je Merita Bekirovski umrla jer nije imala “vezu”, i borimo se za sve kojma ovakav sistem smeta, nevezano da li su pacijenti ili zdravstveni radnici. To su dve strane iste medalje, tragične posledice sistema koji ste Vi, prema sopstvenom priznanju, uspostavili i kojim rukovodite, a koji je omogućen nečinjenjem nadležnog Ministarstva.

Naše stanovište je jasno. Niti branimo nepružanje pomoći, niti prihvatamo privatizaciju javne službe. Branimo jedno jedino pravilo koje štiti sve, da se pomoć pruža po utvrđenim protokolima, jednako i bez straha, a odgovornost utvrđuje činjenicama koje su proverljive, ne konferencijama za medije kada su u pitanju zaposleni, i nepostojećim “protokolima i doktrinarnim stavovima” kada su u pitanju pacijenti.

Svaki život jednako vredi samo ako su pravila jednaka za sve. Sistem 194, a ne “mini dispečerski centri”. Protokol i bezbednost, a ne privatni pozivi i politički pritisci.

POZIV NA INSTITUCIONALNU REAKCIJU
Pozivamo ministra zdravlja, Zaštitnika građana (ombudsmana), Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti i nadležno javno tužilaštvo da bez odlaganja reaguju u okviru svojih nadležnosti povodom navedenih javnih priznanja i praksi koje urušavaju jednakost građana pred zdravstvenim sistemom.

S poštovanjem,

Dejan Zejnula
Predsednik
Pokret “Pravo na život – Meri”