Zbog sistemske zloupotrebe kadra, resursa i nenamenskog trošenja javnih sredstava
Pravni tim Pokreta Pravo na život – MERI danas je podneo zvaničan zahtev Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za hitnu i sveobuhvatnu kontrolu poslovanja Zavoda za urgentnu medicinu Beograd u periodu 01.01–01.09.2025. godine.
Zahtev je podnet na osnovu opsežne analize koju je naš tim sproveo, a koja pokazuje sistemsko kršenje zakona, ugovornih obaveza i grubu zloupotrebu kadra i opreme koji se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Kompletan tekst podnetog zahteva možete pročitati ovde:
Na samom početku važno je pojasniti razliku između dva vrste računa preko kojih Zavod za urgentnu medicinu Beograd posluje.
“Budžetski račun“ 840-0000000619661-53 je račun na koji zdravstvena ustanova prima sredstva koja joj obezbeđuje RFZO ili budžet Republike Srbije za obavljanje svoje osnovne, zakonom definisane delatnosti.
Iz ovog računa finansiraju se plate lekara, tehničara i vozača, rad sanitet vozila, gorivo, oprema, potrošni materijal i sve aktivnosti koje predstavljaju javnu službu dostupnu građanima.
Nasuprot tome, „račun sopstvenih sredstava“ 840-0000000619667-35 predstavlja račun na koji ustanova uplaćuje prihode koje ostvari sama, van okvira javnog finansiranja. To su sredstva dobijena:
- pružanjem komercijalnih usluga (npr. dežurstva na manifestacijama),
- naplatom sanitetskih prevoza koji nisu pokriveni osiguranjem,
- prihodima od ugovora sa trećim licima,
- donacijama i drugim izvorima koji nisu RFZO.
Upravo razlika između ova dva računa je ključna:
troškovi rada ekipa padaju na budžetski račun (RFZO), dok se sav prihod od komercijalnih poslova sliva na račun sopstvenih sredstava Zavoda — što znači da je komercijalni prihod praktično 100% profit Zavoda, ostvaren javnim resursima.
Ovaj odnos stoji u osnovi svih daljih nepravilnosti koje Pokret MERI dokumentuje u nastavku.
ŠTA SMO OTKRILI?
Dokumenti i finansijski podaci koje smo prikupili pokazuju sledeće:
1. Zavod je za 8 meseci izvršio 3.544,5 sati komercijalnog angažovanja
➡ To je kapacitet više od jedne godine rada jedne lekarske ekipe.
➡ Prosečno — građanima Beograda je svakog dana bilo oduzeto oko 14,6 sati hitne pomoći, što je ekvivalent jedne cele ekipe dnevno.
Dok grad ima samo 23–25 ekipa umesto zakonom propisanih 46, Zavod je istovremeno:
- slao ekipe na privatne manifestacije,
- sportske utakmice,
- festivale,
- koncerte,
- sajmove,
- filmska snimanja,
- i velike komercijalne ugovore kao što je dežurstvo na Adi Ciganliji.
2. Prihodovano je 16.576.005 RSD bez PDV-a (19.891.206 RSD sa PDV-om)
Sav ovaj novac uplaćen je na račun sopstvenih sredstava Zavoda, dok su:
- plate,
- doprinosi,
- vozači,
- medicinski tehničari,
- lekari,
- saniteti,
- gorivo,
- oprema
finansirani sredstvima RFZO-a — odnosno novcem svih osiguranika.
Drugim rečima:
Građani finansiraju troškove, Zavod zadržava prihod.
3. Ne postoji nikakav „višak kapaciteta“ – naprotiv, Zavod radi sa gotovo 50% manjka
Prema zvaničnom dokumentu Ministarstva zdravlja:
- Zavod mora imati 46 ekipa po smeni, odnosno 230 ekipa ukupno (5 smena).
- U stvarnosti ima 23–25 ekipa po smeni, što je manjak od 45–50%.
Istovremeno:
- najmanje 21 lekar, 24 vozača i 40 tehničara ima zabranu rada na terenu zbog nalaza medicine rada,
- Zavod objektivno ne može da ispuni normative za obavljanje urgentne medicinske delatnosti,
- a ipak preusmerava operativni kadar u komercijalne aktivnosti.
To direktno krši:
- član 190. Zakona o zdravstvenom osiguranju (komercijala samo ako postoji višak kapaciteta),
- član 204. Zakona o zdravstvenom osiguranju (prioritet RFZO-u),
- član 11. Pravilnika o ugovaranju (hitne službe moraju najpre ispuniti obaveze prema RFZO-u),
- član 60. Zakona o zdravstvenoj zaštiti (dopunski rad ne može biti u toku redovnog radnog vremena).
4. Neekonomičnost i nelojalna konkurencija: Zavod angažuje ogromne resurse, a prihod je 100% profit samo zato što troškove plaća RFZO
Tokom dela juna, celog jula i avgusta, Zavod je svakog dana izdvajao:
- 3 lekara,
- 4 tehničara,
- 2 vozača,
- 2 sanitet vozila
i preusmeravao ih na komercijalno dežurstvo na Adi Ciganliji.
Zbog smenskog rada, ovo u praksi znači mesečno:
- 6 lekara,
- 8 tehničara,
- 4 vozača
manje za građane Beograda.
Za 68 dana dežurstva Zavod je prihodovao:
4.999.360 dinara, odnosno 73.520 dinara dnevno.
Da Zavod sam plaća troškove rada ekipa, minimalni trošak bi bio:
4.263.094,08 dinara
(računato u najpovoljnijem scenariju — samo doktori medicine, bez specijalista).
Sa realnim troškovima (specijalisti, logistika, gorivo, zamene), Zavodu bi ostajalo oko:
≈ 10.000 dinara dnevno zarade.
Međutim, pošto RFZO finansira celokupni rad, Zavod tih 73.520 dinara dnevno ostvaruje kao:
100% čistu dobit.
To znači:
Zavod ostvaruje profit zahvaljujući tuđem trošku, dok građani svakog dana ostaju bez lekara, tehničara i vozila za hitne intervencije.
Ova praksa predstavlja i ozbiljan oblik nelojalne konkurencije privatnim medicinskim službama, koje sve troškove snose same — dok Zavod na tržištu posluje sa subvencijom RFZO-a.
Ugovor sa JP „Ada Ciganlija“ jasno navodi da su istovremeno angažovane:
- jedna terenska ekipa (lekar, tehničar, vozač),
- dve ambulantne ekipe (lekar + tehničar),
- jedna transportna ekipa (tehničar + vozač).
Dakle: četiri ekipe dnevno tokom 68 dana.
5. Nenamensko trošenje javnih sredstava
Analiza finansijskih tokova je pokazala:
➡ isplate plata sa budžetskog (RFZO) računa za kadrove koji su radili komercijalne poslove,
➡ uplatu svih prihoda od komercijale na sopstvena sredstva Zavoda,
➡ prenose novca sa budžetskog na sopstveni račun bez jasnog osnova (npr. „sudska rešenja“, „diciplinske kazne“),
➡ obratne transfere bez akta RFZO-a.
Ovo predstavlja:
- kršenje Zakona o budžetskom sistemu,
- nenamensko korišćenje sredstava RFZO-a,
- osnov sumnje za pokretanje prekršajnih i krivičnih postupaka.
Fakture za komercijalna angažovanja Zavoda – januar–avgust 2025.
Kako bi javnost imala potpun i transparentan uvid u obim komercijalnih aktivnosti Zavoda za urgentnu medicinu Beograd, Pokret MERI objavljuje kompletan set faktura izdatih u periodu 1. januara do 1. septembra 2025. godine.
Ove fakture predstavljaju zvaničnu evidenciju komercijalnih angažovanja Zavoda.
Ukupan prihod po osnovu ovih faktura iznosi:
16.576.005 dinara bez PDV-a
19.891.206 dinara sa PDV-om
Ovaj prihod je u celosti uplaćen na račun sopstvenih sredstava Zavoda, dok je rad kadra i vozila korišćenih za realizaciju ovih usluga finansiran isključivo iz sredstava RFZO-a.
Važno je naglasiti da komercijalni prihodi prikazani kroz fakture u ovom periodu nisu jedini, već da je Zavod u prvih osam meseci 2025. godine na račun sopstvenih sredstava ukupno prihodovao čak 28.420.611,11 dinara. U sistemu u kojem građani finansiraju troškove rada, a Zavod prisvaja sve komercijalne prihode, nameće se ključno pitanje: da li Zavod za urgentnu medicinu delom funkcioniše kao privatno preduzeće unutar javnog zdravstvenog sistema – i to finansirano novcem građana?
ŠTA JE SUŠTINA PROBLEMA?
Komercijalni angažmani Zavoda nisu samo pitanje finansija ili organizacije.
Oni imaju direktne posledice na živote građana.
Zbog nedostatka ekipa — koji se dodatno produbljuje svakodnevnim preusmeravanjem resursa na komercijalne poslove — dispečeri Zavoda sve češće odbijaju slanje ekipa, pozivajući se na:
- „simptomi ne ukazuju na urgentno stanje“,
- „procena je da ekipa nije potrebna“,
- „nije za hitnu pomoć“.
Međutim:
U sistemu u kojem ne postoje jasni, obavezujući protokoli za prijem i obradu poziva
a broj ekipa je prepolovljen u odnosu na zakonski minimum
„stručna procena“ često služi kao opravdanje za nedostatak kapaciteta — a ne za medicinsku procenu.
Rezultat je ono što građani svakodnevno osećaju:
- zanemarivanje urgentnih simptoma i davanje na značaju sekundarnih
- usmeravanje razgovora sa fokusom na sekundarne simptome kao opravdanje za neizlazak
- pogoršanje stanja pacijenata,
- smrtni ishodi koji su mogli biti sprečeni,
- opasno odlaganje intervencije tamo gde je vreme ključno.
Ovo nije pojedinačni, nego sistemski obrazac.
POZIV NA HITNU REAKCIJU
Na osnovu svih prikupljenih dokaza, Pokret MERI poziva:
✔ RFZO
da hitno obustavi praksu preusmeravanja kadra čije plate finansira na komercijalne aktivnosti Zavoda i da izvrši vanrednu kontrolu svih ugovora, faktura, sati angažovanja i transfere između računa Zavoda.
✔ Ministarstvo zdravlja
da obezbedi primenu propisa koji zahtevaju 46 ekipa po smeni, kao i da uvede obavezujuće protokole za prijem i obradu poziva, čime bi se sprečile zloupotrebe „slobodne stručne procene“.
✔ Tužilaštvo i Državnu revizorskU instituciju
da ispitaju osnov sumnje u nenamensko trošenje sredstava RFZO-a, nelojalnu konkurenciju privatnom sektoru i zloupotrebu javnih resursa.
✔ Odbor za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Republike Srbije, kao i njegovog predsednika dr Muamera Bačevca
da odgovore na zahtev Pokreta MERI kojim je zatražena javna rasprava o radu hitne pomoći, preusmeravanju resursa i posledicama po živote građana.
Iako institucije gotovo svakodnevno govore da je dijalog poželjan i pozivaju na razgovor, na ovu temu — koja se tiče bezbednosti i sigurnosti građana — nijedna institucija nije želela da otvori dijalog, niti da se suoči sa činjenicama koje ugrožavaju javno zdravlje.
Pokret MERI smatra da je vreme da se to promeni.
