Sumnje u javne nabavke Hitne pomoći Beograd: analiza tendera JN 13/25 i pogrešni prioriteti

Pokret “Meri” sa zabrinutošću ukazuje na potencijalne ozbiljne nepravilnosti u postupku javne nabavke JN 13/25 Zavoda za urgentnu medicinu Beograd, koja se odnosi na nabavku dva uređaja za automatsku kompresiju grudnog koša. Detaljna analiza ovog tendera, kao i uvida u stanje ostale medicinske opreme i voznog parka Zavoda, otkriva potencijalno kršenje Zakona o javnim nabavkama, moguću finansijsku štetu od preko 30.000 evra i pogrešno postavljene prioritete koji direktno ugrožavaju efikasnost hitne medicinske pomoći za više od1.300.000 stanovnika koje pokriva samo 23 ekipe Zavoda od propisanih 46.

Vremenski i finansijski kontekst ove javne nabavke dodatno otvara pitanja o načinu na koji su određeni predmet i vrednost nabavke.
Naime, Finansijskim planom Sekretarijata za zdravstvo Grada Beograda za 2025. godinu, usvojenim početkom januara, Zavodu za urgentnu medicinu Beograd su već 03. januara 2025. godine opredeljena sredstva u iznosu od 8.900.000 dinara.

Međutim, Zavod je tek 30. maja 2025. godine, gotovo šest meseci kasnije, uputio obrazloženje za izmenu Plana javnih nabavki, u kojem navodi potrebu za nabavkom dva uređaja za automatsku kompresiju grudnog koša, pri čemu se već u toj fazi navodi konkretan sistem i tip opreme.

Činjenica da je iznos sredstava bio unapred precizno određen, a da se kasnije u potpunosti poklapa sa cenom ugovorenom u postupku javne nabavke, otvara pitanje da li je vrednost i predmet nabavke definisan pre sprovođenja tržišnog istraživanja i postupka javne nabavke, što je suprotno načelima ekonomičnosti, konkurencije i transparentnosti propisanim Zakonom o javnim nabavkama.

1. DISKRIMINATORNE TEHNIČKE SPECIFIKACIJE I KRŠENJE ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA

Analiza je pokazala da je javna nabavka JN 13/25 od samog početka bila postavljena na diskriminatoran način. U prvobitnom javnom pozivu (Javni poziv predmet nabavke je eksplicitno navodio brend “Autopulse plus resuscitation system” bez obaveznog dodatka “ili odgovarajuće”. Iako je ova formalna greška naknadno ispravljena u prečišćenom tekstu javnog poziva i u odgovorima na zahteve za pojašnjenjima, suštinski problem je ostao u tehničkoj specifikaciji.

Tehnička specifikacija je zahtevala “kompresiju kompletnom širinom grudnog koša sa automatskim prilagođavanjem obimu grudnog koša”. Ova karakteristika je, prema dostupnim informacijama, jedinstvena za ZOLL AutoPulse uređaje (LDB – Load Distributing Device tehnologija), čime je efektivno eliminisana konkurencija i favorizovan jedan proizvođač. Naručilac je u odgovorima na zahteve za pojašnjenjima potvrdio da ostaje pri ovom zahtevu, objašnjavajući razliku između LDB uređaja i klipno pokretanih uređaja, navodeći da su LDB uređaji prepoznati od strane ERC-a za specifične situacije.

Ovakvo postupanje može predstavljati kršenje:

• Člana 7. Zakona o javnim nabavkama (ZJN) – Načelo obezbeđivanja konkurencije i zabrane diskriminacije, koje nalaže naručiocu da omogući što je moguće veću konkurenciju i da ne ograničava konkurenciju sa namerom da određene privredne subjekte neopravdano dovede u povoljniji ili nepovoljniji položaj.
• Člana 98. ZJN – Opšta pravila o tehničkim specifikacijama, koja propisuju da tehničke specifikacije moraju svim privrednim subjektima da omoguće jednak pristup i ne smeju neopravdano ograničavati konkurenciju.
• Člana 100. ZJN – Korišćenje tehničkih specifikacija, koji izričito zabranjuje upućivanje na posebnu marku ili izvor, osim u izuzetnim slučajevima kada se predmet nabavke ne može dovoljno precizno opisati, što ovde nije bio slučaj.

2. FINANSIJSKA ŠTETA I NEEKONOMIČNO TROŠENJE JAVNIH SREDSTAVA

Posebno je indikativno da su dodeljena sredstva od strane grada, koja su ujedno predstavljala procenjenu vrednost nabavke od 7.416.666,66 RSD bez PDV-a za dva uređaja (oko 31.700 € po uređaju, preračunato po kursu 1€ = 117,8 RSD), identično poklopila sa ugovorenom cenom sa izabranim ponuđačem. Ovakva podudarnost procenjene i ugovorene vrednosti, naročito kada se uzme u obzir da su sredstva unapred dodeljena iz budžeta grada nerealna je u konkurentnom postupku i snažan je indikator potencijalnog nameštanja tendera, što potenijalno krši načelo ekonomičnosti i efikasnosti iz Člana 6. Zakona o javnim nabavkama, kao i načelo obezbeđivanja konkurencije iz Člana 7. ZJN, jer objektivna procena vrednosti mora biti zasnovana na istraživanju tržišta, a ne na unapred fiksiranim sredstvima koja se poklapaju sa ponudom. Konkurentski uređaji, poput LUCAS 3.1, dostupni su po cenama između 13.000 € i 20.000 € po komadu. To znači da je potencijalna finansijska šteta po javna sredstva najmanje 30.400 € (oko 3.577.000 RSD).

Ovo je potencijalno kršenje Člana 6. ZJN – Načelo ekonomičnosti, efikasnosti i zaštite životne sredine, koje obavezuje naručioca da nabavlja dobra, usluge ili radove odgovarajućeg kvaliteta imajući u vidu svrhu, namenu i vrednost javne nabavke, odnosno ekonomično trošenje javnih sredstava. Odbijanje ponude drugog ponuđača koja je bila cenovno vrlo bliska (7.417.000,00 RSD bez PDV-a), zbog formalnih nedostataka kao što su nedostavljanje menice za ozbiljnost ponude, nepopunjavanje tabele tehničkih specifikacija i nedostavljanje modela ugovora, dodatno pojačava sumnju u regularnost postupka. Ovakvo postupanje je potencijalno u suprotnosti i sa Članom 71. Zakona o budžetskom sistemu, koji propisuje odgovornost rukovodioca za ekonomičnu i efikasnu upotrebu budžetskih aproprijacija.

3. SPORNI ROKOVI ZA ALIMS I CE SERTIFIKATE

Zahtev da se važeće rešenje ALIMS-a o upisu medicinskog sredstva u registar i CE sertifikat dostave tek prilikom potpisivanja ugovora, iako formalno usklađen sa Zakonom o medicinskim sredstvima (Čl. 12, 17, 51, 82), predstavlja značajan rizik za postupak javne nabavke. Ovakav pristup odstupa od duha Člana 119. ZJN, koji nalaže naručiocu da pre donošenja odluke zahteva od ponuđača koji je dostavio ekonomski najpovoljniju ponudu da dostavi dokaze o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor. Odlaganje provere ovih ključnih dokumenata do samog kraja postupka otvara prostor za manipulaciju i potencijalno prihvatanje ponuda koje ne ispunjavaju sve zakonske uslove.

4. KATASTROFALNO STANJE VOZNOG PARKA I DRUGE OPREME – POGREŠNI PRIORITETI

Zavod za urgentnu medicinu Beograd pokriva preko 1.300.000 stanovnika sa prosečno 23 ekipe u smeni. Prema Članu 12. Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe, za ovaj broj stanovnika Zavod bi trebalo da ima 46 ekipa po smeni, što ukazuje na drastičan deficit u kadru i resursima.

Vozni park Zavoda je u kritičnom stanju: 20 neispravnih i 8 rashodovanih vozila, bez obnove od 2022. godine, uz potrebu za 59 funkcionalnih vozila dnevno. Prema Prilogu 3. Pravilnika, za 23 urgentne ekipe potrebno je najmanje 12 reanimobila (vozila tipa A). Nedostatak funkcionalnih vozila direktno ugrožava sposobnost Zavoda da pruži hitnu medicinsku pomoć, što je obaveza definisana Članom 83. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji navodi da Zavod obavlja hitnu medicinsku pomoć “na mestu medicinske hitnosti, u Zavodu za urgentnu medicinu, tokom prevoza obolelih i povređenih… kao i hitan sanitetski prevoz”.

Nabavka dva skupa, specijalizovana uređaja za automatsku kompresiju grudnog koša, u situaciji kada osnovna infrastruktura za njihovu efikasnu upotrebu ne postoji, predstavlja apsolutno pogrešno postavljene prioritete i potencijalno kršenje Člana 6. ZJN o ekonomičnosti i efikasnosti, kao i Člana 26. Zakona o zdravstvenoj zaštiti o načelu efikasnosti zdravstvene zaštite.

Uvidom u “Tabelu 21. Stanje medicinsko-tehničke opreme u ekonomatu zdravstvene operative za period 01.01.2025. – 30.06.2025. godine”, uočavamo sledeće alarmantne nedostatke i neispravnosti, koji bi trebalo da budu daleko veći prioritet od nabavke dva specifična uređaja:

• Aspirator: Od 164 aparata, čak 101 je neispravan (61.6%). Pravilnik zahteva po jedan prenosni aspirator po vozilu. Sa samo 63 funkcionalna, Zavod ima ogroman deficit u ključnoj opremi za održavanje prohodnosti disajnih puteva.
• Manometar: Od 210 aparata, 80 je neispravno (38.1%). Neophodan za merenje vitalnih funkcija i boce sa kiseonikom.
• Ambu – balon: Od 115 aparata, 40 je neispravno (34.8%). Osnovno sredstvo za ručnu ventilaciju.
• Vakuum udlage: Od 143 kompleta, 30 je neispravno (21.0%). Ključno za imobilizaciju povreda.
• Laringoskop: Od 127 aparata, 27 je neispravno (21.2%). Neophodan za intubaciju.
• EKG: Od 76 aparata, 18 je neispravno (23.7%). Osnovni dijagnostički alat za srčane probleme.
• Defibrilator: Od 105 aparata, 4 je neispravno (3.8%). Spasava život u slučaju srčanog zastoja.
• Respirator za asistirano disanje: Od 32 aparata, 6 je neispravno (18.8%). Pravilnik zahteva po jedan transportni ventilator sa NIV opcijom po reanimobilu. Sa samo 26 funkcionalnih za 23 ekipe, Zavod je na minimumu, što je izuzetno zabrinjavajuće.
• Laboratorija za hitnu dijagnostiku u ambulanti: Od 1 aparata, status nije naveden (“/”) što implicira da možda nije u funkciji.
• EHO aparat za dijagnostiku u kolima: Od 3 aparata, status nije naveden (“/”) što implicira da možda nisu u funkciji.
• Mini laboratorija: Od 6 aparata, status nije naveden (“/”) što implicira da možda nisu u funkciji.
• Automatski infuzor: Nema nijednog aparata (0).
• Kapnograf: Nema nijednog aparata (0).
• Kragna za imobilizaciju vrata: Iako je svih 35 kompleta u funkciji, Pravilnik zahteva po 2 kragne po vozilu. Za 23 ekipe, potrebno je najmanje 46 kragni, što znači da Zavod ima nedostatak od 11 kompleta.

Dok se planira nabavka 50 glukomera (od 25 neispravnih) i 50 pulsnih oksimetara (od 20 neispravnih), što je pohvalno, zanemarivanje stotina neispravnih aspiratora, manometara, Ambu-balona, laringoskopa i EKG aparata, kao i potpuno nefunkcionalnih mobilnih laboratorija i EHO aparata, ukazuje na duboko pogrešne prioritete.

Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti ne nalaže nabavku najskuplje opreme, već definiše minimalne funkcionalne karakteristike. Insistiranje na specifičnoj i skupljoj tehnologiji, uz istovremeno zanemarivanje kritičnih nedostataka u voznom parku i osnovnoj medicinskoj opremi, dodatno povećava sumnju da je nabavka bila diskriminatorna i neopravdana.

5. PRAVNE POSLEDICE I POZIV NA ODGOVORNOST
Ovakvo postupanje nosi ozbiljne indicije krivičnih dela i kršenja zakona:

• Zloupotreba službenog položaja (Član 359. Krivičnog zakonika): Službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniće se zatvorom. U ovom slučaju, pribavljena je korist za izabranog pnudjača, a naneta šteta javnim sredstvima u iznosu od najmanje 3.577.000 RSD. Prema stavu 3. člana 359. KZ, ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
• Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom (Član 228. Krivičnog zakonika): Lice koje u naručiocu javne nabavke iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja, ili nevršenjem svoje dužnosti krši zakon ili druge propise o javnim nabavkama i time prouzrokuje štetu javnim sredstvima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
• Član 71. Zakona o budžetskom sistemu: Funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, odgovoran je za zakonitu, namensku, ekonomičnu i efikasnu upotrebu budžetskih aproprijacija.
• Član 103. Zakona o budžetskom sistemu: Predviđa novčane kazne za odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava ukoliko ne poštuje odredbe o izvršenju budžeta, uključujući i one iz člana 71.
• Član 31. stav 1. tačka 2. Zakona o zdravstvenoj zaštiti: Eksplicitno propisuje da zdravstvena ustanova može obavljati delatnost samo ako ima “propisanu dijagnostičku, terapijsku i drugu opremu za bezbedno i savremeno obavljanje zdravstvene delatnosti” .
• Član 35. stav 1. tačka 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti: Predviđa da Ministarstvo može zabraniti obavljanje zdravstvene delatnosti ako ustanova “ne ispunjava propisane uslove u pogledu kadra, opreme, prostorija, lekova i medicinskih sredstava”.
• Član 114. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti: Direktor “organizuje rad i rukovodi procesom rada, predstavlja i zastupa zdravstvenu ustanovu i odgovoran je za zakonitost rada zdravstvene ustanove”.

ZAKLJUČAK I POZIV NA ODGOVORNOST
Ova javna nabavka je budi sumnju u zloupotrebe javnih sredstava i kršenja zakona. Pokret “Meri” poziva nadležne organe da hitno reaguju:

• Pokrenuti detaljnu istragu o javnoj nabavci JN 13/25 i utvrditi odgovornost svih umešanih lica.
• Poništiti ovu javnu nabavku i preispitati sve javne nabavke Zavoda za urgentnu medicinu Beogra.
• Obezbediti transparentnost i poštovanje zakona u svim budućim javnim nabavkama.
• Hitno rešiti problem neispravnog voznog parka i nedostatka osnovne medicinske opreme, jer je to direktno ugrožavanje života i zdravlja građana Beograda.

Nećemo dozvoliti da se novac građana rasipa na nameštene tendere i preskupu opremu, dok se istovremeno zanemaruju osnovne potrebe zdravstvenog sistema. Zdravlje naših građana mora biti prioritet, a ne prilika za bogaćenje pojedinaca!