Ministarstvo zdravlja Republike Srbije objavilo je Nacionalne smernice za postupanje prilikom prijema poziva u hitnim stanjima, dokument koji ima za cilj da standardizuje način procene hitnosti tokom telefonskog prijema poziva u službama hitne medicinske pomoći.
Ovaj dokument predstavlja značajan iskorak u pravcu unapređenja organizacije hitne medicinske pomoći, jer prvi put na nacionalnom nivou uvodi jedinstveni okvir za procenu hitnosti i vođenje razgovora sa pozivaocima u situacijama kada građani traže hitnu medicinsku pomoć.
Zašto su smernice važne
Prijem poziva predstavlja jedan od najkritičnijih trenutaka u lancu zbrinjavanja hitnog medicinskog stanja. Na osnovu informacija koje lekar ili medicinski radnik dobije tokom telefonskog razgovora donosi se odluka o:
- stepenu hitnosti slučaja
- potrebi slanja ekipe hitne medicinske pomoći
- prioritetu intervencije
- davanju saveta pozivaocu do dolaska medicinske ekipe.
Greška u ovoj fazi može dovesti do kašnjenja u pružanju pomoći, što u pojedinim situacijama može imati ozbiljne posledice po zdravlje ili život pacijenta.
Upravo zato razvijeni zdravstveni sistemi već decenijama koriste standardizovane indekse i protokole za procenu hitnosti, koji omogućavaju strukturirano vođenje razgovora i smanjuju rizik od pogrešne procene.
Struktura dokumenta
Nacionalne smernice predviđaju sistem procene koji obuhvata veliki broj različitih kliničkih situacija i simptoma, uključujući:
- nejasne ili nespecifične tegobe
- poremećaje svesti i neurološke ispade
- znake šoknog stanja
- traume
- respiratorne i kardiovaskularne tegobe.
Važna karakteristika smernica jeste da procena nije vezana isključivo za određenu dijagnozu, već se zasniva i na opštem stanju pacijenta i simptomima koji mogu ukazivati na životnu ugroženost, poput kolapsa, naglog pogoršanja stanja, bledila, hladnog znoja ili poremećaja govora.
Na taj način omogućava se prepoznavanje hitnih stanja i u situacijama kada simptomi nisu „tipični“, što predstavlja važan element savremenih sistema trijaže.
Smernice kao standard postupanja
Pokret „Pravo na život – MERI“ pozdravlja donošenje ovog dokumenta i smatra da on predstavlja važan korak ka unapređenju rada hitne medicinske pomoći u Srbiji.
Istovremeno smatramo da je od ključnog značaja da ove smernice ne ostanu samo preporuka, već da postanu obavezujući standard postupanja u radu službi hitne medicinske pomoći.
Jedinstveni i obavezujući protokoli doprinose ujednačenom postupanju u različitim sredinama i smanjuju prostor za proizvoljne procene koje mogu dovesti do pogrešne procene hitnosti.
Izazovi u praktičnoj primeni
Iako smernice predstavljaju kvalitetan stručni dokument, njihova stvarna vrednost zavisi od načina primene u svakodnevnom radu.
Procena hitnosti tokom prijema poziva jedan je od najzahtevnijih segmenata rada hitne medicinske pomoći. U praksi se često dešava da se tokom telefonskog razgovora simptomi interpretiraju kroz jedan dominantni problem.
Ukoliko se slučaj prerano klasifikuje kao stomačni problem, uznemirenost ili nespecifična tegoba, a pritom se ne prepoznaju istovremeno prisutni znaci poput kolapsa, šoka ili neurološkog ispada, postoji realan rizik da se i kvalitetan protokol primeni pogrešno.
Zbog toga je pravilna primena smernica u velikoj meri povezana sa nivoom obučenosti lekara i medicinskog osoblja koji rade na prijemu poziva.
Potreba za kontinuiranom obukom
Uvođenje smernica mora biti praćeno sistematskom edukacijom i obukom zaposlenih koji rade na prijemu poziva.
To podrazumeva:
- stručno osposobljavanje za rad sa smernicama
- simulacione treninge za procenu hitnih stanja tokom telefonskog razgovora
- redovne provere znanja i evaluaciju primene protokola.
Bez ovakvog pristupa postoji rizik da i kvalitetno izrađen dokument ne ostvari očekivane rezultate u praksi.
Edukacija građana kao važan deo sistema hitne medicinske pomoći
Efikasnost sistema hitne medicinske pomoći ne zavisi isključivo od organizacije rada zdravstvenih ustanova i stručnosti medicinskog osoblja. Važnu ulogu ima i nivo informisanosti građana o tome kada i na koji način treba potražiti hitnu medicinsku pomoć.
U razvijenim zdravstvenim sistemima kontinuirano se sprovode javne kampanje koje građanima pomažu da prepoznaju rane znakove životno ugrožavajućih stanja, poput moždanog udara, infarkta ili šoknog stanja, kao i da nauče kako da jasno i precizno opišu stanje pacijenta tokom poziva hitnoj pomoći.
Takve kampanje doprinose bržem prepoznavanju hitnih stanja i olakšavaju rad dispečera i lekara na prijemu poziva, jer omogućavaju da se tokom telefonskog razgovora dobiju jasnije i relevantnije informacije.
Zbog toga smatramo da bi, paralelno sa uvođenjem nacionalnih smernica i obukom medicinskog osoblja, trebalo razviti i sistematsku kampanju informisanja i edukacije stanovništva o:
- prepoznavanju početnih znakova hitnih medicinskih stanja
- situacijama u kojima je potrebno pozvati hitnu pomoć
- načinu komunikacije tokom poziva.
Takav pristup doprineo bi efikasnijem funkcionisanju sistema hitne medicinske pomoći i boljoj zaštiti života i zdravlja građana.
Uloga civilnog društva
O potrebi unapređenja sistema hitne medicinske pomoći u Srbiji govori se već više od dve decenije. Međutim, tek nakon osnivanja Pokreta „Pravo na život – MERI“ i početka sistematskog ukazivanja na probleme u funkcionisanju hitne pomoći ova pitanja su ponovo otvorena u javnosti i pred institucijama.
Kontinuirani rad pokreta, javne inicijative i komunikacija sa institucijama doprineli su da se započne proces normativnog uređenja ove oblasti, koji je najpre rezultirao donošenjem pravilnika o organizaciji rada hitne medicinske pomoći, a sada i izradom nacionalnih smernica.
Dalji koraci
Donošenje nacionalnih smernica predstavlja važan korak, ali i početak procesa unapređenja sistema.
Sledeći koraci trebalo bi da obuhvate:
- formalno uvođenje smernica kao obavezujućeg standarda rada
- organizovanje kontinuirane obuke za lekare i medicinsko osoblje na prijemu poziva
- praćenje primene smernica u praksi i njihovo periodično unapređenje.
Pokret „Pravo na život – MERI“ nastaviće da prati implementaciju novih pravila i da kroz konstruktivan dijalog sa institucijama i stručnom javnošću doprinosi unapređenju sistema hitne medicinske pomoći u Srbiji.
U sistemu hitne medicinske pomoći vreme često znači razliku između života i smrti. Upravo zato je pravilna i pravovremena procena tokom prijema poziva od presudnog značaja za zaštitu života i zdravlja građana.
