Urgentna reforma hitne pomoći: Ključan korak za spasavanje ugroženih života u Srbiji
Poslednjih četiri godine, Pokret Meri se neumorno zalaže za rešavanje ključnih problema u sistemu hitne medicinske pomoći u Srbiji. Naš cilj je jasan – osigurati da svaki građanin, bez obzira na lokaciju ili finansijske mogućnosti, ima pristup pravovremenoj i kvalitetnoj medicinskoj nezi. Naša analiza rada zavoda za urgentnu medicinu Beograd, koja je privukla veliku pažnju, identifikovala je brojne nedostatke i nepravilnosti koje ozbiljno ugrožavaju živote građana.
Neophodna inicijativa za promene
Inicijativa poverenice za zaštitu ravnopravnosti, koja poziva na izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti ili donošenje posebnog propisa koji bi regulisao rad službi hitne pomoći, ključan je korak ka rešavanju ovih problema. Ova inicijativa se oslanja i na našu analizu, čime je prepoznat naš doprinos u borbi za poboljšanje zdravstvenog sistema na čemu smo posebno ponosni.
Poverenica je posebno istakla nepravdu prema građanima u manjim sredinama, koji su često diskriminisani zbog nedostatka adekvatne hitne medicinske pomoći. Ovo je problem koji smo u Pokretu “Meri” naglašavali od samog početka – neophodno je osigurati jednak pristup zdravstvenoj zaštiti za sve.
Zloupotreba sistema i ugroženi životi
Nažalost, u pojedinim službama i zavodima, nedostatak zakonske regulative i jasnih protokola direktno se zloupotrebljava, čime se ugrožavaju životi građana. Pojedini rukovodioci često stavljaju profit ispred javnog interesa, jer se resursi hitne pomoći preusmeravaju na komercijalne aktivnosti, poput dežurstava na manifestacijama i događajima, umesto da budu dostupni za hitne intervencije. Ovakav pristup je neprihvatljiv i zahteva hitnu reformu.
Nedostatak ekipa i opasnost po građane
Prema važećem Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti, Zavod za hitnu pomoć mora imati jedan tim na svakih 6.000 stanovnika. Iako bi ovo za Beograd značilo minimum 267 timova, realnost je daleko od tih normi – Beograd raspolaže sa svega 125 timova, koji su raspoređeni u pet smena. Ovaj ozbiljan manjak dodatno ugrožava živote građana, ali problem nije ograničen samo na Beograd.
Mnoge opštine širom Srbije, posebno u ruralnim sredinama, nemaju ni mogućnost osnivanja službe hitne pomoći jer zakon ne predviđa jasne obaveze i resurse za manje zajednice. Ove opštine često nemaju dovoljno resursa, ni opreme, ni osoblja da adekvatno organizuju hitnu medicinsku pomoć. Ovo rezultira time da građani iz tih područja moraju čekati na pomoć iz smena pripravnosti, što drastično produžava vreme odgovora i povećava rizik od fatalnih ishoda.
U brojnim slučajevima, zbog nedostatka ekipa na raspolaganju, građanima se često daje savet da sačekaju ili da ponovo pozovu hitnu pomoć ako se stanje pogorša. Ovakav nedostatak brzog odgovora posebno je kritičan u hitnim situacijama, gde svaki minut može značiti razliku između života i smrti. Situacija je naročito alarmantna kada se u obzir uzme nepostojanje jasnih i obavezujućih protokola pa se odluka o izlasku ekipe oslanja na iskustvo i intuiciju lekara kojji prima poziv.
Ova neravnoteža u dostupnosti hitne pomoći jasno ukazuje na potrebu za hitnom reformom zakona. Potrebno je uvesti jedinstvene, jasno definisane protokole i kriterijume na nivou cele Srbije, kako bi svi građani, bez obzira gde žive, imali jednaku šansu za pravovremenu i kvalitetnu medicinsku negu. Procena hitnosti mora biti zasnovana na objektivnim kriterijumima, a ne na intuiciji, čime bi se osigurala pravičnost i efikasnost u pružanju usluga.
Budući koraci za spasavanje života
Pokret “Meri” prepoznaje značaj ovih problema i nastavlja da se bori za bolji i efikasniji rad hitne pomoći. Hitna reforma je neophodna da bi se građanima obezbedila pravovremena i kvalitetna medicinska nega, a svaki izgubljeni minut u hitnim situacijama može značiti razliku između života i smrti.
Naš zahtev je jasan: hitna pomoć mora biti organizovana na način koji osigurava pravo svih građana na brzu i efikasnu medicinsku pomoć, bez izuzetaka. Hitna intervencija države je neophodna, a ključno je i pravno regulisati rad hitne pomoći kroz jasne i obavezujuće protokole, kako bi se osigurala doslednost i kvalitet usluga.
