Kako je moguće da se više od 1.000 jedinica arhivske građe, koja čuva ključne podatke o finansijama, administraciji i medicinskim uslugama Zavoda za urgentnu medicinu Beograd, uništi u jednoj poplavi?
Dana 7. avgusta 2023. godine, Zavod za urgentnu medicinu Beograd suočio se s velikim gubitkom. Prema zvaničnim informacijama, obilne padavine tokom vikenda 5. i 6. avgusta dovele su do prokišnjavanja krova i poplave u kancelarijskim prostorima Zavoda. Incident, zabeležen rano ujutru, prouzrokovao je značajnu štetu – uništeno je 1.189 arhivskih jedinica, uključujući dokumentaciju od ključne važnosti za funkcionisanje Zavoda.
Službenu belešku broj 7045 od 7. avgusta 2023. godine potpisuje načelnik službe tehničke podrške, koji u njoj navodi:
Poplava je zahvatila 10 kancelarija, restoran i hodnik, uništavajući računovodstveni server, računare, monitore i štampače, kao i veliku količinu arhivske građe. Dokumentacija koja je uništena obuhvata administrativne, finansijske i medicinske podatke za period od 2011. do 2021. godine – od putnih naloga i računovodstvenih evidencija do medicinskih protokola i izveštaja sa terena.
Uništena dokumentacija uključuje:
- 233 registratora,
- 46 protokola i knjiga,
- 548 svežnjeva izveštaja sa terena,
- 15 načelničkih knjiga,
- i druge ključne dokumente koji su neprocenjivi za operativni rad i kontrolu troškova Zavoda.
Ukupno je trajno uništeno 1.189 arhivskih jedinica, što obuhvata 118,9 dužnih metara dokumentacije. Prema proceni, ovo uništenje predstavlja stotine hiljada dokumenata ključnih za rad Zavoda.
Prema prijavi štete osiguravajućoj kući DDOR, Zavod je procenio ukupnu materijalnu štetu na tri miliona dinara, navodeći da je posle oluje i naknadnih padavina došlo do curenja vode kroz plafon u 10 kancelarija, restoranu I hodniku, kao I da je tom prilikom oštećena sledeća oprema: Računovodstveni server, tri kompjutera, dva monitora I tri štampača.
Zakonske i proceduralne obaveze
U ovakvim situacijama, Zavod je, prema zakonskim i proceduralnim obavezama, morao da preduzme niz koraka kako bi osigurao pravilno upravljanje incidentom i zaštitu imovine. Ovo uključuje prijavu štete svim relevantnim institucijama, uključujući:
- Ministarstvo zdravlja
Ministarstvo zdravlja, kao resorno telo, trebalo je da bude odmah obavešteno o incidentu zbog potencijalno ozbiljnog gubitka koji može uticati na pružanje zdravstvenih usluga i funkcionisanje Zavoda. - Upravni odbor
Kao telo odgovorno za nadzor rada Zavoda, Upravni odbor je trebalo da donese hitne mere za sanaciju štete i kontrolu posledica. - Arhiv Srbije
S obzirom na to da je uništeno 1.189 arhivskih jedinica, Zavod je morao obavestiti Arhiv Srbije u skladu sa zakonskim obavezama zaštite arhivske građe. - Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Zbog uništenja osetljive medicinske dokumentacije, Poverenik je morao biti obavešten kako bi se osigurala zaštita podataka građana. - Osiguravajuće društvo
Prijava štete osiguravajućoj kući DDOR bila je neophodna za nadoknadu štete.
Dodatne sumnje i ključni događaji
Pre nego što nastavimo dalje sa analizom incidenta, neophodno je da ukažemo na nekoliko ključnih činjenica koje su prethodile samom događaju.
Tokom 2023. godine, Pokret Meri je, u saradnji sa svojim saradnicima, više puta zatražio od Zavoda za urgentnu medicinu Beograd podatke o međunarodnim transportima koje je Zavod vršio tokom 2022. i 2023. godine. U početku, Zavod je tvrdio da nije bilo prelazaka državne granice. Međutim, nakon što su slike vozila Zavoda ispred klinika u inostranstvu dospele u naš posed, naknadno smo zatražili putne naloge za konkretno vozilo. Tek krajem jula 2023. godine, Zavod je zvanično priznao da je bilo ukupno 26 transporta u inostranstvo.
Važno je napomenuti da su uništena dokumenta u poplavi, koja se desila 7. avgusta 2023. godine, obuhvatala ključne zapise poput putnih naloga i računovodstvene dokumentacije za ranije periode. Iako nisu uništeni podaci za 2022. i 2023. godinu, izgubljena dokumentacija za prethodne godine mogla je sadržavati dokaze o potencijalnim nepravilnostima i zloupotrebama, koji su bili predmet istraživanja i krivične prijave podnete februara meseca 2023. godine protiv rukovodstva Zavoda.
Još jedan značajan događaj osvetljava problem – četvrta sednica Odbora za zdravlje i porodicu, održana 25. aprila 2023. godine. Na toj sednici, poslanica Sanda Rašković Ivić ukazala je na moguće zloupotrebe u Zavodu za urgentnu medicinu Beograd. U odgovoru na njeno pitanje, državni sekretar dr. Mirsad Đerlek izjavio je da je tadašnja ministarka zdravlja, prof. dr. Danica Grujičić, formirala radnu grupu kako bi istražila prijave o kršenju zakona i potencijalnoj korupciji u Zavodu. Međutim, kasnije informacije Ministarstva zdravlja zvanično su potvrdile da takva radna grupa nikada nije postojala.
Sva tri opisana događaja – prikrivanje informacija o međunarodnim transportima, uništenje ključne dokumentacije u poplavi i kontradiktorne tvrdnje o postojanju radne grupe za ispitivanje zloupotreba – ukazuju na obrazac postupanja koji izaziva ozbiljnu zabrinutost. Ovakav niz okolnosti ne samo da podriva poverenje u zvaničnu verziju događaja, već postavlja pitanja o potencijalnim pokušajima prikrivanja dokaza i izbegavanja odgovornosti. Vremenska bliskost između priznanja Zavoda o transportima i uništenja dokumentacije dodatno naglašava potrebu za detaljnom istragom kako bi se utvrdilo da li je ovaj incident bio rezultat nepovoljnih vremenskih uslova ili deo šireg problema sistemske netransparentnosti i potencijalnih zloupotreba.
Postavljanje ključnih pitanja
Iako su obilne padavine navedene kao uzrok incidenta, niz okolnosti otvara prostor za sumnju:
- Zašto ključna dokumentacija nije bila bolje zaštićena?
- Da li su vremenski uslovi zaista jedini uzrok poplave?
- Kako se ovaj incident uklapa u širi kontekst rada Zavoda i ranijih optužbi za nepravilnosti?
Beleška o incidentu i nelogičnosti u tvrdnjama
Službena beleška načelnika službe za tehničku podršku navodi da je prilikom dolaska na posao i ulaska u službenu kancelariju broj 18 zatekao poplavljenu kancelariju usled velikog prokišnjavanja krova. Dalje se navodi da je, između ostalog, uočio potopljenu službenu dokumentaciju, uključujući radne i putne naloge za 2019. i 2020. godinu. Prema navodima, navedena dokumentacija se nalazila u njegovoj kancelariji radi vođenja evidencije i vršenja komparacije prosečne potrošnje goriva u službenim vozilima Zavoda prilikom obavljanja radnih zadataka na terenu, a radi dobijanja adekvatnih podataka i parametara na kojima će se bazirati buduće projekcije potrošnje goriva i druge opreme koju koriste vozači zaposleni u Zavodu, kao i radi utvrđivanja eventualnih nepravilnosti i otklanjanja istih.
Izostanak kancelarije broj 18 iz popisa
Detaljan pregled popisa uništene dokumentacije pokazuje da kancelarija broj 18 uopšte nije navedena kao prostorija u kojoj je bila smeštena bilo koja od uništenih arhivskih jedinica. Popisom su obuhvaćene kancelarije poput brojeva 4, 5, 9, 13, 14, 15, 16, 17, 20, kao i druge prostorije poput “Ambulanta,” “Apoteka,” i “Mali depo.”
Ovaj propust baca sumnju na tvrdnju o prisustvu dokumentacije u kancelariji broj 18 u trenutku incidenta. Ako se dokumentacija nije nalazila u toj kancelariji, gde je zapravo bila smeštena i kako je uništena?
Nelogičnost u korišćenju zastarelih dokumenata za analizu potrošnje
Dodatno, Zavod je naveo da je deo uništene dokumentacije korišćen za komparaciju prosečne potrošnje goriva službenih vozila i za analizu nepravilnosti u radu vozača. Međutim, podaci o voznom parku iz 2023. godine ukazuju na značajnu modernizaciju voznog parka – samo tri nova vozila su nabavljena tokom 2021. godine, dok je 27 novih vozila dodato tokom 2022. godine.
Uprkos dostupnosti podataka iz 2022. godine, koji uključuju precizne informacije o kilometraži (3.562.035 km) i prosečnoj potrošnji goriva (12,3 l/100 km), Zavod je koristio dokumentaciju iz perioda 2019. i 2020. godine za analizu potrošnje. Ovo otvara sledeća pitanja:
- Zašto su korišćeni zastareli podaci kada su dostupni relevantniji podaci iz 2022. Godine, kao i prve polovine 2023. godine?
- Da li dokumentacija iz 2022. I 2023. nije dostupna, ili je namerno izostavljena iz analize?
U kontekstu značajnih promena u voznom parku, gde su starija vozila zamenjena novim modelima sa drugačijim karakteristikama potrošnje i održavanja, korišćenje zastarelih dokumenata deluje nelogično i ne može pružiti tačne parametre za buduće projekcije potrošnje goriva.
Šira pitanja
Nelogičnosti poput izostanka kancelarije broj 18 iz popisa i korišćenja zastarelih dokumenata za analize otvaraju ozbiljna pitanja o zvaničnim navodima Zavoda. Da li je poplava zaista uzrok uništenja dokumentacije ili je reč o pokušaju opravdanja njenog nestanka? Ove okolnosti ukazuju na potrebu za detaljnom i nezavisnom istragom kako bi se utvrdila stvarna pozadina incidenta.
Vremenska bliskost između priznanja Zavoda o međunarodnim transportima i uništenja dokumentacije dodatno podstiče sumnje. Ovaj slučaj zahteva sveobuhvatnu istragu kako bi se razjasnilo da li je poplava bila rezultat nepovoljnih vremenskih uslova ili deo šireg problema netransparentnosti i potencijalnih zloupotreba.
Reakcije institucija i nadležnih organa
Pored pitanja o uzrocima, pažnju privlači i način na koji su Zavod i odgovorne institucije reagovali na incident. Reakcije na ovakve krize često otkrivaju sistemske slabosti ili potencijalne namere iza postupaka.
Kako bismo u sledećem delu nastavili sa analizom reakcija ključnih institucija, prelazimo na pitanje odgovora Upravnog odbora Zavoda u trenutku krize.
Sednica Upravnog odbora – Ignorisanje hitne situacije i pitanje prioriteta
Istog dana, 7. avgusta 2023. godine, samo nekoliko sati nakon što je otkrivena poplava koja je izazvala značajnu štetu na prostorijama i arhivskim materijalima Zavoda za urgentnu medicinu Beograd, održana je sednica Upravnog odbora Zavoda s početkom u 13 časova. U trenutku kada je Zavod bio suočen s krizom koja je ugrozila ključnu dokumentaciju, očekivalo bi se da upravljačko telo, kao što je Upravni odbor, odmah bude obavešteno o incidentu i da preduzme korake kako bi se situacija razjasnila i šteta minimizovala.
Međutim, zapisnik sa sednice otkriva nešto sasvim drugo. Iako je tačka 10 dnevnog reda obuhvatala “tekuća pitanja”, na sednici nije pomenut incident s poplavom niti su članovi Upravnog odbora obavešteni o razmerama štete i potencijalnim posledicama po rad Zavoda. Umesto toga, diskusija u okviru ove tačke bila je ograničena na obaveštenje o donaciji humanitarne fondacije “Budi human”.
Ovaj propust dodatno izaziva sumnju u odnos rukovodstva Zavoda prema incidentu, posebno s obzirom na razmere štete – uništeno je 1.189 arhivskih jedinica, uključujući ključne administrativne, računovodstvene i medicinske dokumente za period od 2011. do 2021. godine. Da li je izostanak informisanja Upravnog odbora bio rezultat nehata, loše organizacije, ili pak namerne odluke da se izbegne diskusija o ovom incidentu, ostaje nejasno.
Pored toga, ako je Upravni odbor bio obavešten o incidentu, nepostojanje adekvatnih mera na sednici ukazuje na slabosti u vođenju procesa donošenja odluka u kriznim situacijama. Nasuprot tome, ako Upravni odbor nije bio obavešten o incidentu, to otvara dodatna pitanja o nedostatku komunikacije unutar Zavoda i odgovornosti rukovodstva za propuštanje ključnih informacija u kritičnom trenutku.
Pitanje koje se samo nameće jeste – kako je moguće da se incident takvih razmera, koji se dogodio istog jutra, ne pomene na sednici Upravnog odbora održanoj svega nekoliko sati kasnije? Da li su razlozi za ovaj propust tehničke prirode ili se iza incidenta s poplavom kriju drugi motivi?
Zaključujemo ovaj deo konstatacijom da je sednica Upravnog odbora završena tačno u 15 časova. O značaju ovog podatka pisaćemo u sledećem nastavku.
