Danica Grujičić – ćutanje dok je trajalo
Prof. dr Danica Grujičić, bivša ministarka zdravlja, poslednjih meseci u medijima istupa sa oštrim kritikama na račun aktuelne vlasti i stanja u zdravstvu. Govori o razaranju institucija, nepotizmu i nekompetenciji. Poručuje da bi od oko 300 zaposlenih u Ministarstvu zdravlja „lično ostavila pet“, jer su ostali, prema njenim rečima, ljudi koji „pojma nemaju“. Takođe, otvoreno kritikuje i svoju bivšu stranku – Srpsku naprednu stranku – na čijoj je listi 2022. godine bila nosilac, i kao takva dobila ministarsku funkciju. Danas poziva poslanike SNS da se „odvoje od sektaškog jezgra“.Mogla je dr. Grujičić i sama da se odvoji od sektaškog jezgra” dok je bila deo istog, zašto nije, samo ona zna odgovr.
Međutim, dok je bila ministarka, Grujičić se nije oglašavala o neredu koji danas opisuje. Naprotiv – javno je hvalila predsednika i Vladu, upoređujući politiku SNS-a sa vizijom kneza Miloša. Dok je imala institucionalnu moć da nešto promeni, ćutala je. Dok je bila nadređena sistemu koji danas proziva, potpisivala je dokumente koji danas nedostaju.
U njenom mandatu se desio i jedan od najvećih primera netransparentnosti i institucionalne praznine – fiktivna tabela o navodnoj šteti od elementarnih nepogoda, vredna preko 300 miliona dinara.
Kako smo došli do ovih saznanja: slučaj nestale arhive
Tokom 2024. godine MERI je pokrenuo sopstvenu istragu o navodnom „poplavnom uništenju“ više od 1.200 arhivskih jedinica Zavoda za urgentnu medicinu Beograd. Tada smo naišli na neobičan otpor i ćutanje. Umesto preciznih podataka, institucije su odgovarale frazama, bez dokumentacije. To nas je navelo da šire istražimo način na koji se vodi dokumentacija u zdravstvenim ustanovama, posebno u vanrednim situacijama.
Tokom te istrage naišli smo na tabelu Ministarstva zdravlja iz juna 2023., za koju se tvrdi da sadrži „okvirne procene štete“ u 70 ustanova, nakon jakih padavina i oluja.
Tada kreće detaljna provera.
O čemu je reč: fiktivna tabela štete
Tabela Ministarstva zdravlja sadrži:
- 70 zdravstvenih ustanova iz cele Srbije,
- pojedinačne iznose navodne „štete“,
- zbirni iznos: 301.785.127,06 dinara.
Međutim, kada smo poslali posebne FOI zahteve svakoj od tih ustanova, otkrili smo šokantnu činjenicu:
➤ Najmanje 14 ustanova se izjasnilo da:
- nisu pretrpele nikakvu ili minimalnu štetu,
- nisu nikada podnele prijavu Ministarstvu,
- nisu učestvovale ni u kakvom postupku procene štete.
Ipak, u tabeli Ministarstva one su označene kao oštećene – i pripisan im je iznos u ukupnoj vrednosti od 69.391.254,08 RSD.
Ko je sastavio tabelu?
U FOI odgovorima Ministarstva zdravlja iz novembra 2024. i januara 2025. eksplicitno se navodi:
„Ministarstvo zdravlja ne poseduje dokument који sadrži tražene informacije…
Postupak je sproveden u prethodnom sazivu Vlade.“„Za prijavu štete nije postojao propisan obrazac ni protokol.“
„Postupak je vodio Bogdan Trifunović.“
Bogdan Trifunović je u tom trenutku bio angažovan po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, bez statusa državnog službenika. Ugovor je potpisan 1. juna 2023., a prema njemu je zadužen za:
„prikupljanje, pripremu i ažuriranje baze podataka podnetih zahteva zdravstvenih ustanova.“
Šta je dodatno važno:
Trifunović je prema hronologiji angažmana radio u različitim sektorima Ministarstva – od međunarodne saradnje do javnog zdravlja. Jedini trenutak kada je radio u sektoru za organizaciju zdravstvene službe – bio je upravo tokom juna, jula i avgusta 2023. — kada je nastala sporna tabela. Pre i posle toga bavio se sasvim drugim temama: statistikom, fondovima, programskim aktivnostima.
Dakle:
- samo jedan privremeno angažovani radnik,
- samo u tačno određenom periodu,
- bez komisije, bez metodologije, bez unutrašnje kontrole,
- sa tabelom vrednom preko 300 miliona dinara, kao jedinim tragom o navodnoj šteti.
Jedan čovek. Jedan Excel fajl. Nula dokumentacije. 301 milion dinara.
Ako štete nije bilo – čemu tabela?
Retoričko, ali nužno pitanje. Ako su same ustanove rekle da nisu imale štetu i da nisu ništa prijavile, na osnovu čega je tabela nastala?
Ako nije imala funkciju u raspodeli sredstava – zašto je Ministarstvo uopšte pravilo dokument sa tačnim ciframa, koje se kasnije nisu mogle objasniti?
A ako je tabela ipak imala budžetsku namenu, pa makar samo kao osnov za planiranje investicija ili traženje rezerve – otvara se sumnja da su sredstva planirana za nepostojeću štetu.
MERI ne tvrdi da je novac zaista i povučen. Ali postavlja pitanje:
Gde su završili planirani milioni za ustanove koje nisu ni prijavile štetu?
Danica Grujičić i fiktivna tabela: potpisi bez odgovornosti
Tabela o „proceni štete“ u zdravstvu vredna 301 milion dinara nastala je tokom mandata Danice Grujičić. U tom periodu:
- 7. avgusta 2023. poslat je mejl svim zdravstvenim ustanovama sa zahtevom da dostave izveštaje o šteti,
- u prepisci su učestvovali isključivo kabinet ministarke i Bogdan Trifunović, tada angažovan po PP ugovoru,
- Trifunović je bio jedini zadužen za prikupljanje i obradu tih podataka,
- tabela je sačinjena — bez komisije, bez metodologije, bez protokola.
Dakle: bez institucionalnog aparata, bez šireg stručnog tela, čitav proces su vodile samo dve adrese — kabinet Danice Grujičić i jedan privremeno angažovani saradnik (uz tehničko uključivanje IT konsultanta bez uticaja na sadržaj ili odlučivanje).
Da li je normalno da se posao vredan 301 milion dinara svede na internu razmenu između kabineta ministarke i jednog privremeno angažovanog lica?
Da li je moguće da niko u Ministarstvu zdravlja nije bio uključen, osim njih dvoje?
Danas, ni dokumentacije ni sistema.
A Danica Grujičić sada kaže da u Ministarstvu „ništa ne zna“, „nema odgovornosti“ i „sve se odlučuje mimo sistema“.
A dok je bila tu — ništa od toga nije rekla. Samo je potpisivala.
Šta sada?
Pokret MERI očekuje od Ministarstva zdravlja:
- Da se javno izjasni o poreklu tabele iz juna 2023.
- Da odgovori da li su ti podaci ikada prosleđeni Vladi ili služili kao osnov za budžetske odluke.
- Da se pokrene interna revizija i obaveste nadležni organi — uključujući Državnu revizorsku instituciju i Poverenika za informacije.
- Da javnosti učini dostupnim sve informacije o tome gde su završile procene štete koje nisu bile prijavljene.
Zaključak
Ovaj slučaj nije „greška u tabeli“.
To je simptom sistema u kojem nema kontrole, odgovornosti, institucionalnog pamćenja.
Tabela koja prikazuje više od 300 miliona dinara procenjene štete, a zasnovana je na nepostojećim prijavama, pokazuje koliko je opasan vakuum između odgovornosti i potpisa.
Dok ne dobijemo odgovore gde su nestali dokumenti, kako su podaci upisani i da li su korišćeni — ne možemo imati poverenja u nijedan budžetski izveštaj iz tog perioda.
Zato:
ako nema štete, a ima para — mora da postoji i odgovornost.
