Hitna pomoć u Srbiji pod lupom EU
Pokret „Pravo na život – Meri“ godinama ukazuje na pravni vakuum u sistemu hitne medicinske pomoći. Kao što podsećaju sami iz pokreta: „Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema ni zakon ni podzakonski akt koji reguliše ovu oblast, usled čega je rad između zavoda neujednačen, a građani trpe posledice nedefinisanih protokola“pokretmeri.org.rs. Ovaj vakuum znači da hitna pomoć najčešće zavisi od proizvoljnih odluka, a ne od jasnih procedura, što direktno ugrožava bezbednost pacijenata. Evropska komisija u Izveštaju za 2025. ističe da Srbija “needs to adopt secondary legislation to improve the organisation of emergency services”enlargement.ec.europa.eu („Србија треба да усвоји подзаконски акт за унапређење организације служби хитне помоћи.“). Ovi citati na srpskom i engleskom jasno pokazuju da se i sam EU organ slaže sa upozorenjima Pokreta Meri – da je hitna pomoć hitno potreban jasan zakonski okvir.
Pravo na život i hitna pomoć
Pravo na život je osnovno ljudsko pravo zaštićeno Ustavom Srbije i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (čl. 2 EKLJP). Član 2 EKLJP garantuje da je “Pravo na život svakog lica zaštićeno zakonom“. U praksi to znači da država mora da osigura mehanizme za spasavanje života. Međutim, nesreće u Srbiji pokazuju da, bez pravnih pravila, čak i hitni poziv može ostati bez adekvatnog odgovora. Meri tvrdi da neuspeh vlasti da uspostavi funkcionalne protokole praktično predstavlja „sistemski rizik po pravo na život“pokretmeri.org.rs. Evropska komisija takođe ukazuje na taj problem: nepostojanje obaveznih protokola „produbljuje pravni vakuum i stvara sistemski rizik po pravo na život”. Drugim rečima, bez jasnih pravila svaka greška u hitnoj pomoći može imati fatalne posledice po pacijente, čime se direktno ugrožava garantovano pravo na život.
Nemogućnost delotvornog pravnog leka
Pored problema organizacije hitne pomoći, Evropska komisija u Izveštaju za 2025. indirektno potvrđuje još jedan ključni nedostatak u sistemu — nepostojanje efikasnog pravnog leka, što je osnovno pravo iz člana 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima i obaveza države prema građanima.
Komisija ukazuje da se pritužbe građana često ignorišu, da administrativna pravda nije funkcionalna, i da građani nemaju stvarnu mogućnost da osporavaju odluke organa. Upravo to je srž problema na koji Pokret „Meri“ godinama upozorava — porodice žrtava nemaju ni tehnički ni institucionalni mehanizam da traže pravdu.
Evropska komisija navodi:
- “50% of them were ignored.”
(„50% njih je bilo ignorisano.“)
Polovina zahteva građana ostaje bez odgovora.
To znači da se pravni lek u praksi ne ostvaruje, čak i kada formalno postoji.
Dalje, Komisija konstatuje potpuni izostanak napretka u sistemu administrativne pravde:
- “No progress was made on administrative justice reforms.”
(„Nije ostvaren nikakav napredak u reformama administrativne pravde.“) - “…expand possibilities to challenge decisions… to establish a more efficient two-tier system.”
(„…proširiti mogućnosti osporavanja odluka… kako bi se uspostavio efikasniji dvostepeni sistem.“)
Drugim rečima, građani nemaju efikasan mehanizam žalbe na odluke institucija — što je upravo situacija u hitnoj pomoći, gde:
- ne postoji procedura pritužbi,
- ne postoji organ kome se žrtve mogu obratiti,
- ne postoji proces odgovornosti za propuste,
- ne postoji naknada štete niti priznavanje kršenja prava.
Evropska komisija dodatno ukazuje na nefunkcionalnost nezavisnih tela:
- “Independent bodies gave few or late reactions to human rights violations.”
(„Nezavisna tela su davala malo ili kasne reakcije na kršenja ljudskih prava.“)
Ako nezavisna tela ne reaguju, a institucije ignorišu zahteve, onda pravo na delotvoran pravni lek ne postoji ni u tragovima.
Pokret „Meri“ je to najjasnije sažeo:
„Porodice ostaju zarobljene u zatvorenom krugu neodgovornosti, bez ijednog mehanizma da sistem pozovu na odgovornost.“
Izveštaj EU
Upravo ova zapažanja Evropske komisije potvrđuju argument pokreta:
da država svojim propustima — u hitnoj pomoći, dokumentaciji i postupanjima — onemogućava ostvarenje prava na život i prava na efikasan pravni lek, stvarajući vakuum u kome porodice ne mogu da dobiju ni istinu, ni pravdu.
Nedostatak protokola i sistemska neodgovornost
Jedan od ključnih problema koje Izveštaj EK prepoznaje je neusvajanje standardizovanih pravila. Meri podvlači: “Osporene odredbe ne uvode obavezne, na dokazima zasnovane protokole” već se oslanjaju na nejasne termine kao što je „blagovremeno“pokretmeri.org.rs. To, kako ističu pokretači inicijative, „produbljuje pravni vakuum“ – jer svaka ekipa danas ima skoro slobodu da tumači hitnost – “i stvara sistemski rizik po pravo na život”pokretmeri.org.rs. Evropska komisija dodaje da je neophodno usvojiti propise koji bi hitnu službu učinili funkcionalnijom: “Serbia needs to adopt secondary legislation to improve the organisation of emergency services”enlargement.ec.europa.eu. Dakle, i EU organ potvrđuje da bi usvajanje jasnih procedura umanjilo upravo one propuste koje je Meri godinama dokumentovao. U praksi, zbog izostanka protokola, dispečeri rade „bez obavezujućih pravila“, pacijenti nemaju kome da se žale, a porodice ostaju bez odgovora – kako i sami navode aktivisti.
Komercijalizacija javne hitne pomoći
Sve dok je hitna pomoć bila javna i besplatna, prioritet je bio spasavanje života. Međutim, pokret Meri upozorava da se u Beogradu sve više resursa preusmerava na profitabilne angažmane. Kako ističu, “usluga hitne pomoći postaje sve teže dostupna zbog komercijalnih angažmana”, a ponuda komercijalnih dežurstava prelazi posao po pozivupokretmeri.org.rs. Detaljna analiza pokreta pokazuje da su ekipe provele više sati na plaćenim dežurstvima nego na hitnim intervencijama prvog reda. Meri kategorično konstatuje da je reč o “komercijalizaciji koja umanjuje dostupne resurse za građane” i stavlja profit iznad života. Ovakva praksa grubo krši i princip obaveznosti zdravstvenog osiguranja i osnovni cilj hitne službe. Evropska komisija, u okviru poglavlja o zdravstvu, indirektno ukazuje na opterećenje sistema – tražeći održivost javnog zdravstvenog fonda – ali je uočavanje ovih detalja prvenstveno rezultat istrajnih aktivnosti civilnog sektora poput Meri.
Izveštaj EK 2025 – sažetak zaključaka
Izveštaj EK za 2025. konkretno apostrofira nedostatke u javnom zdravstvu: uz niz preporuka, obavezuje Srbiju da uspostavi efikasniji sistem hitnih službi. Pored ranije citirane primedbe o potrebi zakonskog okvira, Komisija poziva na poboljšanje kadrovskih i infrastrukturnih standarda u zdravstvu. Iako se izveštaj ne bavi pojedinačnim slučajevima, njegova zapažanja podudaraju se sa pokretačkim argumentima Pokreta Meri. Sada je i zvanično – EU prepoznaje da nedostaju pravila i kontrola u hitnoj pomoći, što svakodnevno ugrožava živote građana. Ovakva usklađenost podataka i argumenata jasno pokazuje da je dokumentovana borba za promene doprinela ovom uvidu u izveštaju.
Doprinos i inicijative Pokreta „Meri“
Pokret „Meri“ nije samo skrenuo pažnju na problem – on je i aktivno tražio rešenja. Sastavio je predlog Zakona o hitnoj pomoći koji od septembra 2022. godine stoji zaglavljen u birokratiji institucija. U septembru 2025. organizovan je skup „Glasovi pravde“, nakon kog su zahtevi upućeni Ministarstvu zdravlja ostali bez odgovora. Zbog toga je usledila pravna akcija: grupа od 60 poslanika podnela je Predlog Ustavnom sudu da oceni ključne odredbe novog pravilnika o hitnoj pomoći, a Pokret Meri kao udruženje podneo je sopstvenu inicijativu sa dokazima i porodicama žrtava. U tim dokumentima Meri je obrazložio da trenutne odredbe ne štite život i pravni lek (što je u suprotnosti sa čl. 2 i 13 EKLJP), da stvaraju „zatvoreni krug neodgovornosti“ i bespravnu komercijalizaciju. Zahtev Meri, uz podršku poslanika, jasno poručuje: pravo na život ne sme da zavisi od proizvoljnosti, već od jasnih pravila. Ovo je konkretna potvrda da su godinama prikupljeni dokazi i inicijative pokreta „Meri“ pomogli u prepoznavanju problema koje je sada i EU Komisija uočila.
Zaključak. Oba izvora – i zvanični izveštaj Evropske komisije i analiza Pokreta „Meri“ – ukazuju na istu suštinsku grešku: hitna medicinska pomoć u Srbiji funkcioniše u pravnom vakuumu, bez efikasnog pravnog leka i uz rastuću komercijalizaciju. Pravo na život i zdravlje građana, garantovano Ustavom i međunarodnim ugovorima, u praksi je narušeno. Javna vlast mora reagovati: usvajanje jasnih zakona i protokola za hitnu službu nije samo preporuka EU, nego nužnost – kako bi se sprečilo da „profit postane važniji od života“. Pouzdani zakonski okvir i kontrola odgovornosti ključni su za to da građani konačno imaju zaštitu kakvu zakon predviđa, a napore koje je pokret „Meri“ godinama ulagao treba iskoristiti kao smernice za hitne reforme.
Kompletan izveštaj EU možete preuzeti na ovom linku.
